U februaru ove godine video snimci i vesti preplavili su takozvane mainstream medije o velikoj pobedi koalicionih snaga (predvođenoj od strane Saudijske Arabije) nad Al Kaidom u jemenskoj oblasti Al Said, smeštenoj u planinskoj i nepristupačnoj provinciji Šabva, koja je skoro tri godine bila pod kontrolom ove terorističke organizacije. Javnosti je „Brzi mač“, kako je šifrovano nazvana ova operacija, predstavljen kao ključna operacija u slamanju otpora Al Kaide u Jemenu, ujedno i u sprečavanju daljih napada u zemlji i inostranstvu.
#Yemen #huthis#SaudiArabia uplatila je preko milijardu dolara u Centralnu banku #Sudan, slicnu sumu dodelio je #Qatar, dok su #UAE odobrile oko pola milijarde. https://t.co/iTqcmLVxNT
— Global Defence (@WoDSerbia) April 16, 2018
Međutim, iza kulisa, i daleko od očiju javnosti, istina je potpuno drugačija. Kolona maskiranih pripadnika Al Kaide, zajedno sa svojim naoružanjem, napustila je nesmetano ovu oblast nekoliko nedelja ranije pod okriljem dogovora između koalicionih snaga i ove zloglasne grupe, odgovorne za neke od najpoznatijih terorističkih napada u svetu.
Više od dve godine koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, a ujedno podržana od strane SAD, ubeđivala je javnost da je tokom svoje trogodišnje kampanje u Jemenu uspela većim delom da porazi Al Kaidu na Arabijskom poluostrvu (AQAP), najopasniju terorističku mrežu koja već skoro 20 godina svoje uporište ima u ovoj osiromašenoj državi.
Ekskluzivno otkriće novinske agencije Associated Press (AP) razrešilo je ovaj dvogodišnji mit objavljivanjem da su mnoge terirotirije osvojene zapravo bez ispaljenog metka, sklapanjem tajnih sporazuma sa ovom terorističkom organizacijom. Njeni pripadnici odgovorni su za neke od najpoznatijih napada, poput onih na hotel u Adenu 1992. gde su bili stacionirani vojnici SAD i Australije, 2000. godine na američki brod USS Cole, kada je poginulo 17 marinaca, a zatim na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. godine.
Ovo kontroverzno otrkiće agencije AP bazirano je na osnovu intervjua sa oko 20 sagovornika, među kojima se nalaze oficiri jemenskih bezbednosnih snaga, komandanti lokalnih milicija, a među najvažnijima četiri pripadnika AQAP-a, koji su posvedočili o postojanju tajnog dogovora.
Prioritet koalicionih snaga borba protiv Huta umesto Al Kaide
Sporazum sa teroristima ogledao se u vidu podmićivanja vojnika da napuste zauzete gradove, u većini slučaja zajedno sa svojim naoružanjem i opremom, dok su kasnije mnogi od njih bili priključeni koalicionim snagama u cilju borbe protiv šiitske grupe Ansar Allah, u javnosti poznatija kao Huti, koja svoju podršku crpi iz Irana. Veliki broj pripadnika AQAP regrutovan je na stranu Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) jer su članovi ove teorističke mreže viđeni kao prekaljeni borci s obzirom na njihovu dugogodišnje iskustvo na ratištima širom sveta.
Još od 2015. godine Saudijska Arabija i njena koalicija naveli su kao glavni razlog uključivanja u jemenski građanski rat poražavanje Huta, jednako kao i isteravanje AQAP-a, koja svoje uporište ima na jugu i istoku zemlje. Međutim, može se slobodno reći da je od samog početka intervencije prioritet bio da se spreči dalji uticaj Irana u Jemenu, odnosno na Arabijskom poluostrvu, pa čak i po cenu sklapanja sporazuma sa Al Kaidom.
Prema tome, borba protiv Al Kaide u Jemenu može se okarakterisati kao velika farsa. Mnogobrojna plemena i grupe u sastavu AQAP-a, koje su ranije držale određena uporišta, prelazeći na stranu koalicije u brobi protiv Huta, dobile su značajnu količinu novca, posebno od strane UAE, koja se izdavala kao ključni faktor u poražavanju Al Kaide u Jemenu.
Te grupe i njeni komandanti ne samo da su dobili novac predajom ranije osvojenih mesta koalicionim trupama, već se njihovo finansiranje nastavilo sve do danas. Tako je otkriveno da je komandant jedne grupe dobio čak 12 miliona dolara prelaskom njegove jedinice na suprotnu stranu. Zbog sklapanja mnogobrojih kontroverznih sporazuma sa Al Kaidom, danas je prema jednom sagovorniku agencije AP teško utvrditi ko je pripadnik AQAP-a, a ko ne u borbi protiv Huta.
Sa Al Kaidom rame uz rame od Taiza do Al Hudejdaha
Prvi tragovi saradnje koalicije sa Al Kaidom sežu još od 2015. godine u gradu Taiz, nekad jednom od najvećih kulturnih centara odakle su potekli veliki pisci i ugledni pojedinici. Te godine Huti su uspeli potpuno da stave grad pod opsadu, okupirajući okolne planinske vence. Stanovnici su se organizovali unutar grada kako bi ga odbranili. Međutim, ono što se na terenu moglo videti za mnoge je bilo zapanjujuće, znatan broj pripadnika Al Kaide, pa čak i Islamske države učestvovao je u sprečavanju ulaska Huta u sam grad.
Glavni komandant odbrane grada bio je Adnan Ruzek kojeg je imenovao Hadi, kao predsednik Jemena u egzilu, kojeg podržava koalicija. Ruzek je bio od ranije poznat kao visoko kotirani pripadnik Al Kaide, koji je 2008. godine pobegao iz zatvora u Adenu zajedno sa ostalim članovima AQAP. Njegovi snimci javne egzekucije pod zastavom Al Kaide obišli su internet stranice. Ruzek je uprkos mnogobrojnim dokazima demantovao da ima bilo kakve veze sa AQAP-om, dok ga je predsednik Hadi u međuvremenu imenovao za komandanta takozvanog Petog predsedničkog odbrambenog bataljona. Imenovanje je pratilo i „napojnicu“ od 12 miliona dolara za dalje akcije protiv Huta.
Još jedan od primera tajnih dogovora zbio se 2016. godine zauzimanjem grada Mukala, petog po veličini u Jemenu, u kojem je smeštena i jedna od većih luka. Nekoliko hiljada pripadnika AQAP povuklo se tada iz ovog grada, što će se ispostaviti da su ovoj „pobedi“ kumovali tajni sporazumi, pod čijim okriljem su se militanti povukli zajedno sa opljačkanim novcem i naoružanjem u rukama bez straha od mogućih američkih napada bespilotnim letelicama, kako je ranije bio slučaj.
Povlačenjem militanata usledio je ulazak koalicionih snaga, čiju su okosnicu činili vojnici UAE. Komandanti i predstavnici vlasti slavili su ovu pobedu hvaleći su kako su u ovoj operaciji ubili nekoliko stotina militanata. Zapravo, po informacijama do kojih je došao AP u zauzimanju ovog grada na pripadnike Al Kaide nije ispaljen nijedan metak.
Neposredno nakon Mukale usledili su i drugi tajni dogovori, ovoga puta u provinciji Abjan, uključujući i najveći grad Zinžibar. Isto kao i u prethodnom slučaju nije bilo odgovora američkih bespilotnih letelica.
Veći deo ovih milatanata priključiće se lokalnoj jedinici poznatijoj kao Elitna jedinica Šabva koju su formirale UAE kako bi rasteretile svoje trupe i tako lakše porazile Hute. Prema jednoj statistici na 1000 boraca ove grupe nalazi se oko 50-70 pripadnika Al Kaide. Osnivač Elitne jedinice Saleh bin Fard al Avlaki tvrdi da nije bilo nikakvog dogovora sa ovom terorističkom organizacijom i da je reč o ljudima koju su dezertirali iz AQAP-a i priključili se ovoj formaciji, što je teško poverovati.
Da su ovi sporazumi i dalje na snazi moglo se videti i na nekim snimcima trenutne bitke za luku Hudejdah, gde su uočeni pojedinci koji su obučeni u tradicionalnom stilu karakterističnom za AQAP. Reč je o bici koja bi se mogla okarakterisati kao prelomna tačka koja bi mogla da odredi dalju sudbinu rata Jemenu. Njegovim padom Huti bi izgubili ključno ćvorište snabdevanja, pa otuda i cilj kolaciji da u bitku uključi sve raspoložive snage,ne birajući sredstva ni grupe sa kojima će sklapati saveze.
SAD podržavale saradnju koalicionih snaga sa Al Kaidom
Postavlja se pitanje kakva je uloga SAD u ovim dogovorima iz podzemlja. Od početka intervencije u Jemenu SAD su isporučile naoružanje koalicionim snagama u vrednosti od nekoliko milijardi dolara. Pored naoružanja, pružana je logistička podrška u vazdušnom tankovanju borbenih aviona prilikom obavljanja zadataka, kao i u davanju obaveštajnih podataka. Ipak, prema trenutno dostupnim izvorima, ne postoje dokazi da su SAD direktno upumpavale novac koji je kansije završio u rukama Al Kaide.
Ono što je sasvim sigurno jeste da su SAD svesne da se na terenu u Jemenu nalaze pripadnici AQAP-a koji se bore na strani kolacije protiv Huta, što je ranije ove godine potvrdio jedan visoki američki zvaničnik. Ako se uzme u obzir i činjenica da su militanti slobodno napuštali grad bez reakcije američkih bespilotnih letelica koji redovno operišu protiv AQAP-a u Jemenu, onda je jasno da su u ove dogovore iz podzemlja uključene i SAD.
Pentagon je, kao što se moglo očekivati, demantovao navode da stoji iza bilo kakvih sporazuma sa Al Kaidom, koja je na američkoj listi terorističkih organizacija. „Mi ne plaćamo Al Kaidi, mi ih ubijamo“, rekao je kratko pokuvnik Rob Maning, ne želeći dalje da komentariše navode koji su se pojavili u medijima.
SAD su ranije više puta ponovile da ostaju pri svojoj politici borbe protiv AQAP-a u Jemenu i da je od početka 2017. bilo 140 napada bespilotnim letelicama, u kojima su likvidirani mnogi visoko rangirani pripadnici. Zvaničnici iz Saudijske Arabije bili su još škrtiji u izjavi rekavši da ta zemlja nastavlja borbu sa ekstremistima. Sličan komentar došao je i od strane UAE, gde je rečeno da su svojim aktivnostima u Jemenu doveli AQAP u najslabiju poziciju od 2012. godine.
Koreni saradnje sa Al Kaidom
Ovakva saradnja sa radikalnim grupama u Jemenu, možemo reći, nije nova. Njeni koreni vuku još iz perioda građanskog rata između Severnog i Južnog Jemena. Ali Abdulah Saleh, tada predsednik Severnog Jemena video je takozvane mudžahedine povratnike koji su se borili protiv Sovjeta u Avganistanu, kao adekvatan kadar u ratu protiv marksističkog Južnog Jemena.
Saleh je uz podršku Saudijske Arabije i mudžahedina povratnika na osvojenim teritorijama uspostavljao institucije koje su sprovodile salafističku politiku. Upravo zahvaljujući ovako destruktivnoj politici predsednika Saleha, uspon ekstremističkih grupa bio je sve intezivniji, koji su videli Jemen kao pogodno tlo za obuku i sprovođenje terorističkih napada kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Nakon 11. septrembra SAD su počele da upumpavaju veliku količinu novca koja se slivala u Salehovu kasu u Sani, sve u cilju iskorenjivanja ekstremista u Jemenu. Međutim, vlada je pored skromne borbe, vodila i zakulisnu igru kao nekada, koristeći Al Kaidu kao sredstvo za likvidiranje oponenata, koji su težili da preuzmu vlast koju je Saleh grčevito držao još od 1978. godine. Ta saradnja bila je posebno izražena u periodu Arapskog proleća gde je Saleh svim silama težio da ostane na vlasti, sprečavajući Hadija da dođe na njegovo mesto. Takozvano Arapsko proleće i propast centralne vlasti, AQAP je iskoristio za dalje širenje uticaja na jugu Jemena, osvajanjem novih mesta poput Žaara koji će postati jedno od glavnih uporišta Al Kaide.
Teška ekonomska situacija u Jemenu i sve veći uticaj ove terorističke grupe na lokalno stanovništvo, navelo je veliki broj njih da se priključe ovoj grupi.
Poslednji i najbrutalniji građanski rat u Jemenu iznedrio je na kraju tajne koalicije, ovoga puta na mnogo višem nivou, gde su Al Kaidini prekaljeni borci viđeni od strane Saudijske Arabije, Emirata, pa čak i SAD kao sofisticirana snaga za sprečavanje širenja uticaja Irana na Arabijsko poluostrvo. Ukoliko se ovakva destruktivna politika bude nastavila u budućnosti, jasno je da će kao jedini pobednik iz ovog rata izaći Al Kaida, kao što je to bio slučaj u prethodnom građanskom ratu koji je opustošio Jemen, a narod doveo na ivicu egzistencije.
