Nakon šest sati intenzivnih pregovora u Kremlju, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin postigli su dogovor o prekidu vatre u Idlibu koji bi trebao da stupi na snagu večeras u ponoć. U poslednjih nekoliko nedelja u Idlibu su vođene žestoke borbe između jedinica Sirijske arapske armije (SAA) i takozvanih pobunjeničkih grupa, koje su dobrim delom frakcije terorističke organizacije Al Kaida.
Situacija je kulminirala nakon pogibije najmanje 36 turskih vojnika u vazdušnom napadu za koji Ankara optužuje režim Bašara al Asada. Odgovornost za bombardovanje turskih položaja u Idlibu niko nije preuzeo. Može se reći da je veća šansa da su vazdušni napad koji se odigrao usred noći izveli ruski borbeni avioni, pošto je poznato da sirijsko vazduhoplovstvo ne leti u noćnim uslovima.
Kriza u Idlibu produbila se nakon odluke Erdogana da pokrene operaciju „Prolećni štit“
Kriza u Idlibu produbila se nakon odluke Erdogana da pokrene operaciju „Prolećni štit„, kako bi pokušao da potisne SAA van autoputa M5. U ovom momentu ovaj strateški važan koridor nalazi se u potpunosti pod kontrolom SAA. Nakon višednevnih žestokih borbi SAA je uspela ponovo da povrati Sarakib, ključni putni čvor u Idlibu, gde se ukrštaju koridori M5 i M4.
Ne samo da su SAA i turske snage ušle u direktan konflikt u kojima je do sada poginulo 59 turskih vojnika i nepoznati broj sirijskih, zajedno sa tri oborena aviona (dva Su-24 i jedan L-39), već se otvorila opasnost od direktnog vojnog obračuna u Idlibu između Rusije i Turske. Time su odnosi stavljeni na test po prvi put od 2015. godine, kada je Turska oborila ruski avion Su-24.
Otuda sastanak Putina i Erdogana, deseti po redu u poslednjih godinu dana, koji je imao za cilj da se izdejstvuje nekakav dogovor, očito privremen, kako bi se izbegla direktna vojna konfrontacija između dva strateški važna partnera na ekonomskom i političkom planu.
Šta predviđa dogovor Erdogana i Putina u Moskvi?
Dogovor predviđa, kao što je rečeno, prekid vatre večeras u ponoć. Ključ sporazuma je zapravo uspostavljanje koridora širokog oko 6 km duž autoputa M4 koji vodi od Latakije na Mediteranu, gde su najviše skoncentrisane ruske snage, pa kroz provinciju Idlib do Sarakiba, koji je sada pod kontrolom SAA.
Tim koridorom od 15. marta patroliraće ruske i turske trupe. Ovakva taktika primenjuje se već neko vreme na severoistoku Sirije u blizini granice sa Turskom, nakon što je došlo do povlačenja kurdskih milicija.
Turska će kao i do sada ostati u Idlibu, jer bi njeno povlačenje de facto značilo poraz. Iako njene snage kojih ima nekoliko hiljada ostaju u Idlibu, Ankara je prihvatila da sve teritorije koje je osvojila SAA duž koridora M5 ostanu pod njenim pokroviteljstvom.
Za Asada i Putina ovo je značajna pobeda koja je izvojevana, jer sa kontrolisanjem M5 praktično se kontroliše najvažniji deo Idliba. Erdogan je svestan da bi rat širokih razmera sa SAA mogao da dovede do velikih gubitaka, što bi itekako moglo da izazove veliku rezignaciju domaćeg stanovništva.
Ankara je prihvatila da sve teritorije koje je osvojila SAA duž koridora M5 ostanu pod njihovom kontrolom
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da dogovorena zajednička patrola duž koridora M4 zahvata teritorije koje su pod kontrolom radikalnih skupina poput Hajat Tahrir al Šama. Ruska vojna policija prilikom patroliranja biće izložena ozbiljnom riziku od napada militanata. Stoga je Rusiji ostavljen prostor da slobodno deluje protiv njih, jer su oni isključeni iz dogovora Erdogana i Putina u Kremlju.
Pobeda u najvažnijem delu Idliba
Erdogan može otići iz Moskve vidno razočaran postignutim dogovorom. Turski predsednik ne samo da nije uspeo kroz pregovore da svoje trupe u vidu patrole locira duž koridora M5, već je pored toga kroz diplomatiju u Kremlju izgubio do sada apsolutno preimućstvo nad autoputem M4.
Erdogan neće tako lako prihvatiti Asadove graničare na tursko-sirijskoj granici
Iako tim putem neće patrolirati SAA, to je bez svake sumnje uvertira za novu ofanzivu. Za sada, Asad i Putin izdejstvovali su strateški važnu pobedu u prvoj fazi ofanzive na Idlib. U njoj su zauzeta ključna mesta poput: Kan Šajkuna, Marat Al Numana i Sarakiba. Prekid vatre obezbediće vreme da se konsoliduju snage i pripreme za novu ofanzivu na preostali deo teritorije duž M4, koji bi mogao da usledi pre ili kasnije.
Ostaje i dalje pitanje koliko je realno očekivati Asadovo preuzimanje kontrole nad celokupnim Idlibom. Erdogan neće tako lako prihvatiti Asadove graničare na tursko-sirijskoj granici. Putin je toga svestan i mogao bi da načini takav ustupak zarad zadržavanja dobrih bilateralnih odnosa.
Ukoliko bi došlo do takvog dogovora, Asad bi to voljno ili ne morao da prihvati, jer svoj opstanak na vlasti i sve izvojevane pobede od 2015. godine duguje najviše Rusiji.
