Svega nekoliko dana nakon što je Rusija donela odluku da Siriji isporuči protivvazdušne raketne sisteme S-300 (kao odgovor na obaranje izviđačkog aviona Il-20M), američka administracija odlučila je da povuče svoje sisteme MIM-104 Patriot iz nekoliko bliskoistočnih zemalja.
Tako će se u narednih mesec dana četiri baterije Patriota ponovo naći u SAD. Plan Departmana za odbranu je da se dve baterije povuku iz Kuvajta, dok bi se po jedna baterija povukla iz Jordana i Bahreina.
Nakon što se ova informacija ekskluzivno pojavila u uglednom listu The Wall Street Journal, jordanski ministar spoljnih poslova Ajman al Safadi rekao je da nije upućen u odluku SAD o povlačenju Patriota iz njegove zemlje. Za kuvajtskog načelnika generalštaba, odlazak dve baterije predstavlja rutinsku proceduru, a sama odluka doneta je u dogovoru sa vlastima. Takođe, on smatra da će Patrioti kupljeni od SAD biti sasvim dovoljni da zaštite vazdušni prostor.
Povučeni sistemi sa Bliskog istoka biće usmereni protiv Kine i Rusije
Povučene baterije biće modernizovane, verovatno na standard PAC-3 MSE, ali se nakon modernizacijskog procesa neće vraćati u zemlje gde su bile stacionirane poslednjih nekoliko godina. Sistemi će biti relocirani u druge zemlje, u cilju navodnog odvraćanja od ruskih ili kineskih balističkih raketa i vazduhoplova. SAD generalno imaju tendenciju da po potrebi relociraju svoje protivvazdušne sisteme. Početkom 2013. godine SAD, Holandija i Nemačka poslale su svoje baterije Patriota u Tursku nakon što se Ankara požalila na sve veću pretnju koja dolazi iz ratom zahvaćene Sirije.
Ovakav potez u skladu je i sa novom strategijom za nacionalnu bezbednost gde se prvi put posle skoro 20 godina kao pretnja po američku bezdednost stavljaju suverene zemlje poput Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje. Nakon 11. septembra 2001. godine, terorizam, odnosno različite radikalne grupe smatrane su kao ključna pretnja po bezbednost građana i uopšte američke interese.
Tako su američke bezbednosne snage bile velikim delom usmerene na asimetrični vid ratovanja, koji je i danas prilično aktivan kako na Bliskom istoku, tako i na većem delu afričkog kontinenta, gde SAD, takođe, preispituju svoju politiku nakon odluke da se preko 50 % specijalaca povuče iz mnogih zemalja.
Odluka da se povuku Patrioti dolazi u momentu povećane američke retorike protiv Irana, posebno nakon napuštanja nuklearnog sporazuma potpisanog 2015. godine. Stoga, može se reći da je ovakav potez došao na neki način kao iznenađenje, ukoliko uzmemo u obzir zaoštrene odnose sa Iranom. Iščekivani govor Donalda Trampa u Ujedninjenim nacijama nije doneo neke novitete kada je reč o budućoj politici prema režimu u Teheranu.
Do sada povučeni potezi govore da će SAD primenjivati sličnu politiku kao prema Severnoj Koreji, gde će se isključivo putem sankcija vršiti pritisak na Iran. Taj pritisak dobrim delom osetiće i susedne zemlje koje je Tramp tokom govora u UN pozvao da prekinu saradnju sa Iranom, posebno na polju uvoza nafte i gasa.
SAD smanjuju prisustvo na Bliskom istoku?
Sa druge strane, povučeni korak sa Patriotima nagoveštava američko smanjenje prisustva na Bliskom istoku i okretanje ka Rusiji i Kini, kao glavnim pretnjama. U prilog tome govore sve veće špekulacije o povlačenju američkih vojnika iz Sirije kojih ima oko 2000. Slična situacija je i sa Avganistanom gde SAD pokušavaju da izdejstvuju kompromis između vlade u Kabulu i Talibana koji po svojoj snazi izgledaju najsnažniji još od svrgavanja sa vlasti 2001. godine.
Odlazak određenog broja Patriota sasvim sigurno ne ide na ruku Izraelu koji ove protivvazdušne raketne sisteme vidi kao još jednu liniju odbrane u slučaju potencijalnog napada Irana. Izrael na svojoj teritoriji poseduje tri baterije MIM-104 koje su u nekoliko navrata delovale protiv bespilotnih letelica sa teritorije Sirije, kao i 24. jula kada je oboren sirijski Su-22M4.
Pitanje uspešnosti Patriota
Pitanje uspešnosti Patriota ponovo je došlo u žižu interesovanja od momenta uključivanja Saudijske Arabije u građanski rat u Jemenu. Njegovo korišćenje u toj zemlji dovelo je u pitanje efikasnost, posebno nakon što su Huti u martu lansirali salvu raketa na Saudijsku Arabiju. Najmanje jedna od njih tada je neposredno nakon lansiranja napravila nagli zaokret i pala u naseljeno područje, dok su neke eksplodirale pre vremena.
Reč je o starijim verzijama koje Pentagon sada povlači sa Bliskog istoka u cilju modernizacije na nivo PAC-3 MSE čije rakete deluju po principu “hit to kill” ili ti kinetičkim dejstvom na nadolazeću balističku raketu, za razliku od prethodnih verzija koje parčadno dejstvuju.
Učinak Patriota PAC-3 MSE trebao bi da bude daleko efikasniji nego prethodne verzije. Međutim, ako se vratimo na 1991. godinu i „Pustinjsku oluju“, irački Scudovi su u teoriji trebali da budu laka meta za tadašnje američke Patriote, pa se kasnije ispostavilo da je ukupan učinak u obaranju bio svega 9 %.
