U noći između petka i subote Damask je potresla serija eksplozija, izazvana navodno još jednim u nizu izraelskih napada. Projektili su doleteli iz pravca izraelski okupirane Golanske visoravni, preletevši preko oblasti Kuneitra, kroz koju prolazi tampon zona gde patroliraju mirovne snage Ujedinjenih nacija.  

Sirijska observatorija za ljudska prava sa sedištem u Londonu, koja na dnevnom nivou prati sukobe u Siriju, navela je da su se tri eksplozije čule u jugozapadnom delu Damaska, ali nije naglasila ko tačno stoji iza njih. 

Sirijska protivvazdušna odbrana reagovala je na ovaj napad, oborivši navodno tom prilikom nekoliko projektila napoznatog tipa.  Nesposredno nakon bombardovanja, vlasti u Damasku optužile su Izrael za ovaj slučaj. 

Tel Aviv se nije oglašavao tim povodom, što je uglavnom praksa koja se ogleda u izbegavanju preuzimanja odgovornosti za napade u Siriji. Ipak, od početka godine, Tel Aviv je u nekoliko navrata javno izlazio sa potvrdom o bombardovanju u Siriji, što se tada moglo pripisati zakazanim izborima, odnosno težnji Netanjahua da zadrži vlast.  

Iako nije poznato šta su tačno bile mete napada, možemo pretpostaviti da je reč o iranskim ili položajima šiitske milicije Hezbolah, godinama ključnog Asadovog saveznika u svim kopnenim ofanzivama od karaula na granici sa Libanom do mesta duž reke Eufrat u Deir ez Zoru.

Izrael već decenijama vidi Iran, ali i njegovu produženu ruku Hezbolah, kao ključnu pretnju po nacionalnu bezbednost. Prisustvo Irana na prostoru Levanta ključni je razlog čestog kršenja sirijskog vazdušnog prostora koji se ogledao u više od 200 izvedenih vazdušnih napada.

Šta se desilo 13. aprila

Među njima  bio je i onaj koji se desio u ranu zoru 13. aprila, kada je do tada mirno nebo iznad Hame rasparalo 10 vazduhoplovnih supersoničnih raketa Rampage. Svoj ubojti tovar(ne tako lak za presretanje, kao neke druge rakete) Izrael je po svojoj ustaljenoj praksi izbacio iz borbenih aviona F-16 dok je još leteo iznad vazdušnog prostora Libana. 

Sirijska balistička raketa kratkog dometa M-600

Iako je Sirija odgovorila na ove napade sa sistemima Tor-M1 i Pancir-M1, rakete su ipak pogodile tri unapred isplanirana cilja. Prvi meta bio je kamp za obuku, najverovatnije Hezbolahovih jedinica. Druga meta bilo je skladište zemlja-zemlja raketa u blizini glavne bolnice u Masjafu, ali i ne tako daleko smeštenog sirijskog protivvazdušnog sistema S-300, koji  očekivano nije dejstvovao.

Kasnije će se zahvaljući fotografijama sajta Al Masdar ustanoviti da su pogođeni lanseri za balističke rakete M-600 Tishereen. Reč je o licencno proizvođenim iranskim balističkim raketama kratog dometa Fateh-110

Sirijski naučni istraživački centar u Masjafu (foto: Google Earth)

Treća i najznačajnija meta bilo je postrojenje za proizvodnju raketa koje pripada Sirijskom naučnom istraživačkom centru u blizini Masjafa. U napadu je poginulo najmanje šestoro ljudi, najverovatnije radnika postrojenja. Pored njih, satelitski snimci ukazuju da su u bombardovanju značajno oštećeni pogoni za proizvodnju raketa. Sumnja se da su u njima sklapane iranske nevođene rakete Zelzal-2, čiji se domet procenjuje na oko 200 km.   

Posledice izraelskog napada u Masjafu 13. aprila (foto: ISI)

Izrael je godinama  koristio skoro sva raspoloživa sredstva, od atentatora na motociklima do borbenih aviona, kako bi onesposobio ovaj istraživački centar u Majsafu. Pored raketa, jednaka pretnja bili su visoko rangirani naučnici, kako iz Irana, tako i iz Sirije. Tako se u avgustu 2018. godine na meti, najverovatnije Mosada, u bombaškom napadu našao Aziz Anbar, naučnik koji je radio na implementaciji improvizovanog sistema za navođenje na raketi M-600

S-300 i dalje bez odgovora

Uprkos ruskoj isporuci  protivvazdušnog raketnog sistema S-300 Siriji, Izrael i dalje sa svojim avionima nesmetano krstari (uglavnom van sirijskog vazdušnog prostora), dejstvujući tako slobodno po željenim ciljevima. Prema satelitskim snimcima iz februara, tri S-300PM2 koji su u međuvremenu rekonfigurisani na izvozni standard S-300PMU-2, operativno je i spremno za dejstvo.

U teoriji, ovaj sistem sa raketama 48N6 mogao bi da nanese ozbiljne glavobolje izraelskim pilotima i njihovim aparatima prilikom svakog poletanja ka Siriji. Međutim, iza čitave isporuke, ali i „dugmeta“ za lansiranje stoji politika. Veliko pitanje jeste koje rakete je Sirija zapravo dobila. Deluje malo verovatno da se u toj zemlji i pod sirijskom komandom našla raketa 48N6, dometa 250 km

Zarad težnje za dobrim odnosima sa Izraelom, uprkos pojedinim „trzavicama“, Rusija nije spremna da odlučivanje o korišćenju S-300 poveri u potpunosti Siriji. Stoga, sve dok Moskva ne bude „aminovala“, nedavno obučena sirijska posada neće imati tu privilegiju da bude u istoriji zabeležena kao prva koja će u ratnim uslovima lansirati raketu sa S-300.

Izrael je ranije sklopio sporazum sa Rusijom, da će je najmanje 15 minuta ranije obaveštavati pre nego što izvede bilo kakav manevar u pravcu Sirije. Stoga, bilo koji napad Izraela ne može da prođe bez prethodnog odobrenja Rusije. S obzirom da su akcije usmerene uglavnom u pravcu Irana i njegovih saveznika, Moskva nema problem da ih prećutno odobri, jer ni ona ne gleda blagonaklono na njihovo značajno prisustvo u Siriji.

Prema tome, ne treba očekivati da će S-300 ikada biti aktiviran kako bi se zaštitili iranski, ali i položaji bilo kakvih šiitskih i drugih milicija. Isto tako, veliko je pitanje i za ona koja su pod kontrolom Sirijske arapske armije. Sve je u rukama samo jednog igrača, Rusije.

Kategorije:Sirija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *