Indijski zvaničnici obavestili su rusku ministarsku delegaciju u poseti Indiji da će se druga najmnogoljudnija zemlja na svetu najverovatnije povući iz zajedničkog projekta višenamenskog lovca sa Rusijom, preneo je portal Jane’s pozivajući se na izvore bliske indijskom ministarstvu odbrane i ratnom vazduhoplovstvu.
Zajednički projekat, baziran na avionu PAK-FA koji je kasnije dobio naziv Su-57 otpočeo je 2007. godine. Iako je zvanično bio u pitanju zajednički projekat dve zemlje, u realnosti ideja projekta FGFA je bila da se Indiji omogući u što kraćem roku moderna stelt zamena za starije lovce, donekle prilagođena uslovima službe i taktičko-tehničkim zahtevima indijskog RV. Međutim, kako je projekat odmicao tako je projekat FGFA odnosno njegov bazni projekat PAK-FA sve više divergirao od onoga što su bile izvorno indijske želje.
Geopolitička situacija i komplikovani međunarodni odnosi na relaciji Rusija-Indija-SAD nisu mnogo pomogli, pa je vojno-ekonomsko približavanje Indije zapadnim zemljama, a posebno Sjedinjenim Američkim Državama u poslednjoj decniji takođe odigralo veliku ulogu u udaljavanju od saradnje sa Rusijom na temu budućeg FGFA.
Između ostalog kao razlog za prekid saradnje indijski zvaničnici su naveli da kašnjenja u razvoju, nezadovoljavajući nivo stelt karakteristika aviona, kao i nezadovoljavajući stepen razvoja motora i integracije avionike na letelicu.
U realnosti međutim, čini se da je pravi razlog za indijsko okretanje leđa FGFA projektu činjenica da se bazira na kompletno ruskoj tehnici koju iz senzitivnih vojno-političkih razloga, Rusija nije voljna tako lako da podeli sa Indijom. Tako je recimo u javnost dospela vest da su indijci negodovali što njihovim timovima koji učestvuju u razvoju FGFA nisu dati softverski kodovi za glavni računar misije, kao ni pristip mikro-arhitekturi radara N036 Bjelka.
Zauzvrat, iz Rusije je stigao zahtev za dodatnjim ulaganjima u troškove razvoja u iznosu od 6 milijardi $ kojim bi se u suštini otkupilo pravo na progamske kodove i ostale osetljive detalje avionike što su indijci odbili. Treba imati takođe u vidu da je najveći zajednički projekat Indije i RF, avion Su-30MKI suštinski razvijan uz pomoć stranih komponenti – francuskih i izraelskih, koje indijci nisu morali da kupuju od Rusije, dok je sa Su-57 situacija obrnuta.
Sa druge tačke gledišta, ne može se reći da određene tvrdnje indijske strane nisu tačne. Od prvog leta aviona Su-57 prošlo je 8 godina, a avion po svemu sudeći neće ući u operativnu upotrebu bar još godinu dana. Pa iako se ne može tvrditi kakve su stelt karakteristike i ugrađena senzorna i ECM oprema aviona jer su u pitanju podaci do kojih je teško doći, činjenica je da razvoj novog motora namenjenog specijalno za lovac V generacije zaostaje za planiranim rokovima, te da će avion u proizvodnju morati sa provereno dobrim, ali prevaziđenim AL-41F1.
I dok Rusija sa jedne strane ima računicu da bez obzira na trajanje razvija i čeka da Su-57 dostigne pun potencijal, Indija nije u mogućnosti da sebi priušti takav luksuz. Indijsko RV ubrzano gubi operativne avione zbog starosti i velikog trošenja, a novi se ne nabavljaju odgovarajućom brzinom. Procene raznih strana kažu da indijskom RV u svakom trenutku nedostaje između 7 i 10 eskadrila modernih višenamenskih lovaca za dostizanje minimalno prihvatljivog broja snaga (sanctioned force, eng. prim. aut), dok određeni indijski eksperti kažu da će do 2030. godine indijskom RV biti potrebno najmanje 250 novih višenamenskih lovaca odnosno čak 20 eskadrila da bi se dostigao željeni cilj od 44 operativne eskadrile. U svakom slučaju od minimalnog broja lovačkih eskadrila – koji iznosi 39 – indijsko RV je prilično daleko sa oko 30 operativnih eskadrila.
Neuspešan indijski tender za nabavku oko 120 srednjih višenamenskih lovaca (MRCA) koji se pretvorio u višegodišnju farsu bez ikakvog efektivnog ishoda sem nabavke 36 aviona Rafale, ostavio je rupu u indijskom RV koju FGFA ne može da stigne da zakrpi.
Jedan od brzih i efektivnih odgovora bio je dogovor između Indije i SAD za izgradnju fabrike Lokid Martin za avione F-16 Blok 70 kojih bi indija nabavila najmanje 200 po ceni od 13-15 milijardi dolara uz mnogobrojna prateća ulaganja SAD u indijsku industriju i ekonomiju.
Ovo samo po sebi možda daje i najbolji odgovor zašto se indijsko-ruska sapunica oko zajedničkog projekta lovca V generacije raspliće u pravcu koji je predočen.