Oko 28 izraelski vazduhoplova poletelo prošle noći između 1:45h i 3:45h po lokalnom vremenu kako bi bombardovalo uglavnom iranske mete na sirijiskoj teritoriji. Preko 60 raketa lansirano je sa aviona F-15I i F-16I na otprilike 35 (po nekim izvorima 50) tačaka u Siriji. Većim delom korišćene su rakete Delilah i Popeye. U napadu je pored vazduhoplovnih raketa korišćeno i 10 projektila zemlja-zemlja, koji su većim delom pali u sirijskoj oblasti Kuneitra.

Dejstvo sirijske PVO iznad Dare (foto: Reuters)

Prema sirijskim izvorima, više od pola raketa koje je Izrael lansirao oborila je protivvazdušna odbrana koja je isto bila meta noćašnjih udara.

Pre početka operacije, Tel Aviv je prema izjavama zvaničnika obavestio Damask, pored SAD i Rusije. Ovu tvrdnju vlasti u Siriji su negirali.

Operacija bila komplikovana

Uprkos objavama da će na meti biti Iranski položaji, Izrael je navodno eliminisao pet sirijskih PVO sistema koji su dejstvovali po avionima: Buk M2, Pancir S1, S-75 i S-200. Izraelsko ministarstvo odbrane objavilo je snimak eliminasanje mobilnog topovsko-raketnog naoružanja Pancir S1, kojih sirijska vojska ima ukupno 40. Postoji mogućnost da je sistem pogođen sa raketom Delilah, pre nego sa Spike NLOS, koja ima domet svega 25 km. Takođe, ako se malo bolje pogleda snimak deluje verovatnije da se radi o „samoubilačkoj“ letelici IAI Harop. Ovo je ujedno prvi put da je objavljen snimak uništavanja ovog sistema.

Snimak pogotka sirijkog mobilnog PVO sistema Pancir S1 (video: IDF)

Jedan visoko pozicionirani izraelskih vazduhoplovni oficir opisao je operaciju kao veoma komplikovanu, kako zbog velikog broja raketa koje su poletele ka njihovim avionima, tako i zbog lošijih vremenskih uslova. On je okarakterisao ovu misiju kao „uspešnu“, ali veruje i dalje da se na prostoru Sirije nalazi značajan broj iranskih raketa. Na kraju, on je istakao da ovo nije početak neke opsežne intervencije u Siriji.

Iako je razlog samo prisustvo Irana u Siriji, okidač za ovako opsežnu operaciju je iransko lansiranje oko 20 raketa Grad i Fajr 5 na Golansku visoravan, koja je pod upravom Izraela. Ubrzo nakon lasniranja sirene su se čule u mestima Majdal Šams, Neve Ativ, Nimrod, Masaade, Bukaata, Odem i El Rom.

Nakon toga, aktivrala se protivvazdušna odbrana, pre svega sistemi Iron Dome koji su lansirali nepoznati broj raketa, oborivši tom prilikom 4 nadolazeća projektila, dok za ostale postoje oprečne informacije. Prema nekima deo je pao na teritoriju Golana, dok ostale iz nepoznatog razloga nisu doletele do Izraela. Poslednja varijanta je da su četiri oborene, a da ostale nisu stigle do izraelske okupirane oblasti.

Bombardovane lokacije u Siriji.

Za ovaj raketni napad Izrael je optužio Iran, odnoso njegovu Kuds brigadu, produženu ruku Iranske revolucionarne garde. Ovo je prvi put da je Tel Aviv direktno optužio Iran za napad na njenu teritoriju. Do tada, Izrael je najčešće upirao prst u Hezbolah , kojeg Teheran naoružava u Siriji i Libanu.

Poslednjim događajima u Siriji prethodilo je izraelsko bombardovanje sirijske oblasti Al Kisva, južno od Damaska u kojoj se po svemu sudeći nalazi jedna od iranski baza. Sirijski mediji preneli su inforamaciju da su dve izraelske rakete navodno tom prilikom oborene. U novembru prošle godine pojedine zapadne obaveštajne službe otkrile su za BBC da je Iran u Al Kisvi uspostavio trajnu vojnu bazu odakle se vrše koordinisani napadi u Siriji.

U poslednjih nekoliko meseci tenzije duž izraelsko-sirijske granice značajno su povećane, što se može videti u učestalom broju izraelskih vazdušnih udara u Siriji. Poslednja dva slučaja dolaze neposredno nakon što je Donald Tramp odlučio da se SAD povuku iz Iranskog nukleranog sporazuma. Samo nekoliko sati nakon Trampove objave usledio je gore pomenuti napad na Al Kisvu, a dan kasnije tenzije na Golasnkoj visoravni.

Izraelski tenkovi Merkava 4 na Golanskoj visoravni (foto:Reuters)

Moskva davala saglasnost Izraelu da bombarduje Siriju

Ono što se u Siriji dogodilo prošle noći, možemo reći da po obimu izraelskih vazdušnih napada nije viđeno još od Jomkipurskog rata 1973. Poslednji u nizu događaja podgrejavaju mogućonst direktnog sukoba između Irana i Izraela na izraelsko-sirijskoj granici. Građanski rat u Siriji, Teheran je iskoristio kao jedinstvenu priliku, kako bi uspostavio baze u Siriji i tako ustvario geopolitički uticaj u regionu.

Rusija je prilično blago do sada gledala na izraelsko bombardovanje, što i ne čudi, s obzirom da Moskva vidi Izrael kao ključnog partnera na Bliskom istoku pored Turske i Sirije. Rusija je sasvim sigurno svaki put unapred bila informisana pre izraelskog bombardovanja, kao što je to bilo sa noćašnjim napadom. Prema tome, možemo reći da je ona davala u najmanju ruku prećutnu saglasnost za svaku akciju.

SAA zbog Irana kolateralna šteta izraelskih aviona

Moskva se očigledno vodi logikom koja se svodi na to da dok nisu u opasnosti njene snage u Siriji, strani faktori mogu bez problema bombardovati određene sporne elemente u toj zemlji. U ranijim objavama Global Defence je istakao da se sve više čini da je Sirijska arapska armija kolateralna šteta izraelskih aviona zbog sve intenzivnijeg prisustva Irana u Siriji. Tel Aviv očigledno nema toliko protiv ostanka Asada na vlasti koliko protiv njegove odluke da mu glavni saveznik u kopnenim operacijama bude Iran.

Sirijski vojnici sa ostacima izraelske vazduhoplovne rakete Spike NLOS

Postavlja se veliko pitanje koliko jako prisustvo Irana u Siriji odgovara i Moskvi. Dok se i dalje vode velike operacija na tlu Sirije svakako, međutim, kada se povrate zacrtane teritorije, Rusiji će više odgovarati da one budu pod kontrolom Damaska, a ne nestabilnog saveznika Teherana koji bi u nekom budućem periodu mogao da iskoristi Siriju za dalje izazivanje konflikta u regionu.

Izlazak SAD iz Iranskog nuklearnog sporazuma i nametanje novih sankcija, navešće Iran da vodi još agresivniju politiku na Bliskom istoku prevashodno kroz naoružavanje šiitskih milica u Iraku, Siriju, Libanu i Jemenu.

Kategorije:Sirija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *