Američki predsednik Donald Tramp iznenada je 9. septembra proglasio pregovore sa talibanima „mrtvim“. Zvanično, razlog je bio bombaški napad te militantne grupe u Kabulu, u kojem je stradao jedan američki vojnik. Samo nekoliko dana kasnije trebao je da se održi sastanak visokih američkih zvaničnika sa talibanskim vođama u Kamp Dejvidu. O ovom sastanku bio je upućen samo uzak krug ljudi, pa je tako njegovo obznanivanje mnoge ostavilo iznenađene.
Mnoge države, uključujući i Rusiju, iskazale su javno razočarenje zbog otkazivanja pregovora, jer su oni viđeni kao prilika da se postigne nekakav održiv dogovor, koji bi mogao da donese mir ovoj ratom razorenoj zemlji. Iako je Rusija izrazila žaljenje zbog propalih pregovora, može se reći da je to ujedno bila prilika da se dublje uključi u reševanja krize u Avganistanu.
SAD su više puta optuživale Rusiju da tajno podržava talibane u Avganistanu
Da se uveliko krenulo u tom pravcu govori poseta talibanske delegacije Moskvi, svega pet dana nakon propalih pregovora. Bila je to prva međunarodna poseta talibana nakon propalih pregovora sa SAD. Nije poznato ko je činio tu delegaciju, ali je poznato da se razgovaralo o ponovnom uspostavljanju pregovora sa SAD, kako je to saopšteno od strane portparola talibana Muhameda Suhajla Šahena.
SAD su više puta optuživale Rusiju da tajno podržava talibane u Avganistanu, koji se već 18 godina bore protiv koalicije predvođene SAD. Kao dokaz navodilo se naoružanje ruske proizvodnje koje je nalaženo kod Talibana. Rusija je ovakve tvrdnje negirala. Međutim, jasno je da su simpatije prema talibanima bile daleko izraženije nego prema Islamskoj državi koja uživa sve veće prisustvo u Avganistanu.
Talibani nikako ne gledaju blagonaklono na prisustvo ove terorističke skupine, što je neka zajednička strana koju gaje zajedno sa Rusijom. Sve veći „procvat“ Islamske države u Avganistanu mogao bi da bude vitalna pretnja po Rusiju zbog mogućnosti eventualnih terorističkih napada na njenu teritoriju. Stoga, Rusija pre vidi talibane kao možda jedinu polugu za slamanje Islamske države, pre nego zvaničnu vladu čiji je opstanak bez podrške američkih trupa-kojih ima trenutno oko 14000-veoma upitan.
S obzirom da talibani ni posle 18 godina nisu pobeđeni u Avganistanu, već su, naprotiv, još više ojačali, kao jedino rešenje nametnuli su se pregovori, koje podržavaju SAD i Rusija. Nakon propasti pregovora sa SAD dolazak talibana u Moskvu može se tumačiti kao početak uzimanja većeg učešća Rusije u rešavanju avganistanskog čvora.
Moskva je od 2016. godine u više navrata inicirala dijalog sa talibanima
To bi dodatno moglo da otvori prostor da se u te pregovore uključe Kina, a posebno Pakistan koji je godinama jedan od glavnih sponzora talibana. Rusija bi tako mogla da dobije dodatnu priliku da unapredi već dobro uspostavljene odnose sa Pakistanom i Kinom.
Moskva je od 2016. godine u više navrata inicirala dijalog sa talibanima. Njeni čelnici naglašavali su više puta da uključivanje u Avganistanu nema za cilj širenje političkog uticaja Rusije, već isključivo motivisani zaustavljanjem daljih sukoba između talibana i SAD, koji su koren porasta ekstremizma, odnosno širenja Islamske države.
Uključivanje Rusije bezbednosno i geostrateško pitanje
Iako je bezbednosno pitanje verovatno glavni razlog za veći ulazak Rusije u Avganistanu, nema sumnje da pored toga leže određeni dugoročni geostrateški interesi. Da bi se postavljeni ciljevi ostvarili Moskva je u poslednih godinu dana inicirala trilateralne sastane sa SAD i Kinom na temu zaustavljanja rata u Avganistanu i povlačenju američkih trupa. Rusija je tim činom htela da bude neka vrsta garantora mira u toj zemlji.
SAD su svesne da njihovo povlačenje iz pregovora sa talibanima može da ide na ruku Rusiji
Poslednja poseta talibana Moskvi 14. septembra, mogla bi da otvori novu rundu pregovora u kojima bi Rusija mogla da uzme novu ulogu, veću nego što je do sada bila. Moskva će verovatno probati da SAD vrati za pregovarački sto, koji će, uprkos propalim pregovorima, pre ili kasnije morati ponovo da sednu sa talibanima. Do tada bi Rusija zajedno sa Pakistanom i Kinom mogla da radi na postizanju nekakvog dogovora sa talibanima, što bi nesumnjivo bio veliki uspeh za rusku diplomatiju.
SAD su svesne da njihovo povlačenje iz pregovora sa talibanima može da ide na ruku Rusiji. Ukoliko bi se na duže staze odustalo od pregovora, jasno je da bi se Pakistan-kome je u interesu da se dođe do rešenja-okrenuo daleko više Rusiji ne samo po avganistanskom pitanju, već i po mnogim drugim. To bi dalje otvorilo put Moksvi ka razvijanju većeg uticaja u srednjoj Aziji, ali i u Indo-pacifičkom regionu.
