Tri godine odlaganja proizvodnje druge serije južnokorejskih tenkova K2 Black Panther nazire se kraju. Želja Južne Koreje da razvije svoju domaću transmisiju za tenkove ovog tipa dovela je do toga da se u operativnoj službi trenutno nalazi svega oko 100 K2.
Automatska transmija koju je inicijalno razvila domaća kompanija S&T Dynamics nije prošla test izdržljivosti čak šest puta, što je navelo zvaničnike te zemlje da odustanu od tako kompleksnog plana i okrenu se uvozu ovog vitalnog dela u svakom vozilu.
Kako bi se ubrzao dalji proces proizvodnje K2, koji će biti stožer oklopnih snaga pored K1, odlučeno je da se u narednih 106 K2 montira nemačka Renkova transmija, a zadrži dizel motor MTU 883 koji se licencno proizvodi u Južnoj Koreji.
Dakle, po ovome možemo da zaključimo da se druga proizvodna serija K2, neće razlikovati od prethnodne, s obzirom da je za prvih 100 tenkova transmisija uvežena, a motor licencno proizveden. Ovakva odluka ubrzaće proces proizvodnje pa se tako očekuje da se narednih 106 K2 sklopi najkasnije do 2020. godine. Treći talas proizvodnje planiran je nakon 2020. i cilj da se ukupno proizvede oko 400, dok po nekim izvorima čak 600 komada.
Pojavljivanje tenkova T-62 sa topovima od 115 mm u sastavu oklopnih snaga Severne Koreje, navelo je Južnu Koreju 70-ih godina da razmišlja o uvođenju novog glavnog borbenog tenka, koji će po svojoj konstrukciji biti moderniji od tada trenutno postojećih M-48 Paton sa topom od svega 90 mm i ne tako sofisticiranim oklopom.
Odluka je pala na sastavljanju tenka K1, koji će po svojoj konstrukciji biti sličan američkom Abramsu. Ipak, više od 80 % komponenti K1 poreklom je iz inostranstva, što je Južnu Koreju ponovo navelo na razvoj modernijeg tenka, čije bi komponente najvećim delom bile domaće proizvodnje. Takav tenk ne samo da je trebao da bude superiorniji od severnokorejskih, već i ujedno konkurent svim najmodernijom istočnim i zapadnim tenkovima.
Rezultat svega toga bio je početak razvoja K2 Black Panther 1995. godine čiji je razvoj inicijalno koštao oko 260 miliona $.
https://youtu.be/U0cG-xwDsYU
Razvijen je novi top L55 kalibra 120 mm na osnovu nemačkog Rheinmetall L44 koji je korišćen na Abramsu i starijim verzijama Leopard 2. Zbog težnje da se u tenk ugradi automatski punjač, u K2 je ugrađen model koji je po konstrukciji sličan francuskom Leclercu, koji pruža mogućnost ispaljivanja oko 10 granata u minuti (po nekim podacima čak 15).
Visoko automatizovan sistem za upravljanje vatrom u K2 rezultat je transfera francuske Thalesove tehnologije, ponovo sa tenka Leclerc. Ovaj sistem obezbeđuje mogućnost potpuno automatskog praćenja gde se top i kupola bez upravljanja posade okreću u pravcu neprijateljskog vozila.
Motor je, kao što smo ranije rekli, MTU-883 jačine 1500 KS, koji obezbeđuje brzinu do 70 km/h. Konačna odluka što se tiče transmisije je dalji nastavak uvoza od nemačkog Renka.
Ono što ovaj tenk čini posebno superiornim jeste mogućnost ispaljivanja takozvanih „ispali i zaboravi“ projektila oznake KSTAM (Korean Smart Top-Attack Munition). KSTAM ima svoj sopstveni sistem za navođenje i može da deluje na daljini do 8 km. Posebno treba napomenuti da KSTAM po svom dejstvu i konstrukciji ne treba mešati sa protiv-oklopnim tenkovskim vođenim raketama kao što su npr. ruske Refleks. Velika prednost je i ta što se KSTAM može ispaliti u momentu kada se tenk nalazi u zaklonu i nema u tom momentu vizuelni kontakt sa neprijateljskim vozilom.
Iako je za 10 t lakši od Abramsa i Leoparda 2A6 nije manje oklopljen. Pored osnovnog oklopa dodatak čini eksplozivno reaktivni oklop štiteći posebno ranjive delove kao što su krov i bočne strane.
Pored toga što ga sve ove komponente čine jednim od najmoćnijih tenkova na svetu, ujedno je i najskuplji, gde je izvozna cena po komadu procenjena na oko 8,5 miliona dolara, nadmašivši čak i japanski Type 90.
Da li zbog cene ili nekih drugih razloga Turska je jedina zemlja koja je pokazala ozbiljno interesovanje za K2, ali ne za kupovinu samog tenka već za transfer njegove tehnologije koja će činiti okosnicu novog turskog tenka Altay. Tako je Seul 2008. godine izvršio transfer određenih komponenti u vrednosti od 540 milliona $.
