Oktobarska poseta predsednika Bašara al Asada svojim trupama na frontu u Idlibu donela je sa sobom ne samo veliko iznenađenje za vojnike, već i slutnje o ponovnom inteziviranju sukoba u poslednjoj preostaloj provinciji pod čvrstom kontrolom takozvanih pobunjenika. Bilo je to prvo Asadovo koračanje ovim delom teritorije od početka građanskog rata u Siriji, koji još malo ulazi u svoju devetu godinu postojanja.

Asadova poseta Idlibu (foto: SANA)

Nakon određene stabilizacije na severoistoku Sirije, provincija Idlib, na zapadu zemlje, ponovo je u novembru došla do tačke ključanja. Nedeljama unazad, sirijski i ruski borbeni avioni intezivirali su svoje vazdušne napade u južnom i istočnom delu Idliba.

Sumnja se da je do sada u desetinama bombardovanja poginulo oko 100 ljudi, među kojima se nalaze i civili. Mnogi mediji osudili su ove napade, jer su najveće žrtve bili civili. Navodno su bombe padale na pijacu u Marat al Numanu, ali i Centralni zatvor u Idlibu. Da li je reč o medijskom spinu ili su za ruske i Asadove avione to bile stvarne mete, teško je sa sigurnošću reći.

https://www.facebook.com/193584340666032/videos/432200554141651/

Isto tako, sasvim sigurno nije lako ni utvrditi prave položaje militantnih grupa, jer su stopljeni sa civilnom populacijom, pogotovo u gusto naseljenim područijima. U takvim okolnostima, civilni žrtve, kao kolateralna šteta, neminovne su. Za njih, jednaku odgovornost snose ne samo provladine snage koje vrše napade iz vazduha, već i militante skupine koje, po svemu sudeći namerno drže svoje jedinice unutar civilnih četvrti.

Nova eskalacija u Idlibu došla je nakon relativno mirnog perioda koji je trajao od 30. avgusta, kada je Rusija najavila prekid vatre. Obnavljanje tenzija, koje je rezultiralo vazdušnim udarima, dalo je povoda takozvanom Nacionalnom oslobodilačkom frontu (NLF) podržanom od strane Turske, zajedno sa militantnim skupina džihadističke koalicije Hajat Tahrir al Šam, da pokrene nekoliko kopnenih napada na vladine snage.

Raketni baraž militanata Hajat Tahrir al Šama (foto: HTS)

U tim napadima, sirijska vojska izgubila je neke svoje do tada zauzete položaje u jugoistočnom Idlibu. U svom jednom od kontranada, koji se odigrao 1.decembra, vojska je uspela da povrati kontrolu nad selom Ižaz, ali nije uspela da zauzme sela, poput Istablata i Surudža i Ras al Varda. Ipak, pored određenih neuspeha da se povrate određena mesta, poslednje informacije sa terena govore da vojska kontroliše bazu istočno od Um al Tinaha na istoku Idliba.

Osvajanje koridora M4 i M5 prioritet

Asadove snage zajedno sa Rusijom očito po svaku cenu žele da slome otpor raznih pobunjeničkih odnosno militantnih skupina u Idlibu. Njihov glavni fokus zapravo je uspostavljanje kontrole nad ključnim koridorima M4 i M5.

Koridor M4 povezuje provinciju Latakija i njen istoimeni lučki grad na Mediteranu sa Alepom. Oba grada nalaze se pod jakom kontrolom vladinih i ruskih trupa, ali se veći deo puta M4 zapravo nalazi u rukama raznih opozicionih frakcija.

Mapa trenutnog stanja u Idlibu

Vojska je dovukla pojačanje na frontu Kabana. Tokom poslednje nedelje novembra nekoliko kopnenih napada izvedeno je u toj oblasti, ali bez većih uspeha da se ozbiljnije nanesu gubici. Kako bi se neprijatelj oslabio, borbeni avioni i artiljerija intezivirali su svoje napade.

Na drugoj strani, M5 povezuje glavni grad Sirije, Damask, sa Alepom. U svojim prethodnim kampanja Asad je uspeo da povrati kontrolu nad tim koridorom u Homsu i Hami, ali da bi ga u potpunosti kontrolisao, neophodno je da osvoji južni i istočni deo Idliba.

Najveći „zalogaj“ za Asadove trupe biće nesumnjivo veliko neprijateljsko uporište Marat al Numan, ali i Sarakeb koji je glavno putno čvorište gde se spajaju strateški važni koridori M4 i M5.

Kategorije:Sirija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *