Na obroncima Himalaja tokom kasnih večernjih sati u ponedeljak došlo je do pograničnog sukoba između Kine i Indije. Na spornoj teritoriji u dolini Galvan poginulo je ukupno 20 indijskih vojnika. Pored indijskih, navodno je živote izgubilo i nekoliko kineskih vojnika. Reč je o najvećem sukobu dveju zemalja od 1975. godine u Sikimu, kada je poslednji vojnik poginuo.
Posebno zanimljiva jeste činjenica da do pogibije vojnika nije došlo usled razmene vatre, već njihovog fizičkog obračuna u kojem je korišćeno kamenje, metalne šipke i drugo hladno oružje. Obračuni ovoga tipa nisu novost, ovakvih slučajeva bilo je i ranije, a najskorije tokom maja. Međutim, ono što jučerašnji sukob izdvaja od ostalih jeste smrtonosan ishod.
Reč je o najvećem sukobu između te dve zemlje od 1975. godine
Šta je dovelo do ovolikog broja žrtava u ovom momentu nije najjasnije. Postoji mogućnost da je prilikom obračuna došlo do pada određenog broja vojnika sa litica, s ozbirom na veoma nepristupačan teren koji se ogleda u vidu uskih puteva i strmih padina.
Razlog za korišćenje pesnica i drugih „hladnih pomagala“ leži u striknoj naredbi vojnicama sa obe strane da nikako ne koriste vatreno oružje. Razmena vatre mogla bi da dovede do totalnog rata između dve najmogoljudnije zemlje koje ujedno poseduje nuklearno naoružanje.
Nakon dužeg zatišija, tenzije između Kine i Indije ponovo su se podigle početkom maja pošto je Indija optužila Kinu čiji su vojnici navodno iz tri pravca prešli liniju razgraničenja u spornoj oblasti Ladak.
Kineski vojnici ne samo da su prešli spornu liniju već su podigli šatore zajedno sa stražarskim objektima. Neposredna blizina između kineskih i indijskih vojnika imala je za posledicu niz fizičkih obračuna.
Iako naoružanje u sukobima nije korišćeno, ono je vešto sa obe strane raspoređivano. Kina je tako poslala veliki broj tenkova i oklopnih vozila u oblasti oko Tibeta, što je dalje dovelo da i Indija svoje tenkove ukrca na železniče kompozicije i prebaci u blizinu kineskih položaja.
Kina je zainteresovana za dijalog o deeskalaciji
Za Peking su sporne i aktivnosti koje Indija sprovodi u Ladaku, u vidu izgradnje puteva koji su povezani sa obližnjim aerodromom u blizini granice.
Uprkos tome, Kina je zainteresovana za dijalog o deeskalaciji koji je bio na snazi u momentu sinoćnjeg okršaja. Još od početka 90-ih obe zemlje pokušavaju da reše pogranični problem, ali bez uspeha. Stoga je sve ovo vreme na snazi status kvo, za koji se čini da više ide na ruku Indiji nego Kini.
Koreni sporenja
Početkom 50-ih godina prošlog veka odnosi između Kine i Indije bili su izrazito prijateljski. Ono što je te odnose odvelo u suportnom pravcu je sporna granica duž Himalaja. Poput onih na Bliskom istoku, nejasnu liniju u ovom slučaju povukla je Velika Britanija kao kolonijalna sila.
Takva iscratana granica očekivano je dovela do kinesko-indijskog rata koji je izbio krajem oktobra 1962. godine, a koji je trajao svega mesec i jedan dan. Rezultat sukoba bila je pobeda Kine i formiranje demarkacione Linije stvarne kontrole (LAC) u regionu Ladak.
Poput onih na Bliskom istoku, nejasnu liniju u ovom slučaju povukla je Velika Britanija
LAC je zapravo obe strane dovela do pat pozicije, što najbolje ilustruje činjenica da postojeće granice ne priznaje nijedna strana. Pokušaj vlasti u Pekingu da 2017. godine izgradi put kroz spornu oblast na tromeđi Kine, Indije i Butana rezultirao je novim tenzijama na visoravni Doklam koje su trajale puna 73 dana.
Okršaji su se takođe ogledali u vidu fizičkih obračuna u kojima je korišćeno sve osim vatrenog oružja. Tada, kao i sada jedan od problema je taj što teren nije jasno markiran pa se tako često dešavalo da vojnici, posebno u teškim vremenskim uslovima – karakterističnim za Himalaje – zapravo ne uoče demarkacionu liniju.
Za Indiju je dodatno sporno čvrsto savezništvo između Kine i Pakistana
Nakon što su tenzije splasle usledila je priprema za potencijalni sukob daleko širih razmera. Tako su Kina i Indija započele izgradnju infrastrukturne mreže koja bi im obezbedila lakše raspoređivanje trupa u slučaju nekog novog rata, poput onog iz 1962. godine.
Za Indiju je dodatno sporno čvrsto savezništvo između Kine i Pakistana. Zemlje sa kojom Indija ima decenijski sukob oko Kašmira. Kineska inicijativa Pojas i put svile učvrstila je još jače njihove odnose, posebno kada je reč o kinesko-pakistanskom ekonomskom koridoru koji predviđa velike infrastrukturne projekte.
Iako obe države poseduju nuklearno naoružanje, realno stanje ukazuje na to da Indija ne bi imala šanse u takvom konfliktu
Vlasti u Pekingu na čelu sa Si Djiping takođe teže što tesnijoj saradnji sa Šri Lankom i Nepalom, zemljama koje su u poslednjih nekoliko godina napravile određeni zaokret od Indije. Ni Bangladeš nije izuzetak gde se nalaze značajne kineske investicije.
Zaključak
Takva kineska strateška politika imala je za rezultat da danas njen BDP bude pet puta veći od indijskog, dok su ulaganja u odbranu nadmašila četiri puta. Iako obe države poseduju nuklearno naoružanje, realno stanje ukazuje na to da Indija ne bi imala šanse u takvom konfliktu. On ne samo da bi bio iscrpljujući u vojnom, već i ekonomskom pogledu.
Indijski ujedno teritorijalni sporovi sa Pakistanom mogli bi lako u tom slučaju da se pretvore u rat na dva velika fronta, što Indija tek ne bi izdržala.
Zbog toga je Indija – uprkos povremenim pograničnim okršajima – zainteresovana pre za mirno rešenje ovog decenijskog problema. Ni Kini ne bi išao u prilog otvoreni rat sa Indijom, pa je pre da se rešavanje spora ograniči za pregovaračkim stolom, kao što je tokom 90-ih i 2000-ih uradila sa Rusijom i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
To svakako neće biti lako, jer suština problema leži u resursima. Posebno kada je reč o rekama koje izviru na Himalajima, od kojih zavisi 1,4 milijarde ljudi.
U svakom slučaju, u narednom periodu ne treba očekivati dalje zaoštravanje situacije uprkos poslednjoj pogibiji 20 indijskih vojnika, kao i činjenici da je ovo definitivno najveći obračun (iako bez vatrenog oružja) u poslednjih 45 godina.
