Prvi avion F-35A za RV Turske obavio je svoj prvi probni let 10. maja. Prvi let aviona F-35A namenjenog za RV Turske trajao sat i trinaest minuta u širem rejonu Lokid-Martinovog postrojenja u Fort Vortu (Fort Worth, eng. prim. aut.) u saveznoj državi Teksas, a za komandama je bio test-pilot američke mornarice potpukovnik Toni Vilson.
Ovaj avion, prvi od 100 koliko je naručila Turska, trebao bi da bude isporučen prilikom zvanične ceremonije primopredaje u Fort Vortu 21. juna ove godine. Takođe, na obuci za avion F-35 u Sjedinjenim Državama trenutno se nalaze dva turska pilota.
Podsetimo, Turska je u tadašnji program JSF (Joint Strike Fighter, Združeni Udarni Lovac, eng.prim.aut.) iz kojeg se izrodio F-35 ušla 2002. godine potpisivanjem ugovora o saradnji na razvoju, čime je postala učesnik projekta tzv. ,,trećeg nivoa“ – zajedno sa Kanadom, Australijom, Norveškom i Danskom. Ovo je obavezivalo Tursku da uloži početnih 195 miliona $ u razvoj aviona, bez obzira na to da li će kasnije naručiti iste. U januaru 2007. godine Turska je potpisala memorandum o licencnoj proizvodnji F-35 i komponenti i plan o narudžbini 116 aviona F-35A.
Do 2011. godine, politička trvenja na relaciji SAD-Turska ali i ogromni troškovi razvoja doveli su do toga da se nabavka aviona F-35 ozbiljno preispituje u određenim krugovima turske javnosti, ali i turskog političkog vrha. Turska se, kao i ostale države učesnici ,,trećeg nivoa“ žalila da je pristup kodovima softvera računara misije, a posebno onog dela softvera koji omogućava daljinsko upravljanje i navođenje aviona sa zemlje, vrlo mali i neprimeren ceni i troškovima koje partneri snose u razvoju.
Nakon niza tehničkih problema i naknadnih povećanja troškova razvoja 2013. godine Turska je porudžbinu aviona F-35A stavila na čekanje. Konačno, februara 2014. godine Turska je potpisala porudžbinu za prva dva aviona F-35A, a kasnije u toku 2015. za još 4 aviona. Ukupno bi trebalo da bude isporučeno 100 aviona F-35A po ceni od 16 milijardi dolara.
Međutim, vest o prvom letu turskog F-35A dolazi u trenutku kad se odnosi između Turske i SAD urušavaju i tonu ka krizi. Naime, istupanje SAD iz dogovora o nuklearnom naoružanju sa Iranom, dočekan je prilično negativno u Turskoj. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će na kraju ,,samo SAD biti gubitnik“, dok su sa druge strane iz SAD najavili potencijalne sankcije za tursku namensku industriju ako se nabavka ruskog PVO sistema S-400 realizuje.
Iza svega ovoga, naravno stoji činjenica da je Turska blizak ekonomski partner Iranu, te da je za njih ukidanje sankcija Iranu u suštini mogućnost da ekonomska razmena između dve zemlje dostigne čak i do 30 milijardi $ godišnje – činjenica koju tursko rukovodstvo nije spremno da zanemari zbog američkih i zapadnih interesa na bliskom istoku.
Ako se doda na to i očigledno zbližavanje Turske i Rusije posebno u domenu intervencionizma i rešavanja sukoba u Siriji – a sve opet u dogovoru sa Iranom – jasno je da će nabavke i isporuke F-35 u budućnosti, a posebno licencno sklapanje i proizvodnja komponenti u Turskoj biti pred velikim izazovima u narednom periodu.
