Poljski ministar odbrane Mariuš Blažščak potpisao je 31. januara ugovor o nabavci 32 višenamenska lovca pete generacije F-35A Lightning II. Nabavka vredna 4.6 milijardi američkih dolara odobrena je od strane američkog Kongresa još krajem septembra 2019. godine a zvanični ugovor između Lokid Martina i poljske vlade potpisan je zadnjeg dana januara.
Na zvaničnoj ceremoniji potpisivanja održanoj u 41. Vazduhoplovnoj Trenažnoj Bazi RV Poljske u Deblinu, ministar odbrane Blažščak izjavio je da je nabavka aviona F-35A ,,ogoman iskorak u tehnološkom osavremenjavanju poljskog ratnog vazduhoplovstva“.
Prema planu nabavke, ugovor ne uključuje nikakve offset dogovore između poljske i američke vlade, a prve isporuke se očekuju 2024. Zvanični sajt MO Poljske navodi da je u cenu nabavke uključen trošak obuke kadrova i logističke podrške, ali nekih bližih detalja nema.
Poljska je još početkom decenije objavila nameru da zameni zastarele Su-22M4 i MiG-29, nasleđene iz vremena Varšavskog Pakta. Tadašnji planovi međutim nisu imali nikakve precizne okvire i predviđali su nabavku između 24 i 36 višenamenskih aviona, novih ili polovnih a navodni budžet koji je trebao biti izdvojen za ove nabavke je varirao drastično – od svega 600 miliona do 3 milijarde dolara.
Nakon 2014. godine i događaja na Krimu, te zaoštravanja odnosa između Rusije i zapada, vojni budžeti istočnih članica NATO pakta počeli su da rastu, a dotadašnje planove o zameni flote sovjetskih aviona polovnim zapadnim letelicama kao privremeno rešenje, zamenile su glasine o nabavci novih letelica. Za Poljsku konkretno to je značilo najverovatnije proširenje već postojećeg inventara aviona F-16C/D Block 52+, kojih Poljska poseduje 48 i koji su najmoderniji borbeni avioni koje RV Poljske poseduje.
Međutim, razmeštanje modernih ruskih PVO sistema ka zapadu, dežurstva ruskih PVO sistema S-400 u Belorusiji i prenaoružavanje jedinica zapadno od Moskve avionima Su-30SM koji su u redovima ruskih VKS zamenili zastarele MiG-29 9-12 i 9-13 kao i starije Su-27S u periodu posle 2015. dovelo je do toga da se vazduhoplovna moć pre svega Poljske, ali i manje Slovačke, posmatra sa mnogo više pažnje od strane planera u Briselu.
Tradicionalno loši odnosi između Poljske i Rusije sigurno su olakšali izbor novog borbenog aviona. Kupovina vojne tehnike, a posebno vazduhoplovne i protiv-vazduhoplovne opreme uvek je politička odluka, te tako izbor američkog lovca pete generacije ne treba da čudi. Poljska već duži niz godina traži svoju političku sigurnost u jačanju vojnih veza za zapadom a pre svega sa SAD.
Činjenica je međutim da u slučaju konvencionalnog sukoba sa Rusijom – što je u bilo kom scenariju sukoba ravno naučnoj fantastici- dve ili tri eskadrile najmodernijih lovaca na svetu ne čini nikakvu stratešku razliku. Avioni kao što je F-35 zahtevaju vrlo visok nivo integracije naprednih sistema odbrane, i najveću efektivnost pokazuju u izolovanim dejstvima na tačkaste ciljeve koji su dobro branjeni klasičnim sistemima PVO.
Njihova upotrebna vrednost kao defanzivno oružje međutim, ostaje još uvek pod znakom pitanja sa obzirom da se ti kapaciteti ove letelice nisu još uvek nigde iskazali.
Svakako, nabavka lovaca pete generacije predstavlja ogroman tehnološki iskorak za poljsko RV i poljske oružane snage generalno. Borbene sposobnosti ovog istočnoevropskog RV će se višestruko uvećati jednom kad F-35A bude postao operativan.
Uprkos svemu ovome, činjenica je da lovac pete generacije u sastavu najistočnije članice NATO pakta predstavlja više dokazivanje političke volje Vašingtona i Brisela da se suprotstavi Rusiji, nego što je odraz realne vojne moći Poljske.
