Pobunjenička šiitska grupa Ansar Alah u Jemenu, poznatija kao Huti, za koju se veruje da je podržana od strane Irana, predstavila je novu raketu 28. oktobra na konferenciji za novinare. Reč je o Bader-1P, takozvanoj “pametnoj” raketi koja je u periodu od 23-27. oktobra korišćena u napadu na koalicione snage predvođene Saudijskom Arabijom.
Houthi’s Badr-1P missile hit southern forces in Sanaa-Hodeidah road. pic.twitter.com/TeMQribB7o
— Yemen Observer (@YemeniObserv) November 4, 2018
Sumnja se da je upravo u ovom napadu poginulo četvoro Sudanaca, a njih 21 povređeno. Prema pisanju lokalnih medija, tela vojnika preneta su avionom na aerodrom u gradu Njala u Južnom Darfuru, jedan deo povređenih hospitalizovan je u Jemenu, a ostatak prevezen u Ujedinjene Arapske Emirate.
Kada je reč o samoj raketi, njeno lansiranje tog dana zabeležila je kamera lokalne televizije Al Masirah, nakon čega je usledio kadar iz vazduha uz pomoć drona na kojem se vidi pogodak. Na osnovu objavljenog materijala došlo se do saznanja da je raketa pala na jedan vojni kamp, nekih 14,5 km južno od luke Al Hudejdah. Žile kucavice, za koju se već mesecima bore zaraćene strane i koja bi mogla da odredi konačni ishod rata. Eksplozija rakete je očito nanela značajnu štetu nakon pogotka, što se može videti na snimku i izjava na pomenutoj konferenciji za novinare.
Precizno navođeni Bader-1P predstavlja modernizovanu verziju rakete Bader-1 sa mobilnog višecevnog raketnog lansera na kamionskoj šasiji 6×6. Bader-1, Huti su premijerno testirali 22. marta lansirajući ih na saudijske aerodrome u regionima Nažran i Žizan. Ovaj raketni sistem kojeg su Huti označili kao „balistički“, predstavlja kopiju iranskog MLRS Fadžr-3 dometa preko 43 kilometara. Za razliku od prvobitnog, verzija 1P nije lansirana iz višecevnog raketnog lansera, već sa lansirane rampe sa protivvazdušnog sistema S-75 Dvina. Na konferenciji za štampu je rečeno da maksimalni domet iznosi 130 km, a da je greška svega 3 m, što je izuzetna preciznost, ukoliko je ova informacija tačna.
Nekoliko dana nakon što je lansiranje usledilo, Saudijska Arabija i njeni saveznici bombardovali su mete u okviru Međunarodnog aerodroma u Sani, za koji se veruje da je skladište i ujedno pogon za proizvodnju raketa i naoružanih bespilotnih letelica koje sve češće prave problem koaliciji. Kako je rečeno na saudijskoj konferenciji za štampu, 2. novembra je ukupno bombardovano osam meta, a navodno je oborena jedna raketa nepoznatog tipa, koju su Huti lansirali sa severa Jemena (provincija Sada) na saudijski pogranični grad Sada.
Poreklo raketa u rukama Huta
Uprkos trogodišnjoj kampanji koalicionih snaga protiv Huta, ova organizacija sa današnje tačke gledišta daleko je bolje organizovanija i naoružana nego na početku rata. To se najbolje vidi kroz zasede na teško pristupačnim terenima, koje vojnici Saudijske Arabije i njeni saveznici svakodnevno doživljaju. Čini se da je najviše uloženo napora u razvijanje raketa kratkog i dugog dometa što je nekako izazvalo najveće kontroverze, postavljajući se pitanje, odakle Hutima toliki dijapazon raketa.
Kako bi se došlo do što preciznijeg odgovora, neophodno je vratiti se nekoliko decenija unazad, u vreme kada su postojale dve države, Južni Jemen podržan od Sovjetskog Saveza i socijalističkih zemalja, i Severni Jemen koji je podršku crpeo od Saudijske Arabije. Južni Jemen na čijem čelu se prvo nalazio Nacionalni oslobodilački front, a kasnije njegova naslednica Jemenska socijalistička partija, nabavljao je od Sovjetskog Saveza taktičke balističke rakete Scud-B i Scud-C, koje su upotrebljavane u ratu protiv Severnog Jemena.
Konačnim ujedinjenjem ove dve države 1990. godine nova vlada nasledila je pozamašni arsenal raketa, gde su se pored Scud-B/C našle i taktičke balističke rakete 9K79 Točka transportovane na vozilima 9P129, kao i severnokorejske kratkog dometa Hvasong-5(bazirane na Scud-B) i Hvasong-6(bazirane na Scud-C). Pjongjang je nastavio da isporučuje Hvasonge posle 2000-te godine.
Jedan zanimljivi detalj dogodio se 2002. godine kada je u Arabijskom moru presretnut severnokorejski brod za koji se sumnjalo da se u njemu nalazi 15 raketa Hvasong. Kako je kasnije potvrđeno, brodu je dozvoljeno da nastavi svoj put ka Jemenu.
Kada je otpočeo građanski rat koji do danas besni čitavom zemljom, Huti i oficiri pristalice bivšeg predsednika Ali Abdulah Saleha zaplenili su veliku količinu naoružanja, među kojima i gore pomenute rakete, korišćene u obračunima protiv predsednika Hadija, kojeg podržavaju koalicione snage.
Pored ovih projektila nasleđenih iz perioda prethodnih režima, u sastavu Huta uočene su i rakete Zelzal-3, Kaher-1, Kaher-2, Burkan-1, Burkan-2 i protivbrodske C-802. Prema video snimcima i fotografijama iz Jemena, Kaher je razvijen na osnovu protivvazdušne rakete S-75 Dvina. Dobar deo lansera od S-75 bio je meta saudijskih i drugih koalicionih aviona, ali ih je u zalihama ostalo dosta, pa je tako najmanje 200 V-755 redizajnirano da budu neka vrsta balističkih raketa oznaka Kaher-1/2/2M. Prvo korišćenje Kaher-1 zabeleženo je 2015, dok je Kaher-2 prvi put lansiran 2017. godine.
Burkan-1 i Bukran-2 najverovatnije su kopija iranske rakete Kiam-1, gde su korišćeni delovi sa raketa koje je Jemen ranije imao u svom arsenalu. Zelzal rakete nalaze se ne samo u Iranu već i u rukama Hezbolaha koji ove projektile najverovatnije proizvodi na teritoriji Sirije. Teško je sa sigurnošću utvrditi kako su one došle u posed Huta.
Pojedine zemlje optuživale su čak i Rusiju da naoružanjem snabdeva Hute, što nikada nije dokazano, posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da godinama Moskva ne održava kontakte sa Jemenom.
Realni pomagači Huta mogu biti Iran i šiitska milicija Hezbolah.Postoje određeni dokazi koji ukazuju da je Iran preko Persijskog zaliva koristeći teritorijalne vode Kuvajta snabdevao raketama Hute. Iako je Iran demantovao ovakve navode, ono što je sasvim sigurno jeste da Huti bez pomoći stranog faktora ne bi nikada mogli da imaju ovako bogat arsenal.
