Nakon malo više od dva meseca, koliko je prošlo od poslednjeg vazdušnog napada na Siriju, Izrael je očekivano ponovo bombardovao ovu zemlju u možda do sada jednom od opsežnijih i kompleksnijih napada. Ovo je prvi put od sirijskog obaranja ruskog izviđačkog aviona Il-20. Za njegovo obaranje Moskva je optužila Izrael, jer su u momentu bombardovanja Sirije izraelski avioni koristili veliki radarski odraz ruskog izviđača.
Naime, dosta toga ostalo je nepoznato u vezi prošlonedeljnog bombardovanja, a dodatnu konfuziju izazvali su mediji koji su iznosili prilično kontradiktorne informacije. Da je uopšte došlo do bombardovanja prvo je prenela ruska novinska agencija RIA Novosti koja je bombastično, ali bez ikakvih dokaza, iznela informaciju da je Sirija oborila izraelski borbeni avion i četiri rakete u momentu bombardovanja.
Nedugo nakon objave ove vesti usledila je nova, kontradiktorna u odnosu na prethodnu, gde se kaže da je pogođeno nekoliko neprijateljskih meta, ali da nije došlo do obaranja izraelskog aviona. Čak i sirijska državna televizija nije potvrdila informaciju o obaranju aviona, osim što je navela da se bombardovanje dogodilo i da je oboreno nekoliko „neprijateljskih meta“. Ubrzo se oglasilo i Izraelsko ministarstvo odbrane demantujući pomenute navode.
Izrael koristio rakete zemlja-zemlja?
O onome šta se zapravo dogodilo te večeri najviše informacija došlo je od Sirijske observatorije za ljudska prava, sa sedištem u Londonu, koja je navela da je napad izveden na dve lokacije u južnom delu provincije Damask.
Dve rakete pogodile su Hezbolahovo i iransko skladište naoružanja u mestu Kisveh. Drugi napad usledio je oko mesta Harfa gde se nalazi sirijska vojna baza. Bombardovanje je prema Observatoriji trajalo ukupno sat vremena.
Postavlja se pitanje na koji način je celokupna akcije izvedena. Izrael je po jednoj verziji primenio već dovoljno poznatu taktiku napada sa borbenim avionima i vazduhoplovnim krstarećim raketama, izbegavajući ulazak u vazdušni prostor Sirije.
Međutim, ne treba isključiti mogućnost, da je Izrael zapravo bombardovanje izveo lansirajući rakete zemlja-zemlja. Postoje određene indicije da je Izrael koristio rakete LORA (Long-Range Artillery Weapon) dometa 400 km i rakete kraćeg dometa Tamuz.
Prema toj verziji, lansirano je ukupno 15 raketa gde su pored Kisveha i Harfe mete bili: Zabadani, Izra, Kuneitra, Mezeh i oblast oko Međunarodnog aerodroma u Damasku. Pored Hezbolaha i iranskih vojnika, mete su navodno bili sirijski pripadnici iz sastava 90. brigade severno od Kuneitre i 112. brigada stacionirana južno od Golana.
S-300 nije korišćen
Uprkos snimku na kojem se vidi posledica bombardovanja, sirijska državna televizija SANA, prenela je informaciju da je napad osujećen od strane protivvazdušne odbrane, ne precizirajući šta je sve korišćeno od tehnike.
Sasvim sigurno možemo reći da S-300 koji je poslat Siriji nije korišćen u ovom slučaju, jer prema poslednjim satelitskim snimcima još nije ni operativan.
Dodatni problem predstavlja i činjenica da je neophodno određeno vreme da se posada u potpunosti obuči za verziju S-300PM2, posebno zbog toga što je planirano da bude umrežen sa ruskom protivvazdušnom odbranom.
Spekuliše se da bi obuka mogla potrajati do marta, do tada bi posadu mogli činiti ruski vojnici. Međutim, čak i nakon „uspešno“ završene obuke, veliko je pitanje da li će za komandama biti sirijski rukovaoci, posebno nakon slučaja sa Il-20.
Kisveh- poznata meta Izraelskog bombardovanja
Kada je reč o bombardovanoj oblasti oko Kisveha, ona je smeštena na oko 35 km zapadno od izraelske granice, i ranije je već bila predmet vazdušnih udara. Glavni razlog su pojedini izraelski obaveštajni podaci koji pokazuju da je tu locirana najmanje jedna vojna baza, gde se nalaze jedinice šiitske milicije Hezbolah i iranske snage iz sastava Kuds, čiji je glavni zadatak dejstvovanje van matičnih granica. Iz tog razloga je Izrael u maju bomardovao pomenutu bazu, u čijem napadu je poginulo 23 vojnika.
Zanimljivo je primetiti da se poslednji napad zbio svega dva dana nakon što se pojavila informacija da je Sirija navodno mobilisala dve nove divizije od po 10 000 vojnika. Jedna od njih poslata je ka granici sa Irakom, dok je druga raspoređena duž granice sa Izraelom. Obe su navodno obučene i predvođene Al Kuds-om iz sastava iranske Islamske revolucionarne garde.
Izrael je i ranijih godina iznosio tvrdnje da se na jugu Sirije nalazi oko 10 000 pripadna Hezbolaha, koje bi Iran u nekom momentu mogao da iskoristi za napad na njihovu teritoriju. Otuda i razlog zašto je u poslednjih sedam godina najveći fokus izraelskih aviona bio jug Sirije.
Od starta je bilo jasno da zbog prisustva Hezbolaha i Irana na granicama Izraela ni dolazak sistema S-300 u Siriju nakon obaranja Il-20 neće odvratiti izraelske avione i rakete od bombardovanja Sirije.
Nedugo nakon što je S-300 isporučen Siriji Global Defence izneo je upravo tu tvrdnju, rekavši da će sirijska i iranska vojna postrojenja na teritorije Sirijske arapske republike biti i dalje meta izraelskih aviona. Ti napadi će sada bez svake sumnje biti daleko rizičniji, a ujedno i potencijalni izvor sukoba između Damaska i Tel Aviva.
