Baraž protivtenkovskih raketa lansiran je sa libanske teritorije na izraelske položaje locirane duž granice u oblasti Avivim. Izraelski tenkovi, vojna vozila, kao i sama baza bili su izloženi napadu.
Poznato je da je u napadu uništeno oklopno vozilo Wolf. Odgovornost za ove napade preuzela je šiitska grupa Hezbolah, odnosno njene jedinice Hasan al-Zabib i Jaser Dahir. Hezbolah tvrdi da je ubio nekoliko izraelskih vojnika što je Tel Aviv oštro negirao.
Izraelska artiljerija i borbeni helikopteri odgovorili su neposredno nakon ovih napada, ispaljivanjem više od 100 granata u blizini sela Marun el Ras i Jarun. Izrael je u proteklih nekoliko dana pojačao vojno prisustvo na granici sa Libanom.
Tenzije Između Izraela i Libana, odnosno Hezbolaha, naglo su porasle nakon prošlonedeljnog upada izraelskih „kamikaza“ i naoružanih bespilotnih letelica u vazdušni prostor Libana, što je rezultiralo pogibijom dva hezbolahova vojnika. Hezbolah je nakon pomenutih upada najavio da neće tolerisati izraelske upade i kršenje suvereniteta Libana.
Današnji sukob između Izraela i Hezbolaha jedan je od većih koji su se dogodili nakon Libanskog rata 2006. godine, koji je trajao mesec dana, odnevši preko 1000 života.
Libanski premijer Saad Hariri održao je hitan telefonski razgovor sa američkim državnim sekretarom Majk Pompeom i savetnim francuskog predsednika Emanuel Makrona, zahtevajući od njih, ali i od međunarodne zajednice da diplomatskim putem intervenišu, kako bi sprečili dalju eskalaciju. Mirovna misija Ujedinjenih nacija UNIFIL pozvala je Izrael i Hezbolah da se uzdrže od dalje razmene vatre.
Razmena vatre neće prerasti u sveopšti rat
Novonastale tenzije na izraelsko-libanskoj granici, koje već sada jenjavaju, neće prerasti u sveopšti rat, kakav smo imali prilike da vidimo 2006. godine. U ovom momentu, nijednoj strani to nikako ne bi odgovaralo, s obzirom na trenutne međunarodne okolnosti u regionu. Izraelu nije u interesu da pokreće novu operaciju na jugu Libana, jer sve učestalije sa svojim vazduhoplovstvom interveniše ne samo u Gazi protiv Hamasa, već i u Siriji bombardujući hezbolahove i iranske položaje.
Iako zvanično nije priznao, sve ukazuje da je Izrael u proteklih mesec dana u nekoliko navrata proširio opseg delovanja, bombardujući čak baze šiitskih Narodnih mobilizacionih snaga (PMU) u Iraku. Stoga, otvaranje još jednog fronta rasteglo bi izraelske vojne kapacitete do maksimuma.
Kopneni sukob sa Hezbolahom bio bi najveći izazov za izraelske bezbednosne snage, ako uzmemo u obzir da ova šiitska grupa poseduje preko 130 000 raketa, kao i prekaljene borce koji su od 2012. godine svoje borbeno iskustvo stekli u Siriji, ratujući rame uz rame sa regularnom vojskom Bašara al Asada.
Izrael će nastaviti da deluje protiv Hezbolaha u Siriji gde je izveo na stotine vazdušni udara od početka građanskog rata, dok će za neko vreme gledati da izbegne veći sukob sa tom organizacijom na jugu Libana.
Takav konflikt realno je očekivati tek nakon rešavanja određenih pitanja u Siriji i postizanjem održivog mirovnog dogovora sa Hamasom u Gazi. Do tada, Izrael će preventivno delovati težeći da brzim i preciznim napadima neutrališe neprijateljske ciljeve.
Hezbolahu, sa druge strane, takođe, nije u interesu da ulazi u otvoreni rat sa Izraelom sve dok se situacija u Siriji ne stabilizuje i njihove jedinice ne konsoliduju. Uprkos tome što su hezbolahovi vojnici stekli značajno iskustvo u sirijskom ratu na raznim frontovima, oni su nesumnjivo izgubili značajan broj vojnika od 2012. godine.
Iz tih razloga, za Hasana Nasralaha, vođi ove šiitske skupine, bio bi rizik da se upusti u jedan neizvesan sukob, koji bi nesumnjivo odneo velike žrtve, oslabivši je tako na političkom i vojnom planu.
