Ruska Federacija nalazi se na korak od uspostavljanja prve pomorske vojne baze na afričkom kontinentu još od pada Sovjetskog Saveza. Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 16. novembra nacrt dogovora o formiranju pomorskog logističkog centra na obali Crvenog mora u Sudanu. Ovo će nakon Tartusa u Siriji biti ujedno druga baza na moru izvan Rusije. Ona će prema pojedinim saznanjima biti stacionirana u blizini sudanske pomorske baze u zalivu Flamingo, nedaleko od glavnog lučkog grada Port Sudan.
Nacrt koji je prethodno potpisao i premijer Rusije Mihail Mišustin predviđa usidravanje do četiri vojna broda i raspoređivanje do 300 vojnika, koji će imati potpuni eksteritorijalni diplomatski status. U ovom trenutku nije baš najjasnije koja plovila će ovaj takozvani logistički centar moći da primi. Navodno je predviđeno raspoređivanje brodova na nuklearni pogon, ali i ruske protivvazdušne odbrane zajedno sa sistemim za elektronsko ratovanje.
Sporazum omogućava da ruski brodovi ostanu u bazi narednih 25 godina sa mogućnošću produžavanja na još 10. Moskva je uspela da izdejstvuje prilično pogodan ugovor za nju, imajući u vidu da se ne obavezuje da isplaćuje bilo kakvu novčanu nadoknadu za njeno pomorsko prisustvo u Sudanu. To nesumnjivo za uzvrat otvara značajan prostor za stratešku saradnju između njih, koja će posebno biti usmerena u vojnom kontekstu.
Sporazum omogućava da ruski brodovi ostanu u bazi narednih 25 godina sa mogućnošću produžavanja na još 10
Da stvari već sada idu u tom pravcu govori i to da će sudanski brodovi jednako moći da koriste ovaj centar uz odobrenje Rusije. Na zahtev vlasti u Kartumu, ruska strana pružaće besplatno podršku sudanskim snagama u borbi protiv raznih sabotaža u Crvenom moru, pomagati u traganjima i spasavanjima, ali i obezbediti protivvazdušnu odbranu oko lučkog grada Port Sudan. Sudan će moći da računa i na podršku Rusije kada je reč o razvoju svojih pomorskih snaga.
Sama činjenica da će Rusija stacionirati PVO sistem, za sada nepoznatog tipa, nagoveštava da bi ruski vazduhoplovi mogli slobodno da koriste sudanski vazdušni prostor. U blizini Port Sudana nalazi se i veliki međunarodni aerodrom čiji bi deo u nekom momentu mogao da posluži kao vazduhoplovna baza za ruske avione. Tako da ne treba isključiti mogućnost da bi trenutno predviđeni broj od 300 vojnika mogao vremenom da se poveća, kako se budu uvećavale potrebe i ambicije Rusije u tom strateški važnom regionu.
Dogovor o planiranoj bazi u Sudanu podseća dosta na onaj dugogodišnji o sirijskoj luci Tartus, gde se sovjetski odnosno ruski brodovi nalaze još od 1971. godine. Iako luka može da primi do 11 brodova, ona po svom obimu ne spada u velike baze, pa je stoga predviđeno njeno proširivanje i dalja modernizacija koja će iznositi oko 500 miliona dolara.
Potrebe u tom pravcu su se posebno ukazale nakon ruske vojne intervencije u Siriji 2015. godine. Ova trenutno jedina luka van Rusije bila je jedan od glavnih razloga zašto se Rusije te godine uključila u pomenuti sukob. Dve godine kasnije, 2017, dogovoreno je njeno korišćenje na još 49 godine uz mogućnost produžetka na još 25.
Obnavljanje prisustva u Africi
Uspostavljanje baze u Sudanu ukazuje na ponovno obnavljanje nekadašnjeg prisustva Sovjetskog Saveza u ovom regionu. Ruska vojska i njena mornarica nalazile su se nekad u komuninističkoj državi Južni Jemen, na samom ulazu u Crveno more.
Trupe su bile u formi takozvanih savetnika u Etiopiji, koja je tada bila pod marksističkim režimom. Njihova uloga bila je pomoć u borbi protiv pobunjenika u zemlji, posebno onih u regionu Tigrajan, kao i u današnjoj Eritreji koji su tražili nezavisnost od Etiopije.
Upravo u Eritreji na Crvenom moru bila je smeštena sovjetska pomorska baza, a svoja postrojenja imala je i u susednoj Somaliji. Slabljenje Sovjetskog Saveza i njen potpuni slom rezultirali su da se do 1991. godine oni povuku iz Etiopije, čiji je režim takođe pao, a Eritreja konačno dobila svoju nezavisnost. Nešto ranije, Sovjeti su se povukli i iz Južnog Jemene koji je utonuo u građanski rat.
Početkom 2000-ih Moskva nije pokazivala preveliko interesovanje u Africi. Uvedene sankcije 2014. godine kao da su navele Rusiju da traži nove geopolitičke partnere i unosne poslove na ovom kontinentu.Često se to ogleda kroz pomaganje pojedinim režimima u ostanku na vlasti i gušenju nekih prozapadnih pokreta. Jačanjem prisustva u mnogim zemljama širom Afrike, Moskva teži da sa ovih prostora potisne SAD i bivše kolonije Francusku i Veliku Britaniju. To se posebno misli na Sudan, Zimbabve, Mozambik, Libiju, Madagaskar i Centralnoafričku Republiku.
Pojedine privatne ruske kompanije sa vojnim instruktorima nalaze se najmanje od 2017. godine u Sudanu. Njihov zadatak bio je obuka tamošnje vojske i policije, ali i savetovanje dugogodišnjeg bivšeg predsednika Omara al Bašira kako da uguši prodemokratske pobune u zemlji. Nekako od tada i datiraju najave da bi Rusija mogla otvoriti u toj zemlji bazu za svoje brodove, nakon propalih pregovora da to učini u Džibutiju, gde se nalaze SAD i Kina.
Njeno sada već sigurno uspostavljanje pružiće Rusiji ponovo mogućnost da sa svojim brodovima uplovljava i isplovljava kroz Crveno more i Adenski zaliv bez prethodnog odlaska u Tartus kroz Suecki kanal. Sa druge strane, dobra povezanost luke sa Sueckim kanalom omogućiće brz prilaz Mediteranu i njegovu konekciju sa lukom u Tartusu. Za Rusiju će biti ovo veliki strateški dobitak imajući u vidu da su njene pomorske baze uglavnom u hladnim morima na krajnjem severu i istoku zemlje.
Nema sumnje da je ta baza po svojim kapacitetima mala, ali bi ona mogla da posluži kao uvod za dalje širenje prisustva u ovoj državi
Rusija je itekako svesna da je Crveno more i čitav taj region od velikog značaja i za SAD. Njene strateške snage ne nalaze se tako daleko od pomenute baze. Američka Peta flota bazirana je u Bahreinu, dok je najveća vazduhoplovna baza na Bliskom istoku u Al Udeidu u Kataru. SAD održavaju i strateški važnu bazu na ostrvu Diego Garcia u Indijskom okeanu. Svi oni koriste upravo prolaz kroz Crveno more prilikom rutinskih patroliranja, ali i izvođenja pojedinih borbenih zadataka na Bliskom istoku lansirajući krstareće rakete.
Sa čime Rusija ide u Sudan?
Za razliku od SAD, Rusija nema tako zavidne pomorske snage. Ugovor sa Sudanom teoretski omogućava stacioniranje i brodova na nuklearni pogodon. Međutim, u ovom momentu jedina operativna raketna krstarica tog tipa je Petar Veliki klase Kiro. Ona se trenutno nalazi u Barencovom moru čekajući krstaricu Admiral Nakhimov iste klase da završi svoju modernizaciju i remont.
Nakon završetka remonta, koji je planiran da bude gotov 2022. na red bi trebao da dođe Petar Veliki. Rusija je početkom ove godine zbog nedostatka novca odustala od izgradnje moderne nuklearno pogonjene krstarice klase Lider. Imajući sve to u vidu, iako sporazum omogućava, nije realno očekivati da će Rusija u tu bazu rasporediti brodove na nuklerarni pogon.
Rusija još od ranih 90-ih nije proizvela novi razarač. Poslednji put to su bili brodovi klase Sovremeny. Deo njih izvezen je u Kinu, dok su ostali vremenom mahom povučeni. Stoga se ruska mornarica oslanja na izgradnju različitih tipova korveta i manjih brodova naoružanih lanserima 3C-14 koji mogu da lansiraju različite protivbrodske i krstareće rakete Kalibr.
Takve korvete jedino bi mogle da pruže ozbiljniji odgovor kada je reč o mornaričkim snagama. Problem kod njih je taj što oni imaju ograničenu plovidbenost, slabu PVO odbranu i limitiranu nosivost raketa dugog dumeta. Ipak nikako ne treba izgubiti iz vida da one mogu poneti nuklearno oružje koje u tim situacijama može biti značajna pretnja.
Godine koje budu dolazile pokazaće u kom pravcu će se razvijati prisustvo Rusije u Sudanu. Nema sumnje da je ta baza po svojim kapacitetima mala, ali bi ona mogla da posluži kao uvod za dalje širenje prisustva u ovoj državi. Jedan od načina je upravo kroz stacioniranje borebnih aviona, PVO sistema i druge sofisticirane tehnike.
Sudanu je, sa druge strane, nakon dugogodišnjih sankcija i izolacije nesumnjivo potreban saveznik, ali i modernizacija oružanih snaga koju bi zahvaljujući ustupljenoj bazi po povoljnijim uslovima preko Rusije mogli da sprovedu.
