Ruska medijska kuća TASS prenela je da je 1. oktobra kompletirana isporuka sistema S-300 sirijskoj vojsci.
Podsetimo, Rusija je odluku o isporuci sistema S-300 donela nakon obaranja aviona Iljušin Il-20M iz redova ruskih Vazdušno kosmičkih snaga (u daljem tekstu: VKS) od strane sirijske PVO 17. septembra ove godine. Kako se obaranje desilo u toku izraelskih vazdušnih napada na Siriji, to je odgovornost slučajno obaranje aviona Il-20M od strane sirijske PVO sa tačke gledišta Rusije bila isključivo na Izraelu.
U svom izlaganju ruska strana je tada navela da su izraelci namerno koristili Il-20M i njegov veliki radarski odraz kao svojevrsni zaklon od sirijskih radara te da izraelska strana nije na vreme obavestila ruske VKS o svojim dejstvima. Kao trenutni odgovor na izraelske postupke Rusija je objavila da će u najkraćem roku isporučiti Siriji sistem S-300.
U vestima se navodi da je isporučeno ukupno tri bataljona, svaki sa 8 lansera raketa (što odgovara jednoj od organizacionih šema sistema S-300 gde dve baterije sa 4 lansera čine bataljon) a sve zajedno 49 komada opreme – lansera, radara i komandnih vozila. Zajedno sa ovom opremom isporučeno je preko 100 raketa za sistem S-300 ali nije specificirano kojeg tipa.
Siriji isporučen S-300PM
Poslednja izjava ruske strane takođe navodi da je isporučena verzija S-300PM što znači da je sistem isporučen iz ruskih jedinica koje su u naoružanje primile noviji S-400 kao zamenu gorenavedenom sistemu. Ako se izjava ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua da će isporukom sistema S-300PM Sirija imati oruđe sa mogućnošću dejstva na daljine do 200km, onda se može pretpostaviti da je uz sistem isporučena i raketa 48N6E2 koja je jedina odgovarajuća prema navedenom dometu.
Rusija i Sirija potpisale su ugovor o isporuci sistema S-300PMU-2 još 2010. godine ali zbog izbijanja građanskog rata, i kasnije političke intervencije Izraela, isporuka je odložena.
Da li će S-300 odvratiti izraelske napade?
Isporuka sistema S-300PM nesumnjivo drastično povećava mogućnosti sirijskog PVO, ali ipak u situaciji u kojoj će za obuku kadrova biti potrebni meseci više služi kao sredstvo odvraćanja nego kao realna pretnja za Izraelske avione. Ne treba izostaviti ni činjenicu da Izraelsko RV ima operativnu jedinicu aviona F-35I koje će verovatno koristiti za intervencije u Siriji jednom kad sistemi S-300 budu dostigli punu operativnost.
Sa druge strane, ruska strana sa ovim potezom pokazuje koliko čvrsto stoji iza vlasti u Damasku, ali i da nema nameru da u Siriji u narednom periodu ni na koj način smanji svoje prisustvo. Štaviše, postoje najave da je jedan od ciljeva Rusije da sirijske S-300 integriše u zajednički sistem PVO sa već postojećim ruskim sistemima S-400 smeštenim u Latakiji.
U svakom slučaju, osnaživanje sirijske PVO sa S-300PM učiniće iovako komplikovanu situaciju u Levantu još komplikovanijom. Sirijska PVO se ni do sada nije ustezala da resurse koje ima koristi protiv izraelske avijacije o čemu svedoči i obaranje aviona F-16I Sufa sistemom S-200 na dan 10. februara ove godine.
Prisustvo S-300 u sirijskom PVO neće naterati izraelce da odustanu od napada na sirijska i iranska vojna postrojenja na teritorije Sirijske Arapske Republike. Ti napadi će sad biti mnogo rizičniji i predstavljaće sve veći izvor tenzija, incidenata i u krajnjoj liniji potencijalnog sukoba na relaciji Tel Aviv – Damask.
