Izraelska kompanija ImageSat International objavila je satelitske snimke na kojima se vidi sistem S-300 isporučen od strane Rusije u Siriji. Kao što je i do sada bio slučaj, snimci su najverovatnije načinjeni sa satelitom EROS-B (Earth Remote Observation System-B). Na jednoj fotografiji koja je načinjena 22. oktobra vide se vozila ispod kamuflažne mreže koja vidno pripadaju S-300. Na drugoj, nastala dva dana kasnije, primećena su četiri vozila za transport i lansiranje raketa tipa 5P85SE2.
Na osnovu geografskog terena i samog opisa, najmanje jedna baterija S-300 raspoređuje se u mestu Masjaf, severno od Homsa, planinski opasanom predelu, nekih 30 km od Sredozemnog mora. Reč je o lokaciji gde se prema mnogim informacijama nalaze sirijska i iranska podzemna postrojenja za proizvodnju i skladištenje raketa.
S-300 na strateški značajnoj lokaciji
Instraliranje S-300 u Masjafu bilo je očekivano ukoliko se uzme u obzir da je ova oblast bila u nekoliko navrata meta izraelskih aviona. Trenutno dostupni snimci govore nam da je teren gde će biti stacioniran S-300 i dalje u izgradnji, a dok sam sistem nije još u funkciji, s obzirom da se ne vide sve neophodne komponente koje bi ga činile aktivnim.
Već nekoliko nedelja aktivnost na ovom prostoru znatno je povećana, a pored sirijskih vojnika okosnicu čine ruske snage koje pomažu u izgradnji terena i dovođenja S-300 u operativni status. Ceo taj potez zaštićen je sa ruskim savremenim protivvazdušnim raketnim sistemom S-400, koji se nalazi na svega 1,3 km od mesta gde se razmeštaju sirijski S-300.
Prisustvo S-300 u Masjafu Siriji obezbeđuje mogućnost da sa raketom 48N6E2 deluje u radijusu od oko 200 km. Time se pokriva čitav prostor Libana, istočni deo Mediterana duž sirijske obale i južni deo Turske. Sirija je tako pokrila sve ranjive delove vazdušnog prostora van svoje teritorije.
Za Izrael će ovo svakako biti otežavajuća okolnost s obzirom na njihovu već ustaljenu taktitu delovanja po ciljevima u Siriji sa vazduhoplovnim krstarećim raketama i precizno navođenim bombama, bez ulaska u neprijateljski vazdušni prostor.
Tri diviziona i 300 raketa
Rusija je u vidu donacije Siriji isporučila ukupno tri diviziona i 300 raketa koji su ranije bili u sastavu ruskih Vazduhoplovno kosmičkih snaga, a koje su u naoružanje primile noviji S-400.
U trenutku pojave drugog snimka, gde se mogla videti Georgijevska lenta na kontejnerima, bilo je jasno da se radi o verziji PM ili PM2, a ne o PMU-2 ili ti čak V4, kako su neki objavljivali.
Nakon pojave snimka, izvori bliski agenciji TASS istakli su da je isporučena verzija S-300PM. Međutim, 19. oktobra, ruski list „Izvestija“, pozivajući se na izvore u Ministarstvu odbrane, preneo je da se u Siriji nalazi PM2, koji ujedno ima mogućnost da bude integrisan sa ruskim sistemima odbrane.
Moguće lokacije raspoređivanja
Pored instaliranja S-300 u Masjafu, ostaje da se vidi na kojoj lokaciji će se oni još rasporediti. Velika je mogućnost da će S-300 naći svoje mesto u vazduhoplovnoj bazi T4 (poznatija kao Tijas), zapadno od drevnog grada Palmire u provinciji Homs.
Ova baza je isto bila u više navrata meta bombardovanja zbog evidentnog prisustva Irana i njihovih bespilotnih letelica. Tako bi se pod ”kišobranom” S-300 našao istočni jugoistočni deo zemlje, a ujedno bi se sprečio upad izraelskih aviona iz pravca zapada.
Prisustvo S-300 oko međunarodnog aerodroma u Damasku bio bi nekako logičan izbor, prvenstveno što je ovaj aerodrom bio najviše izložen bombardovanju Izraela. Ujedno je reč o veoma važnom strateškom položaju, koji pored same činjenice da se nalazi u okviru glavnog grada, smešten je najbliže Izraelu.
Da li će Izrael iskoristiti period obuke i instaliranja S-300 za napad?
Period instraliranja sistema S-300 u Siriji, kao i sama obuka posade, koja bi mogla da potraje do marta sledeće godine, idealan je momenat da izraelski avioni pokušaju da ih unište. Međutim, ono što menja čitavu situaciju je činjenica da se oko i unutar sistema nalaze ruski vojnici, koji bi bez svake sumnje bili žrtve bombardovanja. Pogibija ruskih vojnika izazvala bi daleko veću krizu u odnosima između Izraela i Rusije, dovodeći situaciju do te mere da bi se u najmanju ruku mogao očekivati recipročan odgovor.
Dodatno otežava i poslednji zahtev Moskve, koja zahteva da bude blagovremeno unapred obaveštena od strane Izraela, ukoliko se odluči da bombarduje Siriju. Time će se ostaviti dovoljno prostora iranskim i sirijskim snagama za povlačenje sa teritorija predviđenih napadom.
Uprkos svemu, možemo reći da je malo verovatno da će S-300 i različiti ruski ultimatumi zaustaviti izraelske napade, sve dok se na tlu Sirije nalaze pripadnici šiitske milicije Hezbolah i njihov pomagač Iran. U prilog tome govori i današnja izjava visoko pozicioniranog izraelskog oficira koji je rekao da je Izrael izveo vazdušne napade u Siriji nakon incidenta sa Il-20.
Nema sumnje da će ti napadi sada biti mnogo rizičniji. Ono što se može očekivati jeste da će Izrael igrati na kartu korišćenja aviona pete generacije F-35I Adir kojih ima trenutno 12. Takođe, ne treba izbaciti iz vida da je Izrael prethodnih godina imao priliku da uvežbava sa grčkim S-300PMU-1.
