Ministarstvo odbrane Tajvana obezbedilo je podršku kabineta za nabavku američkih tenkova M1A2 Abrams.  Prema pisanju lokalnih listova, Tajvan bi trebao da nabavi ukupno 108 tenkova u paketu sa neophodnom municijom i svim propratnim materijalom. Potencijalna cena ugovora nije poznata, ali se u medijima spekuliše cifra od oko milijardu dolara koji će biti obezbeđeni iz narednog budžeta za odbranu.

Abramsi bi bili podeljeni u dva oklopna bataljona pod komandom Šestog armijskog korpusa, koji je baziran u Taojuanu na severu zemlje. Ovi bataljoni kao i mnogi drugi opremljeni su sa starijim tenkovima M60A3 Patton i CM-11 Brave Tiger. U cilju zamene nekih od njih Tajvan poseduje dugoročni plan da se u narednih nekoliko godina nabavi preko 500 tenkova, sve u cilju odvraćanja Kine od potencijalne invazije na ovo ostrvo.

Dugogodišnje interesovanje za Abramse

Interesovanja Tajvana za Abramse datira najmanje 18 godine još za vreme Bušove administracije. U početku tadašnja administracije nije pokazala veliko interesovanje za izvoz Abramsa. Međutim, to se iznenada promenilo 2001. godine, kada je naprasno odobrena prodaja. Uprkos odobrenju, do zvaničnog potpisivanja ugovora nije došlo tako da je cela priča ostala na čekanju, posebno od momenta uključivanja SAD u rat u Avganistanu i Iraku.

U isto vreme došlo je do promene strategije naoružavanja Tajvana, pa su se tako prioriteti više dali vazduhoplovstvu i mornarici koja je viđena kao ključni faktor u odbrani ostrva u slučaju kineske intervencije.

Tema „Abrams“ ponovo je došla u žižu javnosti 2008. dolaskom američkog predsednika Baraka Obame. Smanjivanjem inteziteta sukoba u Iraku i Avganistanu, SAD izrazile su spremnost da prodaju iz svojih viškova verzije M1A1/A2 po ukupnoj ceni od 2,9 milijardi dolara. Kako su godine prolazile sve više činilo da je Tajpej sve manje zainteresovan za Abrams kako možda zbog visoke cene, tako i zbog dovođenja u pitanje adekvatnosti ovog tenka za teren kakav je u Tajvanu.

Vojni eksperti u Tajvanu smatrali su da bi Abrams zbog svoje težine imao velike poteškoće na prilično planinskom reljefu i u močvarnim predelima. Dodatna prepreka bila je i proces obuke s obzirom na prilično šturi sistem obuke za oklopno-mehanizovane jedinice.

Domaća modernizacija u korist nabavke Abramsa

U aprilu prošle godine sve je izgledalo da je Tajvan potpuno odustao od kupovine nakon što se u medijima pojavila informacija da će ova zemlja sprovesti modernizaciju svojih tenkova M60A3 i CM-11 Brave Tiger. Posao je trebao da bude poveren Institutu za nauku i tehnologiju Čung-Šan (NCSIST) koji bi trebao da izradi prototipe na bazi dva tenka M60A3 koje je vojska ustupila.

Tajvanski tenk CM-11 (Foto:Flickr)

Fokus je bio na modernizaciji balističkog računara, hidraulike kupole, a glavna promene trebala je da bude na topu, gde bi se zamenio postojeći M68 od 105 mm i ugradio od 120 mm. Ceo program trebao je da započne tek od 2020. gde bi se modernizovalo svih 450 komada.

Hibridni tenkovi CM-11 (kombinacija trupa sa M60A3, kupole sa M48A3 i sistema za upravljanje vatrom sa M1A1 Abrams) kojih Tajvan ima oko 400 ostavljeni su da budu modernizovani tek nakon što se ista sprovede na M60A3 koji je viđen kao prioritet  zbog većih potencijala koje poseduje.

Pojedine vojne stručnjake iznenadila je tada odluka da se ovi tenkovi modernizuju na lokalnom nivou s obzirom da su postojale dosta pouzdanije inostrane kompanije poput  Raytheon-a ili izraelskog IMI koji vrše sveobuhvatnu modernizaciju M60A3. Međutim, dolaskom Tsai Ing Vena za novog predsednika Tajvana  veći primat dat je na razvoju domaće odbrambene industrije u cilju što je moguće veće nezavisnosti u tom domenu.

Tajvanski tenk M60A3 (foto:Flickr)

Šta je navelo Tajvan da ponovo stavi Abramse u prvi plan?

Ponovna i iznenadna zainteresovanost za Abrams verovatno će dovesti u pitanje modernizaciju ovih tenkova koji čine okosnicu oklopno-mehanizovanih snaga Tajvana. Šta je uzrokovalo da Tajvan opet stavi Abramse u prvi plan nije sa sigurnošću poznato.

Jedna od varijanti je ta da se nakon detaljne procene instituta NCISTS došlo do saznanja da ova modernizacija ne ispunjava dovoljna očekivanja i da je bolje ići u nabavku savremenijih tenkova uprkos visokoj ceni. Takođe, čini se da je Abrams ponovo dobio svoje mesto dolaskom novog ministra odbrane Jen Teh Fa, nekada komandanta Oklopne škole, koji se od početka njegovog mandata u više navrata zalagao za njihovu nabavku.

Njegov stav izazvao je kritike od strane generala iz redova mornarice i ratnog vazduhoplovstva koji smatraju da težište u daljem opremanju vojske treba da bude u nabavci aviona i brodava koji su po njima jedino sredstvo za odbranu zemlje od kineske pretnje.

Kako trenutno stvari stoje, Tajvan je u poslednjih 18 godina bliži nego ikad nabavci Abramsa, prvenstveno ako se pogleda veoma srdačan odnos američkog predsednika Donalda Trampa prema ovoj ostrvskoj zemlji. To se pokazalo odmah nakon njegovog stupanja na dužnost kada je direktno telefonom razgovarao sa predsednicom Tajvana, prekinuvši tako decenijsku tradiciju još od 1979. godine, što je izazvalo oštre reakcije u Kini.

Kategorije:Odbrana

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *