Severna Koreja lansirala je u petak dve rakete kratkog dometa u Istočno more. Dva projektila poletela su iz oblasti Jonghung u južnom delu provincije Hamjong. Rakete su letele na maksimalnoj visini od oko 25 km, a pale su na nekih 220 km od mesta lansiranja.
U ovom momentu ne može se sa sigurnošću reći o kom tipu raketa je reč, s obzirom da još nisu objavljene fotografije koje bi mogle da pruže neke informacije. Postoji mogućnost da se radi o raketi KN-23, kako su je SAD označile, koja po svom izgledu podseća na Iskander.
Ipak, pojedine analize putanje rakete nagovešavaju da bi moglo biti reči o novom višeraketnom sistemu, koji je testiran 31. jula. Mediji u Severnoj Koreji zamutili su tada na snimku sam sistem kako se ne bi otkrio identitet, odnosno njegove pojedine karakteristike.
Pjongjang je i 25. jula lansirao dve balističke rakete, koje su pale na oko 600 km, a njihov let zabeležen je na visini od oko 50 km. Reč je o raketama KN-23 koje su, kao što smo rekli, do sada nekoliko puta lansirane. Za Pjongjang bila je to poruka koja je bila najpre upućena Južnoj Koreji zbog novih nabavki sofisticiranog naoružanja, uključujući i borbene avione.
Poslednje severnokorejsko testiranje je treće po redu za svega nedelju dana. Pored testiranja mogućnosti projektila, nema sumnje da je reč i o testiranju reakcija međunarodne javnosti. Ujedno se lansiranje može okarakterisati kao pritisak na Seul i Vašington zbog neizvesne sudbine daljih pregovora oko severnokorejskog nuklearnog programa.
Dodatnu frustraciju kod Pjongjanga izaziva i najava novih vojnih vežbi u Južnoj Koreji, čije je obustavljanje jedan od severnokorejskih uslova za dalje pregovore.
Velika Britanija, Francuska i Nemačka osudile su poslednja lansiranja raketa Severne Koreje zbog kršenja sankcija Ujedinjenih nacija i pozvale na dalje pregovore sa SAD po pitanju eliminisanja nuklearnog naoružanja. Ove zemlje zalažu se i za to da sankcije ostanu na snazi sve dok se u potpunosti ne eliminiše sporno naoružanje, što je za Severnu Koreju neprihvatljivo.
Dok su Seul, London, Pariz i Berlin zauzeli čvršći stav po pitanju poslednjih testiranja, SAD kao ključan igrač u nekim budućim pregovorima ne vide nikakav problem, jer su u pitanju rakete kratkog dometa koje ne mogu da ugroze američki kontinent. Ni sam Tramp „nije zabrinut“, jer su u igri, kako je on rekao „standardne“ rakete.
Svakako da testirani projektili ne mogu da pogode SAD, ali one sa svojim domet od oko 250 km mogu da ugroze američke vojne baze, poklope polovinu južnokorejske teritorije, uključujući i glavni grad Seul.
Lider Severne Koreje Kim Džong Un tehnički nije prekršio obećanje koje je dao Donaldu Trampu još na prvom sastanku u Singapuru 2018. godine. Tada je Kim u cilju nastavka pregovora dao obećanje da njegova zemlja neće vršiti dalja testiranja interkontinentalnih balističkih raketa poput Hvasong-15, kao ni podzemne nuklearne probe.
Stoga, ne treba očekivati da će poslednje severnokorejsko zveckanje raketama kratkog dometa ugroziti neke buduće pregovore sa SAD.
