Ukrajina je na korak bliže nabavci dugo očekivanih američkih sofisticiranih protivoklopnih vođenih sistema FGM-148 Javelin, nakon što je State Department 1.marta odobrio isporuku. Prema objavljenom ugovoru, Ukrajina će nabaviti 210 raketa Javelin, 39 komandno-lansirnih jedinica (CLU), od čega 2 za rezervne delove. Ukupna vrednost procenjena je na oko 47 miliona dolara.

Kada su u pitanju rakete, planirano je da one budu izvezene u Ukrajinu iz američkih rezervi, dok bi 39 CLU bilo isporučeno iz takozvanog Specijalnog odbrambenog fonda State Departmenta.

Ovakva odluka State Departmenta dolazi svega nekoliko dana nakon što je vlada u Kijevu odlučila da isporuči jedan tenk Oplot-M u SAD. 

Još od početka krize na istoku Ukrajine 2014, kao i prisajedinjenja Krima Rusiji, vlasti u Kijevu konstantno su potencirale nabavku Javelina, posebno od momenta pada međunarodnog aerodroma u Donjecku 2015.godine. Ovaj sisten viđen je kao jedno od rešenja za odvraćanje ruskih tenkova koji su pristizali u cilju pomoći pobunjenicima u Donjecku i Lugansku.

Tadašnji američki predsednik Barak Obama oklevao je da stavi na snagu ovu isporuku smatrajući da bi slanje ovako sofisticirane tehnologije dovelo samo do pogoršanja situacije u Ukrajini. Umesto Javelina, administracija u Vašingtonu odlučila je da pošalje vojne savetnike i nešto opreme. Mnogi parlamentarci tada u SAD kritikovali su Obamu zbog slabog odgovora na sve veće razbuktavanja građanskog rata u Ukrajini. Ozbiljnije razmatranje o slanju Javelina usledilo je dolaskom Donalda Trampa koji je krajem 2017. podržao plan isporuke.

Odgovor Rusije bio je da bi takav korak mogao da dovede do daljeg zaoštravanja situacije što bi ovaj građanski rat, u kojem je do sada stradalo 10 000 ljudi, učinilo još smrtonosnijim. Nema sumnje da bi Javelini u Ukrajini naveli Rusiju da u budućnosti bude još odlučnija kada je reč o pomoći pobunjenicima u Donjecku i Lugansku. Da je ovakav scenario moguć, potvrđuje i izjava zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova, koji je istakao da bi Rusija bila primorana da odgovori nekom kontra-merom.

Kada je reč o samom FGM-148 Javelin, treba napomenuti da on spada u lako prenosive protivoklopne sisteme srednjeg dometa čije rakete deluju po principu „ispali i zaboravi“. Što znači da nakon „zaključavanja“ cilja i aktiviranja rakete rukovalac ne mora da prati metu sve do njenog pogotka, kao što je to slučaj sa američkim BGM-71 TOW ili ruskim 9M133 kornet. Velika prednost je ta što se raketa može ispaliti i iz zatvorene prostorije.

Nakon ispaljivanja, raketa se par sekundi kreće po horizontali, a posle aktiviranja motora kreće u penjanje do 150 m, nakon čega nastupa infracreveno navođenje i dejstvovanje po krovu pokretnog ili nepokretnog označenog cilja. Kako bi se tenkovi zaštitili od raketa koje deluju po ovom principu, pristupa se ugradnji dodatnog eksplozivno-reaktivnog oklopa (ERA) na krovu tenka, s obzirom da je oklop na tom delu vozila uvek najtanji.

Ipak, Javelin poseduje tandem kumulativno bojevu glavu što znaci da prva aktivira ERA oklop, a zatim druga bojeva glava koja probija osnovni oklop debljine 600-800 mm. Zbog svesnosti velike efikasnosti Javelina, Rusija je pristupila daljem usavršavanju ERA oklopa, pa su tako razvijeni Relikt i Mechanit. Jos jedna od mera za ovakve rakete jesu sistemi aktivne zaštite poput Štore ili novije Afganit na tenku T-14 Armata.

Mana Javelina je ta što je maksimalni domet rakete starije verzije 2,5 km, za razliku od npr. TOW ili Korneta koji imaju do 5 km.

Efikasnost Javelin raketa može se videti njenom upotrebom kroz istoriju. Nakon dugog perioda dizajniranja 70-ih i 80-ih godina, ovaj sistem ušao je u upotrebu 1996. godine. Vatreno krštenje doživeo je tokom invazije na Irak 2003. godine u bici za klanac Debecka. Tom prilikom američke specijalne snage koje su izbačene na sever Iraka suočile su se zajedno sa Kurdima protiv nekoliko stotina iračkih vojnika. Amerikanci su imali svega 4 Javelina iz kojih su ispalili 19 raketa. Ukupan učinak bio je eliminisanje 2 tenka T-55, 8 oklopnih transportera guseničara MT-LB i nekoliko kamiona. Tokom kampanje Javelini su korišćeni protiv tenkova Type 69 i iračkih licencno proizvedenih T-72 oznake Asad Babil.

Javelin je korišćen i protiv Talibana u Avganistanu, ali se brzo ukapiralo da iz ekonomski razloga nije isplativo s obzrom da jedna raketa košta oko 80 000 dolara, a npr. pogođeni pickup neuporedivo manje. Zbog toga, SAD su se okrenule TOW-u kao dosta jeftinijoj soluciji.

Kasnije, Javelini su više navrata viđeni na teritoriji Sirije i Iraka. Padom Tel Afara u Iraku Islamska država (ID) došla je u posed nekoliko komada. Pretpostavlja se da su ove rakete završile u rukama ID zato što je ranije najmanje 36 Javelina nestalo zbog neadekvatnog čuvanja u američkim skladištima u Iraku.U Siriji ovi primerci su viđeni u rukama kurdskih boraca koje SAD potpomažu.

U međuvremenu SAD nastavile su da usavršavaju Javelin pa je tako razvijen FGM-148F, čije rakete imaju domet do 5 km, što je jednako raketama TOW ili Kornet. Pored toga radi se sve više na tome da one budu ugrađene na pojedina oklopna vozila kao što su Stryker, pokušavajući tako da pariraju ruskom Bumerangu ili Kurganecu.

Ipak, kada se malo bolje pogleda, Javelini do sada nisu dolazili u kontakt sa modernijim tenkom od iračkog Asad Babila, prema tome, ostaje nepoznanica koliko bi ovaj sistem bio efikasan protiv T-90 ili možda čak Armate.

Kategorije:Odbrana

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *