Nemačka će u narednim godinama nabavti 93 aviona Eurofajter Tajfun, 45 aviona F/A-18E/F Super Hornet i EA-18G Growler. Detalji ovog ugovora, rokovi isporuke i cena nisu poznati, a prve vesti o potencijalnoj nabavci američkih aviona paralelno sa nabavkom evropskog lovca pojavile su se početkom ovog meseca.
Nabavka novih višenamenskih aviona Eurofajter Tajfun i američkih Super Hornet/Growler dolazi kao pokušaj nemačkog RV (u daljem tekstu: Luftwaffe) da zameni zastarelu flotu aviona Panavia Tornado koji u nemačkom RV imaju ulogu aviona za izviđanje, elektronsko ratovanje, ali i naravno za misije bombardovanja što je i bila prvobitna namena ovog aviona.
Ideja zamene Tornada nije nova, a Eurofajter Tajfun je između ostalog razvijen sa idejom da u toku svog životnog veka preuzme razne uloge koje je u nemačkom, britanskom i italijanskom RV Tornado obavljao dugi niz godina.
Kako je razvoj evropskog lovca polako zaostajao, a isporučene verzije nisu ispunjavale mogućnosti udara na ciljeve po zemlji, a posebno mogućnosti kada je u pitanju elektronsko izviđanje i ratovanje koje nudi Tornado, tako je ovaj višenamenski avion u većem broju morao da ostane operativan i duže od planiranog.
Nabavka aviona Super Hornet može se posmatrati iz ugla održanja nuklearnih mogućnosti
Ono što je posebno bitno jeste da je Tornado IDS jedini avion u inventaru Luftwafe sposoban da nosi nuklearno oružije – uloga u kojoj nijedna varijanta aviona Tajfun nije u mogućnosti da ga zameni. Shodno tome, nabavka aviona Super Hornet koja je u dobrom delu nemačke javnosti naišla na vrlo negativne komentare, može se i posmatrati iz ugla održanja nuklearnih mogućnosti.
Tajfuni u Luftawaffe
Činjenica je međutim da je na mnogo polja Eurofajter Tajfun zakasnio u razvoju. Podsećanja radi, prvi avioni su zvanično isporučeni Luftwaffe 2004. godine ali njihov početak službovanja je bio u najmanju ruku problematičan. Obeležen je vrlo niskim procentom ispravnosti i dostupnosti. Prvobitne varijante letelice imale su samo sposobnosti za dejstva na ciljeve u vazduhu vođenim sredstvima a troškovi održavanja i potreba za konstantnim unapređenjem probijali su sve budžete Luftwaffe iz godine u godinu.
Prvi avioni su zvanično isporučeni Luftwaffe 2004. godine, ali njihov početak službovanja je bio u najmanju ruku problematičan
Primera radi, avion Tajfun preuzeo je ulogu dežurnog lovca (QRA, Quick Reaction Alert) od aviona F-4E Phantom II tek 2008. godine. Modernija varijanta aviona pod nazivom Tranche 2 sa integrisanim širokim asortimanom vođenog naoružanja, i naprednijom elektronikom donekle je ublažila zaostatak, ali ni na koj način nije olakšala izviđačke i misije elektronskog ometanja u kojima je Tornado i dalje bio jedinstven.
Upravo zbog ovih mogućnosti nemački Tornado je bio čest gost na sirijskom nebu u poslednje četiri godine u okviru misije zapadne koalcije protiv takozvane Islamske Države.
Konačna varijanta Eurofajtera Tajfun koja je isporučena Luftwaffe, takozvana Tranche 3A poseduje kompletne mogućnosti dejstva vazduh-zemlja (sa izuzetkom nuklearnog naoružanja) kao i dosta unapređene opto-elektronske mogućnosti. Ovako specifično sporom razvoju evropskog višenamenskog aviona kumovala je i činjenica da je svaka zemlja dodavala unapređenja koje su razvile njihove domaće avioindustrije, u zavisnosti od verzije do verzije, dobivši prilično drugačije sposobnosti naizgled istih varijanti ove letelice.
Konačno, Nemačka i Francuska su se udružile u projekat FCAS (Future Combat Air System, Vazduhoplovni borbeni sistem budućnosti eng.prim.aut), projektu razvoja višenamenskog stelt lovca koji bi eventualno zamenio avione Tajfun i Rafal. Projektu se 2019. pridružila i Španija, dok su Velika Britanija i Italija ostale pri nabavci F-35 Lightning II.
Problemi Luftwaffe-a
Jedan od problema sa kojima se Luftwaffe već godina suočava je vrlo intenzivna eksploatacija aviona Tajfun. Paradoksalno, tehničke nesavršenosti više pogađaju ratna vazduhoplovstva koja imaju veliki broj sati naleta na svojim letelicama, jer statistički, povećava se šansa za otkaz nekog od bitnih sistema odnosno smanjuje se vreme između dva otkaza istog.
Ovakav problem tehnički je osakatio Luftwaffe u drugoj deceniji 21. veka kada je neretko broj operativnih aviona na dnevnom nivou bio ispod 40, a prema nekim navodima niži od 10 – od ukupno preko 120 tada isporučenih letelica.
Luftwaffe još 2014-2015. izrazio želju da se svi avioni iz Tranche 1 serije zamene novim, jer se dalje ulaganje u njih ne isplati
Između ostalog posebno se navodi problem sa sistemom za rano upozorenje na neprijateljska elektronska dejstva, ali i razni problemi sa konstrukcijom aviona – posebno dvoseda – koji su izazvani nemilosrdnom eksploatacijom istih. Shodno tome ne treba da čudi da je Luftwaffe još 2014-2015. izrazilo želju da se svi avioni iz Tranche 1 serije zamene novim, jer se dalja ulaganja u njih jednostavno ne isplate.
Nemačka će nabavkom još 93 Tajfuna pokušati da olakša problematičnu situaciju sa svojim glavnim borbenim avionom do pristizanja FCAS – čiji prvi let je planiran za 2035. godinu.
Nabavka Gowlera i Super Horneta u cilju visoke operativnosti
Nabavka aviona Super Hornet i Growler takođe je utemeljena na logici održanja visoke operativnosti. Između ostalog, mnoge evropske zemlje su dugo godina koristile model sa dva lovca čije se uloge i performanse prilično preklapaju. Međutim, omogućavaju u slučaju tehničkih problema sa jednim tipom, ili čak prizemljenja cele flote određenog modela, da ratno vazduhoplovstvo i dalje zadrži zadovoljavajući nivo operativnosti.
EF-18G Growler je provereno jedan od najmoćnijih aviona na svetu sa tačke gledište mogućnosti elektronskog izviđanja, podrške i ometanja
Ovakav pristup je, primera radi, tipičan za Španiju koja je pored flote američkih aviona F-104, F-4 i F-5 imala i francuske Mirage III i Mirage F1 – a tu filozofiju španski stratezi poštuju i danas, paralelno koristeći avione Eurofajter Tajfun i F/A-18 Hornet. U istu grupu može se svrstati i Grčka koja paralelno koristi avione F-16 i Mirage 2000.
Shodno tome, avioni Super Hornet neće samo služiti kao zamena za Tornada u smislu dejstva na ciljeve na zemlji, izviđanje i elektronska i protivelektronska dejstva, već kao suplement i po potrebi zamena za avione Tajfun.
Sa druge strane avion EF-18G Growler je provereno jedan od najmoćnijih aviona na svetu sa tačke gledište mogućnosti elektronskog izviđanja, podrške i ometanja.
Ovakva nabavka nije nepotrebno rasipanje novca najveće evropske ekonomije – već nužna potreba
Ma koliko to zvučalo pretenciozno, uloga ovih letelica je možda i vitalnija od funkcije samo Tajfuna, jer će uz navedene sposobnosti ipak kombinacija Super Hornet/Growler biti zaokružen borbeni vazduhoplovni sistem koji je u upotrebi već duže od decenije.
Sa ovom nabavkom čini se da je Luftwaffe napravilo iskorak u povećanju
sposobnosti svoje lovačke avijacije ali i korak bliže ka penzionisanju aviona Tornado posle više od četiri decenije aktivne službe.
Svakako, sa projektom FCAS koji neće imati prvi let pre 2035. godine i
verovatno neće biti ući u upotrebu pre 2040. (ako ne i kasnije), Luftwaffe mora da razmišlja o svojim kapacitetima za predstojeće tri decenije. U tom
kontekstu, ovakva nabavka nije nepotrebno rasipanje novca najveće evropske ekonomije – već nužna potreba.
