Nakon što je 18. septembra došlo do obaranja ruskog izviđačkog aviona Il-20M u Siriji, Moskva je najavila da će pružiti adekvatan odgovor. Iako se sve pojedinosti ovog događaja još uvek ne mogu sa sigurnošću utvrditi, Rusija je juče izašla sa svojim zvaničnim stavom i – konkretnim merama. Uprkos prvobitnoj izjavi ruskog predsednika Vladimira Putina da je do obaranja vazduhoplova došlo „usled tragičnog, slučajnog sticaja okolnosti“, ministar odbrane Sergej Šojgu jasno je označio odgovornim Izraelsko ratno vazduhoplovstvo.
U svom saopštenju od 24. septembra, ruski ministar odbrane ističe da su izraelski piloti rusku komandu u Siriji obavestili svega nepun minut pre dejstvovanja, a da su senku ruske letelice na radaru sirijskih sistema PVO iskoristili kao zaklon. Ovakav sled događaja, rezultirao je pogibijom 15 pripadnika ruskih snaga.
Kao neposredan odgovor, Rusija će u Siriju za dve nedelje poslati sisteme S-300 uz posebnu napomenu da raspoređivanje ovih sistema nije upereno protiv nijedne države, već da se vrši sa namerom da bi se osigurala veća bezbednost ruskih snaga u Siriji.
Sa tim u vezi treba istaći nekoliko činjenica koje su izuzetno značajne za razumevanje ove odluke i njenih posledica.
Ovo nije prvi put da Rusija pokreće temu potencijalnih isporuka S-300 Siriji
Međutim, ovo je prvi put da Rusija u javnost izlazi sa jasnom vremenskom odrednicom za svoje isporuke i nedvosmislenom odlukom. Rusija je proteklih godina više puta izražavala nameru da Siriji obezbedi S-300. Svoje namere Rusija je suspendovala 2013. godine na molbu Izraela, čije vazduhoplovstvo često vrši borbene operacije protiv položaja Hezbolaha i drugih pro-iranskih milicija. Poslednji put Rusija je pokrenula temu S-300 u Siriji nakon združenih raketnih napada od strane američkih, britanskih i francuskih snaga u aprilu ove godine
Veoma je izvesno da je faktički posmatrano u pitanju pozajmica pre nego definitivna isporuka
Kratak vremenski rok isporuke i zvanične izjave idu u ovom pravcu. U saopštenju ruskog Ministarstva odbrane ističe se da će jedinice sirijskih snaga biti snabdevene automatizovanim sistemima kontrole vatre i identifikacije meta koji su dostupni jedino ruskim snagama. To će omogućiti „centralizovano upravljanje i kontrolu svih protivvazdušnih sistema u Siriji“ i jasnu i pravovremenu identifikaciju ruskih vazduhoplova. Pravno gledano, još uvek nije razjašnjeno da li će se isporuka obaviti u vidu prodaje ili nekom drugom formatu.
Po svemu sudeći, ovi sistemi biće pod punom i neposrednom kontrolom pripadnika ruskih snaga, što je u ovom momentu adekvatnija opcija. Ovo je posebno tačno ukoliko se u razmatranje uzme činjenica da postoje sasvim oprečne informacije po pitanju toga da li je Rusija u periodu pre 2013. već bila obezbedila obuku pripadnicima sirijske PVO za upravljanje ovim sistemom. Ujedno, politički narativ da Rusija Siriji „šalje“ sisteme S-300 može samo osnažiti njen geopolitički potencijal u regionu i učvrstiti reputaciju pouzdanog saveznika i odlučnog aktera. Ne manje bitno, ovakav polovično rešen status Rusiji omogućava da kao i uvek vrši presudan uticaj na Siriju.
Izrael će jednako nastaviti svoja borbena dejstva u Siriji onda kada se bude osećao ugroženim
Ovakav stav izrazilo je izraelsko rukovodstvo, čemu se Rusija ne protivi a koji činjenice podupiru. Neutralisanje Hezbolaha i drugih iranskih milicija na jugozapadu Sirije, svom neposrednom susedstvu, kao i sprečavanje dotura naoružanja Pojasu Gaze – egzistencijalni je interes Izraela. Po tom pitanju gotovo da ne postoji prostora za kompromis, čega je Rusija svesna i što u izvesnom smislu koristi kao polugu u diplomatskim odnosima sa Izraelom.
U ovom kontekstu, isporuka S-300 neće mnogo promeniti situaciju. Pored toga što raspolaže dovoljno modernim vazduhoplovima i tehnološkim kapacitetima elektronskog ratovanja, Izrael je spreman na žrtve. U prilog tome govori činjenica da je Izrael svoje vazdušne napade na jugozapadu Sirije nastavio jednakim intenzitetom čak i nakon što je februara ove godine sirijski S-200 oborio izraelski višenamenski borbeni avion F-16I tokom jedne od akcija.
Osim toga, sistemi S-300 biće pod punom kontrolom ruskih snaga. Rukovođeno prvenstveno svojim političkim interesima, rusko rukovodstvo će kao i do sada u zavisnosti od situacije uglavnom tolerisati izraelske vazdušne operacije na teritoriji Sirije. Izrael će se vrlo verovatno u narednom periodu fokusirati na bombardovanje ciljeva u okolini međunarodnog aerodroma u Damasku, izbegavajući tako bliske susrete sa ruskim vazduhoplovima. Prema tome malo je verovatno da će izraelski avioni posle incidenta sa Il-20 dejstvovati u provinciji Latakija.
Takođe, izraelski vazdušni napadi na pozicije pro-iranskih milicija biće i dalje sprovođeni preko teritorije Libana. Zbog toga izraelski avioni najčešće ne moraju da ulaze u sirijski vazdušni prostor kako bi lansirali svoje projektile.
Zvanično obrazloženje za isporuku S-300 delimično je i realan razlog ove odluke
Rusko Ministarstvo odbrane kao ključni razlog isporuke navodi bezbednost svojih snaga u Siriji. Ovo je sasvim legitimna tvrdnja. Povećanim kapacitetima PVO potencijalni napadači biće znatno obazriviji prilikom svojih operacija i nastojaće da u potpunosti ispoštuju rusku stranu pravovremenim obaveštavanjem, bilo da je reč o Izraelu, SAD-u ili nekoj članici Koalicije. Sa druge strane, u prilog ovoj tvrdnji govori i posebno naglašeni deo izjave Sergeja Šojgua: „satelitska navigacija, radari za osmatranje vazdušnog prostora, i vazduhoplovni komunikacijski sistemi biće elektronski ometani u područjima Sredozemnog mora koja se nalaze uz Siriju“. Imajući u vidu primorsku lokaciju ruskih baza u Latakiji i Hmejmimu, jasno je da Rusija prvenstveno namerava da zaštiti svoje ljudstvo na terenu.
Izrael će se vrlo verovatno u narednom periodu fokusirati na bombardovanje ciljeva u okolini međunarodnog aerodroma u Damasku, izbegavajući tako bliske susrete sa ruskim vazduhoplovima.
Najočiglednije, isporukom S-300 Rusija suštinski povećava svoje borbene kapacitete u Siriji. Sledstveno tome, Rusija samo učvršćava svoj uticaj na dalji razvoj događaja u Siriji. Bilo da je reč o vladi predsednika Bašara al Asada ili premijera Benjamina Netanjahua, Rusija još jednom potvrđuje svoju poziciju presudnog političkog faktora u Siriji.