Izraelsko ministarstvo odbrane potvrdilo je u ponedeljak da je u nedelju došlo do opsežnih vazdušnih napad po položajima iranske Kuds brigade, Hezbolaha i Sirijske arapske armije u okolini Damaska. Bombardovanja se dogodilo nakon što je iz okoline Damaska navodno lansirana raketa zemlja-zemlja. Raketa je lansirana u pravcu planine Heron, blizu luksuznog skijaškog centra na Golanskoj visoravni.

Prema tvrdnjama Izraela, neprijateljska raketa je oborena prilikom leta. Na amaterskom snimku koji se pojavio na društvenim mrežama vidi se lansiranje dve rakete sa PVO sistema Iron Dome iznad popularnog skijaškog odmarališta.

U bombardovanju koje je usledilo od strane Izraelskog ratnog vazduhoplovstva (IAF) pogođena su skladišta sa municijom u okolini Damaska koja su pripadala šiitskoj miliciji Hezbolah i iranskoj Kuds brigadi. Kao što smo ranije pomenuli, bombardovani su i sirijski položaji. U ovom slučaju, njihova protivvazdušna odbrana, koja je reagovala od momenta vazdušnih napada.

Ukupno je bombardovanje izvršeno na 10 različitih lokacija. Prema tvrdnjama iz Damaska, sirijski PVO sistemi presreli su 30 izraelskih raketa. U napadu je navodno poginulo 11 iranskih i 4 sirijska vojnika.

Uništen još jedan Pancir

Međutim, ono što je ostalo prećutano, jeste neutralisanje pojedinih sirijskih PVO sistema, među kojima se našao i mobilni protivvazdušni sistem Pancir S1. Na snimku koje je objavilo izraelsko Ministarstvo odbrane vidi se kretanje rakete u pravcu Pancira, uključujući i pogodak. Ostaje nepoznanica zašto sistem u tom momentu nije reagovao.

Mogućne da je sistem u tom momentu bio u fazi popune raketa. Sa druge strane, postoji izvesna verovatnoća da je neadekvatno reagovanje posade bilo razlog gubitka Pancira. Postoje indicije da je sistem uništen sa krstarećom vazduhoplovnom raketom Delilah, koja je u više navrata aktivno korišćena za eliminisanje sirijskih PVO položaja. Međutim, ne treba isključiti i mogućnost da je on zapravo pogođen sa kamikaza bespilotnom letelicom IAI Harop.

Podsetimo, ovo nije prvi put da je Pancir meta napada. Prilikom izraelskog bombardovanja Sirije 10. maja, meta napada bio je Pancir-S1, koji je najverovatnije pogođen sa raketom Delilah. Od momenta njegovog ulaska u upotrebu, bio je to prvi dokumentovani dokaz uništavanja ovog sistema. Sirija je do sada na osnovu snimaka izgubila dva Pancira od ukupno oko 40, koliko ih je u aktivnom sastavu sirijske vojske.

Učestalije bombardovanje, ali i priznanje

U poslednjih mesec dana primećeno je povećano dejstvo izraelskih borbenih aviona u Siriji. Kao što je i ranije bila praksa, avioni nisu ulazili u neprijateljski vazdušni prostor već su se zadaci uglavnom izvodili iznad teritorije Libana, odakle su lansirane vazduhoplovne krstareće rakete ili precizno navođene bombe.

Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da je izraelsko rukovodstvo izlazilo sa saopštenjima o bombardovanju Sirije, što ranije nije bio tako čest slučaj. Izrael je od početka građanskog rata u Siriji izveo nekoliko stotine vazdušnih udara. Međutim, izraelsko vojno i političko rukovodstvo izbegavalo je da daje bilo kakve komentare nakon izvedenog napada.

Jedan od razloga zbog čega je Izrael u poslednje vreme preuzimao odgovornost za napade jeste političke prirode, s obzirom da su za 9. april planirani parlamentarni izbori. Kako bi obezbedio još jedan mandat, premijer Benjamin Netanjahu želi da pokaže domaćoj javnosti da je trenutna politička garnitura spremna da se uhvati u „koštac“ sa iranskom pretnjom koja dolazi sa teritorije Sirije.

Netanjahuov ostanak na vlasti poljuljan je od momenta pojave informacija da je osumnjičen za korupciju. Sve češćom potvrdom bombardovanja u Siriji, Netanjahu pokušava da skrene pažnju sa afera koje ga prate već neko vreme, a koje bi mogle ozbiljno uzdrmati njegovu dalju političku karijeru.

Sve učestalije bombardovanje poklapa se sa dolaskom novog načelnika generalštaba Aviv Kočavija, koji je zamenio svog prethodnika Gadi Ajzenkota. Kočavi je do 2017. godine bio načelnik Severne komande pod čiju ingerenciju spada donošenje ključnih odluka, kada je reč o akcijama na prostoru Sirije i Libana. Poznata je činjenica da je Kočavi izvršio značajne reforme unutar Severne komande sve u cilju odlučnijeg odgovora na sve veće prisustvo Irana na prostoru Sirije.

Rusija-jedina koja bi mogla zauzdati Iran u Siriji

U momentu kada predsednik Bašar al Asada uspostavlja kontrolu na svojoj teritoriji, u isto vreme Iran koristi svu raspoloživu priliku da se što jače pozicionira u Siriji. Sa jedne strane on to čini preko svog proksi saveznika Hezbolaha, dok sa druge, slanjem jedinica Kuds brigade, produžene ruke Islamske revolucionarne garde.

Sve ukazuje na to da će Iran u narednom periodu nastaviti sa slanjem naoružanja i ljudstva oko i južno od Damaska, što Izrael doživljava kao direktnu pretnju. Prema tome, sve dok Iran bude bio prisutan blizu granice sa Izraelom, teško je očekivati prestanak bombardovanja. Moskva je ranije obećala Tel Avivu da će sprečiti prisustvo Irana odnosno Hezbolaha u oblasti oko 60 km od izraelske granice. Međutm, čini se da je u taj plan ukljućena samo oblast oko Dare, a izuzet Damask i znatan deo oko Golanske visoravni.

Rusija, koja se ulaskom u rat na strani Asada pozicionirala kao značajan i nezabilazan faktor na Bliskom istoku, jedina je zemlja koja bi u ovom momentu mogla da utiče na Iran da promeni svoju politiku u Siriji. Do sada, Moskva nije pokazala volju za takav poduhvat, s obzirom da su iranske brigade zajedno sa šiitskim milicijama Hezbolaha okosnica za kopnene operacije protiv pobunjeničkih grupa i takozvane Islamske države.

Najavom Trampa da će povući svojih 2000 vojnika iz Sirije, Izraelu jedino ostaje Rusija sa kojom će morati da dođe do nekog kompromisnog rešenja po pitanju Irana.

Kategorije:Sirija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *