Prvi put od Drugog svetskog rata neprijateljske snage ušle su na rusku teritoriju. U maju 1941. bila je to nemačka nacistička vojska koja je sa više od 3 miliona vojnika u operaciji Barbarosa krenula na SSSR. 83 godina kasnije, 6. avgusta, u avanturu na, sada Rusiju, krenula je Ukrajina sa nekoliko hiljada vojnika.
Prvi put od Drugog svetskog rata neprijateljske snage ušle su na rusku teritoriju
Oba ova događaja spaja još nešto – Kurska bitka. Nacistička Nemačka i Crvena Armija vodile su te 1943. odsudnu najveću tenkovsku bitku u istoriji ratovanja. Ta bitka preokrenuće rat u korist SSSR i naterati nemačku vojsku na trajno povlačenje, kao i na konačni slom dve godine kasnije.
Sada, 81 godinu kasnije, ukrajinska vojska upala je u Kursku oblast i u iznenadnom i munjevitom napadu prodrla nekoliko desetina kilometara u rusku teritoriju i zauzela preko 70 mesta, uključujući i grad Sudža. Tako je Kursk ponovo postao poprište još jedne bitke, samo ovoga puta sa i dalje nepoznatim ishodom.
Ukrajinska ofanziva na Kursk dolazi u trenutku kada su njene snage razvučene na više od 5000 km i sve teže se bore da očuvaju linije odbrane. Neka važna strateška mesta poput Pokrovska, Časov Jara i Toretska su pred padom, a ukrajinske snage materijalno i ljudstveno sve iscrpljenije.
Zbog svega ovoga, niko nije mogao ni da pretpostavi da je Ukrajina spremna da iz defanzivnog položaja, nakon propale prošlogodišnje kontraofanzive, krene u ofanzivu i to još na susednu teritoriju.
Zelenski se definitivno odlučio na jedan riskantan i kockarski poduhvat
O ukupnoj uspešnosti ove ofanzive rano je govoriti, a ni ciljevi nisu baš najjasniji. Ono što se nesumnjivo može reći jeste činjenica da je ovo najveći uspeh ukrajinske vojske još od oslobađanja dela Hersonske oblasti 2022. Od tada, Ukrajina nije imala uspehe na bojištu u smislu daljeg oslobađanja zauzete teritorije.
Zelenskom je trebalo nešto, kako bi povratio poljuljani moral kod naroda koji je dobrim delom za pregovore sa Rusijom i nalaženje političkog rešenja da se konačno rat zaustavi.
Takođe, trebala mu je neka ofanziva koja bi ubedila zapadne saveznike da je Ukrajina i dalje spremna da izvodi veće ofanzivne operacije i tako ih privoli da nastave sa još većom pomoći u ratu protiv Rusije.
Rusija ozbiljno zakazala u Kursku
Zelenski se definitivno odlučio na jedan riskantan i kockarski poduhvat i to u trenutku kada linija fronta u Donbasu preti ozbiljno da pukne.
Nije zvanično jasan ni krajnji cilj ove operacije. Zelenski kaže da je glavni cilj ove operacije zaustavljanje ruskih artiljerijskih i vazdušnih napada iz Kurske oblasti, koji su se intezivirali od početka leta.
Međutim, evidentno je da su razlozi znatno dublji. Pre nego što se osvrnemo na moguće razloge ovakvog poduhvata ne možemo a da ne kažemo da Rusija nije smela da dopusti da joj neprijatelj uđe ovoliko duboko u svoju teritoriju, odseče bitnu železničku liniju snabdevanja, zauzme važno gasno čvorište Sudža, zarobi više od 100 vojnika, a civile ne uspe na vreme da izvuče.
Da su svi u Kursku ostali zatečeni najbolje se vidi po čitavim kolonama uništene tehnike
Ovo su propusti ruske vojske i čitavog bezbednosnog aparata. Munjeviti prodor ukrajinske vojske u Kursk je pokazao koliko je ruska granica porozna, koliko je malo vojnika branilo ovaj deo.
Razlozi za to su brojni, a jedan od glavnih je taj što očito Moskva nije mogla ni u snovima da predspostavi da je Ukrajina spremna na jedan ovakav poduhvat, pa je svoje snage držala na “važnijim” pravcima u Ukrajini.
Ovde je definitivno zakazao i obaveštajni aparat koji je morao unapred da zna da se nešto ovako sprema. U Kursku su operisali operativci FSB (očito neuspešno) i to u velikom broju, što se pokazalo nakon ukrajinskog upada i zarobljavanja određenog broja njih.
Da su svi u Kursku ostali zatečeni najbolje se vidi po čitavim kolonama uništene tehnike, ali i one napuštene prilikom munjevitog povlačenja ruskih vojnika.
Ruski general Valerij Gerasimov je više puta pokušavao da prikaže situaciju da je pod kontrolom, a ministarstvo odbrane objavilo je snimke borbenih aviona i helikoptera koji navodno udaraju po ukrajinskim snagama u Kursku.
Moskva obećava da će oštro odgovoriti na ovaj upad. Međutim, do sada ne vidimo neki veći odgovor, dok se na drugoj strani Ukrajinci sve više utvrđuju i uništavaju vitalne putne pravce, uključujući i mostove.
Neki analitičari govore da će Rusija teško da se izbori sa ovim novootvorenim frontom i to na svojoj teritoriji, jer su njene glavne snage već previše angažovane u Ukrajini i da je prebacivanje jedinica iz Ukrajine u Rusiju trenutno jedini način da se suzbije dalje napredovanje Ukrajine i krene u kontraofanzivu.
Neke ruske jedinice prebačene su iz Hersonske i Zaporoške oblasti ka Kursku, zbog čega se postavlja pitanje kako to da nisu dovučene jedinice iz Rusije, već su morale da se povlače sa ukrajinskog fronta.
Već taj čin ukazuje da i Rusija izgleda ima određene probleme u ljudstvu, da su njene jedinice već previše zauzete u Ukrajini i da bi možda dodatna mobilizacija od par stotina hiljada vojnika u ovom momentu bila više nego potrebna.
Rusija sada više nego ikada ima priliku da mobiliše dodatne snage pod parolom da joj je zemlja napadnuta i da je krajnji momenat da se krene iz faze, kako oni kažu, “specijalne vojne operacije” u totalni rat.
Da je nova mobilizacija neophodna govori i nedavni ruski upad u Harkovsku oblast. Nakon nekih početnih uspeha, front je ušao u stagnaciju. Ukrajinska vojska uspela je da zaustavi dalji prodor.
Čim se došlo do većeg grada, u ovom slučaju Volčanska, došlo je do usporavanja ruskog napredovanja i borbi za svaku zgradu, pa tako ni posle 3 meseca ovaj grad nije pod punom kontrolom Rusije.
Vojni i politički ciljevi Ukrajine
Dok Rusija sada postepeno razmatra šta joj je činiti u ovoj situaciji i kako da odreaguje, ostaje da se osvrnemo na moguće ukrajinske ciljeve.
Kao što smo već rekli, ukrajinskoj vojsci je trebalo “nešto veliko”. Trebala joj je neka munjevita pobeda na određenom frontu, imajući u vidu da joj je ugled poljuljan nakon prošlogodišnje propale letnje ofanzive.
Pošto su se ruske snage dobro utvrdile u Ukrajini i imaju inicijativu, bilo je evidentno da se u Donbasu pre svega, ne mogu načiniti neki veliki uspesi sa ovim brojem vojnika.
Obaveštajni aparat, potpomognut sigurno i od strane zapadnih službi dobro je procenio situaciju u Kurskoj oblasti i skapirao da bi upad na teritoriju Rusije imao u ovom trenutku najviše uspeha.
Vojni cilj ove ofanzive je pokušaj da se ruske jedinice iz Ukrajine prebace u Kursk, što bi potencijalno omogućilo Ukrajini da možda proba da udari negde u Hersonskoj ili Zaporoškoj oblasti. Takođe, da proba i da uspori napredovanje u Donbasu, pre svega kod Pokrovska, koji je blizu pada i čiji bi gubitak mogao da ima velike posledice po dalji tako rata za Ukrajince. Ova taktika, makar što se Pokrovska tiče, do sada deluje da nije dala rezultate, jer Rusija i dalje nesmetano napreduje.
Još jedan vojni cilj mogao bi biti presecanje jednog od glavnih pravaca snabdevanja ruskih snaga u Ukrajini. Ukrajinska vojska je uspela da preseče prugu u Kurskoj oblasti, a koliko će to uticati na snabdevanje, ostaje da se vidi.
Strah od iscrpljivanja ukrajinskih vojnika, pucanja fronta i velikih gubitaka veći je nego ikada sa ovom akcijom
Pored vojnih ciljeva, ova vrlo smela akcija ima i političke ciljeve. Nakon godinu dana defanzive, gubitka nekih mesta poput Bahmuta i Avdejevke odnosno inicijative na frontu, došlo je do ozbiljnog ugrožavanja pregovaračke pozicije. Zato je trebalo da se učini nešto što bi omogućilo Ukrajini da bolje “trguje” za pregovaračkim stolom.
Ukoliko bi ukrajinska vojska uspela da zadrži osvojena mesta u Kurskoj oblasti ili čak prodre još dublje (što je veliko pitanje zbog ograničenih resursa) to bi Kijevu omogućilo da za povlačenje svojih okupacionih snaga iz Rusije, traži povlačenje ruskih okupacionih snaga iz Ukrajine, u najmanju ruku na nekim delovima.
Sa političke tačke gledišta, ovakav potez Kijeva da upadne u Kursk ima logično objašenjenje, ali je u vojnom smislu to dvosekli mač. Ukrajina ima manje ljudskih i materijalnih kapaciteta u ovom ratu i veliko je pitanje koliko je u stanju da na duže održava front od 5000 km, plus teritoriju koju je okupirala u Rusiji.
Zaključak
Strah od iscrpljivanja ukrajinskih vojnika, pucanja fronta i velikih gubitaka veći je nego ikada sa ovom akcijom.
Ukoliko bi Moskva krenula u masovnu mobilazaciju posle ovoga u Kursku i eventualno čak probala da otvori neki novi front, npr u Sumskoj obasti, kako bi razvukla dodatno ukrajinske snage, bilo bi to nešto što bi ukrajinske jedinice teško izdržale.
Takođe, ostaje pitanje, koliko su zapadni saveznici spremni daleko da idu u pomoći Ukrajini, od čije podrške zavisi ishod rata.
Ukupno gledano, u ovom momentu teško je zasigurno reći da li je ova ofanziva ukrajinske vojske na Kursku oblast uspešna. Ako uspeju da zadrže osvojeno i na duže obezbede povlačenje ruske vojske iz nekih delova zemlje, ova operacija smatraće se uspešnom.
U protivnom, ishod kurske bitke po Nemce iz 1943. preti da se preslika na ishod kurske bitke po Ukrajince 2024.
