Rano jutros Izrael i libanski Hezbolah započeli su najintenzivniju razmenu vatre nakon meseci sporadičnih međusobnih raketiranja, što je povećalo strahove od sveopšteg rata koji bi potencijalno mogao da uključi Sjedinjene Američke Države, Iran i militantne grupe širom Bliskog istoka.
Do ranih jutarnjih časova, činilo se da je razmena vatre prestala, a obe strane su izjavile da su gađale samo vojne ciljeve. Libanske vlasti su navele da su izraelski udari ubili tri osobe, dok nije bilo izveštaja o žrtvama na izraelskoj strani.
Šta se dogodilo u nedelju ujutru?
Izrael tvrdi da je oko 100 ratnih aviona izvršilo vazdušne napade na hiljade lansera raketa širom južnog Libana kako bi osujetili predstojeći napad Hezbolaha. Hezbolah je potom rekao da je lansirao stotine raketa i dronova ciljući vojne baze i pozicije protivraketne odbrane u severnom Izraelu i na anektiranoj Golanskoj visoravni.
Hezbolah je napad nazvao početnim odgovorom na prošlomesečni izraelski vazdušni napad u Bejrutu kojem je ubijen jedan od njegovih osnivača i visokih komandanata, Fuad Šukur. Organizacija je izjavila da je prva faza napada, koja bi im omogućila dublje napade na teritoriju Izraela, završena. Takođe su izjavili da su njihove vojne operacije u nedelju završene, demantujući izraelske tvrdnje da su osujetili napad.
U udarima na Liban poginule su najmanje tri osobe, uključujući jednog borca iz Hezbolahu savezničke grupe Amal, dok su dve osobe ranjene. Potpukovnik Nadav Šošani, portparol izraelske vojske, rekao je da početne procene pokazuju „veoma malu štetu“ u Izraelu.
Da li je ovo početak sveopšteg rata između Izraela i Hezbolaha?
Razmena vatre ne izgleda kao početak jednog sveopšteg rata kojeg se svi na Bliskom istoku i šire plaše.
Hezbolah je počeo da ispaljuje rakete i dronove na Izrael ubrzo nakon izbijanja rata u Gazi, koji je pokrenut Hamasovim iznenadnim napadom na Izrael 7. oktobra. Hezbolah i Hamas su saveznici, oba podržana od strane Irana.
Tako je Hezbolah napade predstavio kao čin solidarnosti sa Palestincima. Izrael je odgovorio vazdušnim udarima, a svakodnevne razmene vatre su eskalirale u proteklim mesecima.
Više od 500 ljudi je ubijeno u Libanu od strane izraelskih udara od 8. oktobra, većinom borci Hezbolaha i drugih naoružanih grupa, ali i više od 100 civila. Na severu Izraela, 23 vojnika i 26 civila su poginuli u napadima iz Libana. Desetine hiljada ljudi su raseljeni sa obe strane granice.
Izrael je obećao da će uspostaviti mir na granici kako bi omogućio svojim građanima da se vrate u svoje domove. Naveli su da preferiraju rešavanje situacije diplomatskim putem, kroz SAD i druge posrednike, ali će upotrebiti silu ako bude potrebno.
Zvaničnici Hezbolaha su izjavili da organizacija ne traži širi rat, ali da je spremna za njega. Obe strane su do sada bile oprezne u izbegavanju akcija koje bi mogle izazvati sveopšti rat.
Kako bi izgledao rat između Izraela i Hezbolaha?
Izrael i Hezbolah vodili su mesec dana dug rat 2006. godine koji je ostavio veliki deo južnog Bejruta i južnog Libana u ruševinama, i naterao stotine hiljada ljudi sa obe strane da napuste svoje domove.
Svi očekuju da bi naredni rat bio mnogo gori.
Hezbolah poseduje oko 150.000 raketa i sposoban je da pogodi sve delove Izraela. Takođe je razvio sve sofisticiraniju flotu dronova i eksperimentisao sa precizno vođenim projektilima. Sveopšti rat bi mogao da natera stotine hiljada Izraelaca da pobegnu i natera izraelsku vojsku, koja je još uvek angažovana u Gazi, da se bori na dva fronta.
Izrael je obećao snažan odgovor na bilo koji veći napad Hezbolaha, koji bi verovatno devastirao civilnu infrastrukturu i ekonomiju Libana, koja je već godinama u krizi. Južna predgrađa Bejruta, kao i gradovi i sela širom južnog Libana, gde se nalaze glavna uporišta Hezbolaha, verovatno bi bila sravnjena sa zemljom.
Izraelska kopnena invazija sa ciljem uništenja Hezbolaha mogla bi da potraje godinama. Ova militantna grupa je daleko naprednija i bolje naoružana od Hamasa u Gazi, koji se još uvek opire posle deset meseci intenzivnog izraelskog bombardovanja i kopnenih manevara.
Da li bi rat uključio SAD, Iran i druge?
Sveopšti rat između Izraela i Hezbollaha mogao bi da preraste u regionalni sukob.
Iran je pokrovitelj Hezbolaha, Hamasa i drugih militantnih grupa u Siriji, Iraku i Jemenu. Iran je obećao da će izvršiti sopstveni odmazdu zbog ubistva vrhovnog vođe Hamasa, Ismaila Hanijeha, u eksploziji u njegovom glavnom gradu prošlog meseca, za koju se široko veruje da je odgovoran Izrael.
Grupe koje podržava Iran širom regiona više puta su napadale izraelske i američke ciljeve od početka rata u Gazi i mogle bi da pojačaju napade kako bi smanjile pritisak na Hezbolah.
Sjedinjene Američke Države, s druge strane, obećale su nepokolebljivu podršku Izraelu i u poslednjim nedeljama su premestile ogromne vojne resurse, uključujući borbenu grupu nosača aviona USS Abraham Lincoln, u region kako bi pokušale da odvrate bilo kakav napad od strane Irana ili Hezbolaha.
Koalicija predvođena SAD je pomogla u obaranju stotina projektila i dronova koje je Iran ispalio ka Izraelu u aprilu kao odgovor na navodni izraelski napad u Siriji, koji je ubio dva iranska generala.