Dok su se jedinice Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) „taktički“ povlačile delom iz Adena i pojedinih mesta u južnom delu Jemena, separatistički pokret, potpomognut od istoimene države, vršio je poslednje pripreme za napad na lučki grad Aden. Početkom avgusta, uoči jednog od najsvetijih islamskih praznika Kurban-bajram, secesionističke snage okupljene oko Južnog prelaznog veća (STC) pokrenule su napade na vitalne institucije pod upravom vlade predsednika Rabu Mansur Hadija.
Čoveka koga je u martu 2015. godine podržala koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, kako bi oterala šiitsku grupu Ansar Allah (poznatija kao Huti) iz glavnog grada Sane, kao i okolnih mesta, i na taj način ponovo na tron vratila svrgnutog predsenika.
Predsednik Hadi je uz pomoć svojih saveznika Saudijske Arabije i UAE premestio sedište vlasti iz Sane u Aden, odakle bi mogao da koordiniše dalje operacije protiv Huta. Iako je vlast formalno smeštena u Adenu, njen čelnik Hadi, svoje sigurno utočište našao je u Saudijskoj Arabiji, postavši tako predsednik u egzil, ali i miljenik kraljevske dinastije Saud.
Rat unutar rata
Ulični sukobi koji su danima besneli na ulicama Adena označili su novu fazu rata u Jemenu. Saveznici protiv Huta u formalnom smislu okrenuli su se po prvi put jedni protiv drugih. Tako je otpočeo rat unutar rata u zemlji u kojoj vlada najveća humanitarna katastrofa rasplamsana intervencijom Saudijske Arabije, UAE, Egipta, Sudana i još nekih zemalja.
U višednevnim sukobima između STC separatista i Hadijeve republikanske garde poginulo je više od 40 ljudi, dok je povređeno oko 260. Najveće žrtve nisu bile zaraćene strane, već kao i mnogo puta do sada nedužno civilno stanovništvo koje se našlo između dve vatre.
Ishod je bio zauzimanje vitalnih institucija od strane separatista i stavljanje većeg dela Adena pod svoju kontrolu. Time je otvoren put ka otcepljenu južnog dela Jemena, zašta se od početka zalaže STC, čije snage od UAE crpe ekonomsku, vojnu i političku podršku. Ova zemlja je od 2015. godine radila na obučavanju njenih boraca, kako u borbi protiv Huta, tako i protiv Al Kaide, koja ima svoja uporišta na jugu zemlje.
UAE podržali su nezvanično ideju rasparčavanja Jemena, odnosno njegovu podelu na Južni i Severni Jemen
Tim činom su UAE nezvanično podržali ideju rasparčavanja Jemena, odnosno njegovu podelu na Južni i Severni Jemen. Dve države koje su postojale sve do 1990. godine i ujedinjenja pod vlašću predsednika Ali Abdulah Saleha. Protiv ovakve ideje je Saudijska Arabija koja želi da zadrži Jemen kao celovitu teritoriju na kojoj bi mogla vršiti politički i svaki drugi uticaj.
Saudijskoj Arabiji ne odgovara podela Jemena, posebno ako se uzme u obzir činjenica da je južni deo Jemena daleko bogatiji naftnim resursima i strateški bitniji, za razliku od severnog dela. Iako su u formalnom smislu Abu Dabi i Rijad veliki saveznici u borbi protiv Huta i uticaja Irana kroz ovu šiitsku grupu, nesumnjivo je da su pogledi na buduću sudbinu Jemena dijametralno suprotni.
Saudijskoj Arabiji ne odgovara podela Jemena
Pre nego što se upustimo u dalju analizu budućnosti Jemena i odnosa između Saudijske Arabiju i UAE, pozabavimo se najpre njegovom istorijom, koja je umnogome predodredila sadašnju situaciju i ponovne težnje za otcepljenjem.
Dug put do ujedinjenja
Još od 19. veka Aden, kao strateški najvažniji grad na jugu Jemena, bio je zbog svoje geografije itekako interesantan za mnoge kolonijalne sile. Ovaj lučki priobalni grad zajedno sa većim delom južnog Jemena postaće deo britanske kolonije, a njegove vode glavni plovni put, koji se prostirao od Engleske do Indije. Luka u Adenu postaće vremenom tokom 20.veka jedna od najprometnijih luka na svetu.
Kako bi se stalo na put daljem ubiranju plodova pod britanskom palicom, arapski nacionalistički pokret koji je zastupao marksističke ideje naterao je britance da se 60-ih u potpunosti povuku iz Adenu. Ovom uspehu „kumovao“ je i Sovjetski Savez koji je zbog marksističke opredeljenosti Jemenaca sa juga pružio otvoreno podršku.
Odlaskom britanaca i jačanjem Moskve otvoren je put za formiranje države pod nazivom Narodna Demokratska Republika Jemen, u narodu poznatija kao Južni Jemen, koja će trajati od 1967. godine, pa sve do 1990. godine
Naredne dve decenije Južni Jemen biće najveći problem za Saudijsku Arabiju koja je na sve moguće načine pokušavala da svog komunističkog komšiju pred vratima uguši raznim zaverama. Kada se 1989. godine Osama bin Laden vratio iz Avganistana na talasu pobede protiv Sovjeta, ponudio je tadašnjem saudijskom rukovodstvu da povede džihad protiv komunizma, uvreženog u Južnom Jemenu. Dokumenti kasnije otkrivaju da je saudijski šef obaveštajne službe Turki bin Fajsal odbio ovakvu Bin Ladenovu ponudu sa obrazloženjem da će se vlast u Južnom Jemenu urušiti sama od sebe.
Fajsalove reči obistinile su se godinu dana kasnije, 1990. godine, ujedinjenjem Jemenske Arapske Republike (države potpomognute sve vreme od Saudijske Arabija) i bankrotiranog Južnog Jemena pod upravom predsednika Ali Abdulah Saleha sa sedištem u Sani.
Propast ove komunističke države za saudijsko kraljevstvo nije bilo dovoljan razlog da se prekine sa organizovanjem zavera. Predsednik ujedinjenog Jemena, Saleh, postaće jedan od glavnih neprijatelja saudijske porodice, koji im se zamerio još od otvorenog podržavanja iračkog predsednika Sadama Husejina u invaziji na Kuvajt.
Rijad je nabavaljao oružje iz istočne Evrope kako bi naoružao zaverenike.
Rijad je pokušao da iskoristi bivše komuniste, odnosno separatiste sa juga Jemena u cilju svrgavanja Saleha sa vlasti. Pored upumpavanja novca, Rijad je nabvaljao oružje iz istočne Evrope kako bi naoružao zaverenike. Međutim, svi pokušaji Rijada da se reše Saleha bili su uzaludni, što je na kraju rezultiralo odbacivanjem separatista i laganim okretanjem protiv njih.
Fragilna država
Takozvano Arapsko proleće 2011. godine pojavilo se kao jedinstvena prilika da se Saudijska Arabija ponovo aktivno uključi u obaranju Saleha sa vlasti. Separatisti sa juga pokrenuli su akciju za svrgavanje predsednika Saleha. Saudijci su kao alternativu za Saleha videli Hadija koji je u Salehovoj vlasti bio ministar odbrane, a onda zamenik predsednika.
Dolazak Hadija na vlast nakon izbora 2012. godine probudio je optimizam kod stanovništva na jugu zemlje, s obzirom na njegovo poreklo iz tog kraja. Hadi je rođen na jugu i bio je na visikoj poziciji unutar vojske Južnog Jemena sve do 1986. godine, kada je morao da emigrira na sever nakon sukob sa frakcijom Socijalističke partije Jemena.
Dolazak Hadija na vlast, ovoga puta na čelo ujedinjenog Jemena označio je početak fijaska za njega i čitavo stanovništvo. Hadi je predložio da Jemen postane federalna država sastavljena od šest autonomnnih oblasti, što je naišlo na oštro protivljenje stanovništva sa severa, uključujući i Huta.
Dolazak Hadija na vlast nakon izbora 2012. godine probudio je optimizam kod stanovništva na jugu zemlje s obzirom na njegovo poreklo it tog kraja
Šiitski pobunjenici Huti, dobrim delom potpomognuti od Irana svrgli su sa vlasti Hadija i preuzeli glavni grad Sanu. Separatisti sa juga Jemena okrenuće se ka UAE, patronu koji bi mogao da im pomogne u otcepljenju i ponovnom formiranju države Južni Jemen. UAE kao deo koalicije pod vođstvom Saudijske Arabije nisu toliko javno izlazili sa stavom po pitanju suvereniteta Jemena. Njihovi javni nastupi bili su usredsređeni na borbu protiv Huta i terorističke organizacije AQAP, ogranka Al Kaide na Arabijom poluostrvu, koja ima dugu tradiciju prisustva u Jemenu.
Četiri godine boravka UAE na teritoriji Jemena, posebno u južnom delu, pomogle su separatistima da se naoružaju i obuče pa i po cenu rata sa svojim saveznicima, u ovom slučaju Saudijskom Arabijom i njenim milicijama, protivnicima podele Jemena. Pojedini javni podaci ukazuju da je 90 000 vojnika do sada prošlo kroz programe obuke i da su oni spremni nakon povlačenja jedinica UAE da sami preuzmu upravljanje Jemenom.
Četiri godine boravka UAE na teritoriji Jemena, posebno u južnom delu, pomogle su separatistima da se naoružaju i obuče
Upravo ovo što se dogodilo početkom avgusta govori u prilog iznetoj tvrdnji. Da stvar bude gora po Saudijsku Arabiju, ovaj separatistički pokret uživa značajnu podršku lokalnog stanovništva, što se može videti izlaskom nekoliko hiljada stanovnika na ulice da proslave preuzimanje vitalnih instituacija, koji su bili pod upravom Hadijeve republikanske garde, jedne od saveznica Saudijske Arabije u Jemenu. Poruke koje su se čule na skupu bile u potpunosti jasne – povratak suvereniteta nad južnim delom Jemena i formiranje države, kakva je bila do 21. maja 1990. godine.
Odnosi između UAE i Saudijske Arabije na tankom ledu
Nema sumnje da Saudijska Arabija vidi UAE kao glavnog krivca za novonastalu situaciju u Jemenu. Rijad je prvo dobrim delom ostao bez vitalne podrške koju su Emirati pružali u ratu protiv Huta, a sad su se separatisti godinama obučavani od Emirata okrenuli protiv njenih milicija. Odgovor Rijada na potez separatista bio je podizanje borbenih aviona ka njihovim položajam, dok odgovara na novu politiku Abu Dabija nema, makar ne javnog.
Savezničke odnose između Rijada i Abu Dabija moglo bi dodatno da zakomplikuje nedavna i iznenađujuća poseta delegacije UAE Teheranu. Iran i UAE potpisali su 2. avgusta memorandum o razumevanju u cilju jačanja sigurnosti granica. Sporazum ima za cilj poboljšanje saradnje između dve zemlje, kako bi se donosile hitne odluke u vezi sa sigurnošću granice.
Savezničke dnose između Rijada i Abu Dabija moglo bi dodatno da zakomplikuje nedavna i iznenađujuća poseta delegacije UAE Teheranu.
Da stvar bude alarmantnija za Rijad, sporazum je potpisan sa Revolucionarnom gardom Irana (IRGC), koju saudijske vlasti vide kao glavnog eksponenta u pogledu naoružavanja šiitskih milicija ne samo u Jemenu već i u Siriji, Iraku i Libanu. UAE poslale su i ekonomsku delegaciju, što je dodatni znak da Abu Dabi pored bezbednosne saradnje želi i ekonomsko produbljivanje odnosa.
Sve to nesumnjivo bi moglo da ima posledice po buduće odnose između UAE i Saudijske Arabije. Ključan problem bi pre mogao biti Iran, sa kojim UAE očito želi da unapredi saradnju. Abu Dabi ne želi da ima toliko zaoštrene odnose sa Teheranom, kao što ga ima Rijad, koji očito nema nameru za otopljavanjem odnosa. Međutim, uprkos koketiranju Emirata sa Iranom, familiji Saud nije nikako u interesu gubitak još jednog i najbitnijeg saveznika u zalivu.
Uprkos koketiranju Emirata sa Iranom, familiji Saud nije nikako u interesu gubitak još jednog i najbitnijeg saveznika u zalivu.
Poboljšanje odnosa sa Iranom moglo bi da se reflektuje i na rat u Jemenu. Postepeno vojno povlačenje Emirata iz Jemena će Iran i Huti svesrdno pozdraviti. To znači da u tom slučaju Huti neće svoje rakete usmeravati ka njihovoj teritoriji, niti napadati njihove vojnike, koji će sasvim sigurno jednim delom ostati u južnoj oblasti Jemena.
Iran, ali i Huti mogli bi da podrže eventualno otcepljenje Južnog Jemena
Iran, ali i Huti mogli bi da podrže eventualno otcepljenje južnog Jemena. Huti su od početka građanskog rata uglavnom fokusirani na severni deo teritorije odnosno pogranični deo sa Saudijskom Arabijom. Pobeda u Jemenu za njih bila bi potpuno ovladavanje severnim delom zemlje sa glavnim gradom Sanom, koji je uvek bio domovina ove šiitske grupe. UAE bi bile vrlo verovatno spremne da prihvate takvu situaciju, ukoliko bi Huti prihvatili u najmanju ruku široku autonomiju južnog dela Jemena, koji bi bio pod faktičkim uticajem UAE.
Pobeda u Jemenu za Hute, ali i Iran bila bi potpuno ovladavanje severnim delom zemlje sa glavnim gradom Sanom
Dobra saradnja sa Iranom bi omogućila da se takva politika sprovede u delo. U tom slučaju Iranu bi pripao uticaj nad severnim delom Jemena, odnosno teritoriji duž granice sa Saudijskom Arabijom.
Unapređeni dnosi između Emirata i Irana mogli bi dalje da vode i na polju ekonomske saradnje između separatističkog pokreta na jugu i Huta na severu. Zbog naftom bogatog juga i određenih plodnih oranica kojima sever oskudeva, realno bi bilo očekivati određen vid trgovine između njih.
Celovita Republika Jemen – nemoguća država
Kako separatističke snage budu jačale na jugu, tako će jačati i njihove aspiracije ka otcepljeljena. Nema sumnje da će STC kako vreme bude prolazilo biti nezaobilazan deo u odlučivanju o budućoj sudbini Jemena.
SAD i pojedine evropske države mogle bi da podrže široku autonomiju za jug
Kakva će biti sudbina južnog dela Jemena, umnogome zavisi i od velikih sila, posebno SAD koja, takođe, ima interesa u toj regiji. Politika Vašingtona nije jasna po tom pitanju. SAD i pojedine evropske države mogle bi da podrže široku autonomiju za jug.
Takvo rešenje je kratkoročno gledano najjrealnije, dok je na duže staze Jemen kao celovita država neodrživ projekat. Još od 1990. godine istorija je pokazala da je ujedinjeni Jemen bio samo jedna fasada sa temeljom koji se iz godine u godinu postepeno urušavao. Sada kada dodatno imamo jasnu podelu zemlje na šiitski i sunitiski deo i frakcije međusobno suprotstavljene, celovita Republika Jemen je nemoguća država.
Sa druge strane, Saudijska Arabija moraće da prihvati Hute, ali uticaj Irana na severu Jemena. Teheran i ova šiitska grupa strateški su pobednici u ovom ratu. Rijad je u poslednje četiri godine izgubio preko 3000 vojnika, dok je oko 20 000 povređeno.
Saudijska Arabija moraće da prihvati Hute, ali uticaj Irana na severu Jemena
Njihovim angažovanjem Huti nisu poraženi, već su, naprotiv, jači nego ikad u svojoj istoriji. Saudijska Arabija mora da se okrene ka iznalaženju političkog rešenja sa Hutima. Na takav čin u ovom momentu spremni su svi unutar koalicije, osim Rijada koji i dalje pokušava da prkosi uprkos novim vetrovima koji uveliko duvaju u Jemenu.