Serije eksplozija koje su potresle Irak  u poslednjih mesec dana, pokrenule su špekulacije o tome ko stoji iza njih. Dok su irački zvaničnici istraživali poreklo eksplozija četiri skladišta naoružanja u vlasništvu šiitskih milicija Narodnih mobilizacionih snaga (PMU), najveća sumnja od starta bila je uperena na Izrael. Državu koja je od početka građanskog rata u Siriji izvela nekoliko stotina vazdušnih napada na iranske položaje, odnosno šiitske milicije koje su produžena ruka Teherana na Bliskom istoku.

Gust dim nakon eksplozije 12. avgusta blizu baze Al Sakr (foto:AP)

Tel Aviv, koji ne izlazi često sa potvrdom o svojim akcijama, izražavao je spremnost da svoje napade proširi i van država sa kojima se graniči, pa se tako kao logična lokacija za potencijalno bombardovanje našao Irak, gde su smeštene milicije iz redova PMU, koje finansijsku, pa i političku podršku crpe najpre iz Irana.  

Tel Aviv, koji ne izlazi često sa potvrdom o svojim akcijama, izražavao je spremnost da svoje napade proširi i van država sa kojima se graniči

PMU, koje su formirane od dobrovoljaca neposredno nakon pada Mosula 2014. godine, odigrale su značajnu ulogu u slamanju Islamske države u Iraku. Da njih nije bilo, veliko je pitanje kako bi se vojska uz pomoć vazdušne podrške SAD izborila sa militantima, koji su zauzeli sve ključne gradove na severu i zapadu zemlje, bivajući tako sve bliže „vratima“ Bagdada.  Nakon vojničke pobede nad Islamskom državom, PMU postaju deo Oružanih snaga Iraka i sasvim sigurno jedan od odlučujućih faktora u lancu komandovanja.

Mapa sa lokalitetima eksplozija

Do prve eksplozije došlo je 19. jula u bazi PMU blizu mesta Amerli u provinciji Salahudin. Nekoliko dana kasnije naredna serija eksplozija odigrala se u bazi PMU, poznatija kao Kamp Ašraf, koja se nalaze blizu granice sa Iranom. Zatim se 12. avgusta dogodila eksplozija u skladištu naoružanja blizu baze al Sakr na jugu Bagdada.

Na toj lokaciji nalazi se milicija Sajid al Šuda (Liga mučenika), bliska iranskoj Islamskoj revolucionarnoj gardi i iračkoj Badr organizaciji. Poslednje eksplozije potresle su Irak 20. avgusta, gde je u vazduh dignuto skladište naoružanja, blizu iračke vazduhoplovne baze Balad, 80 km severno od Bagdada.

Satelitski snimci ukazivali su na značajna oštećene, dok neke lokacije deluju u potpunosti zbrisane. Sumnja se da su se na tim mestima nalazile balističke rakete dostavljene iz Irana, o kojima je Global Defence ranije pisao.

Izrael odgovoran za eksplozije u Iraku

Uprkos svemu, iračke vlasti ostale su uzdržane da javno upere „prstom“ u krivca za ove događaje. Irački premijer Abdel Abdul-Mahdi zapretio je da će njegova zemlja oboriti bilo koju letelicu koja pokuša ponovo da uđe u vazdušni prostor Iraka, što je bio jasan znak da se ne radi o slučajnim eksplozijama, već o organizovanim napadima. Prema rečima Mahdija, eksploziju, koja se dogodila 12. avgusta izazvala je bespilotna letelica, što je moglo da znači da iza napada stoje SAD ili Izrael.


Dva neimenovana izvora rekla su za ugledni dnevni list The New York Times da iza napada na skladišta naoružanja u poslednjih nekoliko dana stoji Izrael

U intervjuu za izraelsku televiziju Kanal 9, emitovanom u četvrtak, izraelski premijer Benjamin Netanjahu upitan je da li njegova država stoji iza napada u Iraku.

Mi delujemo u mnogim oblastima protiv države koja želi da nas uništi. Naravno da sam dao odrešene ruke i neophodne instrukcije kako bi osujetili planove Irana, rekao je Netanjahu.

Iako Netanjahu nije dao direktan odgovor na pitanje, sve je ukazivalo na to da Izrael stoji iza četiri napada. 

Posledice bombardovanja baze Al Balad 20. avgusta (foto:ISI)

Konačna potvrda usledila je isti dan, 22. avgusta, ali ne od strane Izraela, već od SAD. Dva neimenovana izvora rekla su za ugledni dnevni list The New York Times da iza napada na skladišta naoružanja u poslednjih nekoliko dana stoji Izrael. Prema njihovim rečima, naoružanje je trebalo dalje da se dopremi u Siriju.

Tako će ovaj izraelski napad biti prvi nakon 1981. godine, kada je u operaciji Opera uništen nuklearni reaktor izgrađen za vreme Sadama Huseina.

Iransko pozicioniranje u Iraku

Izraelski motivi za bombardovanje Iraka isti su kao i u slučaju Sirije. Tel Aviv svako razmeštanje iranskog naoružanja doživljava kao direktnu pretnju po njegovu bezbednost, bilo da je reč o Libanu, Siriji ili Iraku. Iran je šiitskim milicijama iz redova PMU prošle godine poslao nekoliko desetina raketa Zelzal, Fateh-110 i Zulfikar.

Prvi planovi o razmeštanju raketa u Irak datiraju najmanje od 2017. godine. Iransko naoružavanje šiitskih milicija počelo je još za vreme razbuktalog rata sa Islamskom državom. Bagdad i Vašington odobravali su ovakve poteze Irana jer su se svi borili protiv istog neprijatelja, Islamske države.

Balistička raketa Zulfikar (foto: Fars news)

Pojedini izvori ukazivali su prošle godine da je Teheran u procesu uspostavljanja postrojenja za proizvodnju pojedinih raketa, što je slično taktici primenjivanoj u Siriji. Navodno se objekti za te namene nalaze Al Zafraniju i u mestu Žurf al Sahar. U pomenuti projekat uključeni su i neki šiitski inžinjeri, koji su ranijih godina za vreme Sadama Huseina bili uključeni u raketne programe.   

Izraženije pozicioniranje Irana u Iraku započelo je nakon pada Mosula u ruke Islamske države

Izraženije pozicioniranje Irana u Iraku započelo je nakon pada Mosula u ruke Islamske države, što se najpre ogledalo kroz otvorenu pomoć iračkoj vladi u vidu naoružanja i ljudstva. Jedinice PMU, koje su produžena ruka Irana, morale su kasnije, za uzvrat, biti integrisane u iračku vojsku, najverovatnije pod pritiskom Irana.

Sve veće prisustvo Irana u Iraku može biti i deo dugoročne strategije, ali i dogovora između Teherana i Moskve o podeli svera uticaja na Bliskom istoku. S obzirom da Moskva ne gleda u potpunosti blagonaklono na značajno i dugoročno prisustvo Irana u Siriji, realno je očekivati postepeno, ali ne i potpuno povlačenje sa pojedinih lokacija u Siriji i pozicioniranje u Iraku.

Izrael sposoban da nesmetano izvodi napade u Iraku

Nema sumnje da bi Teheran iz Iraka sa svojim raketama dugog dometa mogao da zadaje glavobolje Izraelu. Tel Aviv je toga u potpunosti svestan, pa je bombardovanje Iraka bilo pitanje momenta. Izrael ima mogućnost da izvodi dobro isplanirane vazdušne udare odnosno sabotaže. Najpre zbog dobro razvijene obaveštajne mreže, kako u vidu operativaca sa terena, tako i uz pomoć sofisticiranih satelita koji prikazuju snimke u realnom vremenu.

Pored toga, izraelski piloti na sofisticiranim letelicama godinama unazad stekli su iskustvo u dejstvovanju po neprijateljskim ciljevima van matičnih granica. Izrael bi u mnogim slučajevima svoje vazdušne napade mogao izvoditi iz vazdušnog prostora Jordana, ne ulazeći na prostor Iraka. Reč je o taktici koju izraelski piloti godinama primenjuju u Siriji, lansirajući vazduhoplovne krstareće rakete sa prostora Libana. 

Izraelski avioni F-15I (foto: FlightGlobal)

Irak, ukupno gledano, ima slabu protivvazdušnu odbranu srednjeg dometa, u koju se godinama nije ulagalo. Irak je od Rusije nabavio 48 sistema Pancir-S1 koji bi jedini mogli da pruže adekvatan odgovor. Prema tome postojeći sistemi, osim Pancira (ukoliko bi bili korišćeni na adekvatan način) teško bi bili u stanju da odgovore na izraelske udare, u slučaju da njihovi avioni uđu dubuku u teritoriju.

Podizanje borbenih aviona F-16IQ nabavljenih iz SAD jedino bi moglo da odvrati izraelske avione. Međutim, ono što stvara dodatan problem za iračku protivvazdušnu odbranu jeste konstanstno operisanje američkih letelica, istih onih koje i Izrael poseduje. Samim tim, slaboj iračkoj protivvazdušnoj odbrani teško je da identifikuje poreklo aviona koji im dolaze u susret. 

Uzimajući sve to u obzir, čini se da je Izraelu daleko lakše da deluje u Iraku, nego u Siriji, kojoj Rusija sasvim sigurno pruža podršku u elektronskom ometanju i koordinaciji prilikom korišćenja savremenijih protivvazdušnih sistema

Izraelski avioni mogli bi da destabilizuju Irak

Ukoliko bi se izraelski vazdušni napadi nastavili u budućnosti, to bi itekako moglo da destabilizuje Irak, koji pokušava da ostane neutralan, pre svega po pitanju odnosa između Vašingtona i Teherana. Otuda i odgovor zašto je Bagdad bio uzdržan u osudi za napade na svojoj teritoriji. Uprkos uzdržanosti zvanične vlade, Iraku preti da bude uvučen u regionalni sukob, a njegova teritorija da postane glavna arena za buduće sukobljavanje regionalnih i globalnih igrača.

Uprkos uzdržanosti zvanične vlade, Iraku preti da bude uvučen u regionalni sukob

Izraelski vazdušni napadi podstaknuće šiitske milice u Iraku da zauzmu oštriji stav prema daljem prisustvu trupa SAD, kojih je u ovom momentu oko 5000. Da se stvari već sad kreću u tom pravcu govori i fatva šiitskog klera kojom se zabranjuje prisustvo američke vojske u Iraku.

Iračke PMU tokom operacija protiv Islamske države (foto: PMU)

Šiitske milicije, ali i Iran, vide SAD kao odgovorne za izraelsko bombardovanje, jer je ta zemlja po njima dala zeleno svetlo za bombardovanje. Takve tvrdnje imaju smisla, jer je malo verovatno da SAD pre napada nisu bile obaveštene. Izrael je sasvim sigurno tražio odobrenje za izvođenje takvih akcija, s obzirom na američko prisustvo u vazduhu, ali i na kopnu.

Irak bi tako za SAD i Izrael mogao da bude nov poligon za konfrontaciju sa Iranom

U tom pogledu, ne treba isključiti i mogućnost da su SAD na određen način i koordinisale prilikom bombardovanja. Izrael, ali i SAD doživljavaju Iran i njegove milicije na Bliskom istoku jednako kao pretnju. Kod SAD to se posebno manifestovalo dolaskom Donalda Trampa na vlast i povlačenjem iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, što je dalje vodilo ka tenzijama u Persijskom zalivu. 

Unutardržavni haos i neizbežna podeljenost među stanovništvom najviše bi pogodovali ekstremističkim organizacijama, kakva je Islamska država

Irak bi tako za SAD i Izrael mogao da bude nov poligon za konfrontaciju sa Iranom. Tel Aviv bi u tu borbu mogao da uđe daleko otvorenije za razliku od SAD, koje bi više igrale zakulisnu igru, pre svega kako bi izbegli direktnu konfrontaciju sa šiitskim milicijama na terenu. Na duže staze, čini se da je takav sukob neizbežan, ukoliko se SAD ne povuku iz Iraka. 

Poroslava prve godišnjice oslobađanja Iraka od Islamske države (foto: Middle East Eye)

Nastavak izraelskog bombardovanja nesumnjivo će probuditi gnev kod iračkog stanovništva, pogotovo šiitskog opredeljenja. Iračka vlada na čelu sa Mahdijem suočila bi se ne samo sa međunarodnim pritiskom, već i unutrašnjim, od strane svog stanovništva zbog izostanka odgovora. Izraelske bombe mogle bi Irak i njegovo stanovništvo dodatno da okrenu ka Iranu, dok bi vlast u Teheranu to mogla da iskoristi kao dodatan razlog da se još više etablira u ovu zemju.

Takav unutardržavni haos i neizbežna podeljenost među stanovništvom najviše bi pogodovali ekstremističkim organizacijama, kakva je Islamska država, koja je uvek doživljavala procvat na talasu političkih i ekonomskih kriza.  

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *