Sedmice tinjajućih tenzija u Jerusalimu između palestinskih demonstranata i izraelske policije eskalirale su u ponedeljak u oružani sukob izraelske vojske i palestinskog Hamasa. Kao odgovor na policijsku reakciju protiv palestinskih demonstranata kod džamije Al Aksa, gde je povređeno nekoliko stotina demonstranata, Hamas je po prvi put nakon sedam godina lansirao rakete iz Pojasa Gaze na Jerusalim.
Nedugo zatim, usledili su vazdušni napadi izraelskih borbenih aviona, do sada više od 130, u kojima je poginulo najmanje 30 ljudi, dok je 203 povređeno. Stambena trinaestospratnica u Gazi srušila se nakon raketnog napada Izraela. Na izraelskoj strani, poginulo je troje, a povređeno 100 ljudi.
Hamas je po prvi put nakon sedam godina lansirao rakete iz Pojasa Gaze na Jerusalim
Prvobitan povod za proteste bio je planirana evakuacija palestinskih porodica iz Šeik Džaraha u Istočnom Jerusalimu, što je dovelo do sukoba sa izraelskom policijom i pripadnicima izraelskih desničarskih pokreta. Nasilje na ulicama otrglo se kontroli nakon što je policija ušla u kompleks džamije Al Aksa ispaljujući gumene metke i šok bombe. Hamas koji je do tada nedeljama pretio da će vojno odgovoriti povod za lansiranje svojih raketa našao je nakon izraelskog upada u Al Aksu.
Najmanje 500 raketa poletelo je ka južnim i centralnim delovima Izraela, ali je njih oko 90 % oboreno od strane izraelskih PVO sistema Iron Dome. Među njima našle su se i one koje su lansirane na Jerusalim, što je bio prvi put od 2014. godine. Mahom je reč o projektilima domaće proizvdonje kratkog dometa čija je preciznost loša. Ipak jedna raketa pogodila je naftovod u vlasništvu izraelske državne kompanije
Hamas je rekao da je izvestan broj njegovih militanata ubijen, a da su neki drugi prijavljeni kao nestali u izraelskim napadima, bez davanja dodatnih detalja. Iako se tokom noći činilo da je intenzitet borbi blago oslabio, izraelski pukovnik Konrik je rekao daje vazdušna kampanja i dalje u „ranoj fazi“.
Pored aviona u vazduhu, duž granice sa Gazom gomilaju se izraleske kopnene snage. Dok u daljini odjekuje eksplozije kamioni sa natovarenim oklopnim vozilima i tenkovima raspoređuju se duž Gaze, koji bi mogli u svakom trenutku da intervenišu ukoliko to bude bilo potrebno.
Izraelska vojska rekla je da su njeni ciljevi bili lokacije za proizvodnju oružja Hamasa i Islamskog džihada, kao i vojni objekti i dva tunela. Prema navodima vojske, na meti je bio i komandant Hamasovog bataljona.
Kako je dan odmicao, činilo se da mu se ne nazire kraj. Izrael je pogodio više ciljeva u Gazi. Hamas je uzvratio velikim salvama raketa koje su dosegle civilna područja u Ašdodu.
Bivši američki predsednik Donald Tramp oglasio se hitnim saopštenjem povodom najnovijih raketnih napada na Tel Aviv, optužujući aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena da je njegova slabost uzrok eskalacije nasilja između Izraela i Hamasa. Raketne napade Hamasa na Izrael osudila je Bela kuća i potvrdila stav SAD da Izrael ima pravo da se odbrani.
Komentar
Trenutna runda nasilja koja je izbila 10. maja između Izraela i Hamasa ima dva zanimljiva aspekta.
Po prvi put Hamas je postavio precizan ultimatum zahtevajući da u ponedeljak do 18h po lokalnom vremenu Izrael povuče svoje snage iz Al Akse i Šeik Džaraha. Izrael je ignorisao ovaj ultimatum, a tačno u 18h, kako je i najavljeno, poletelo je ka Jerusalimu šest raketa, od kojih je jedna pala na periferiji grada.
Ovakav razvoj događaja mogao bi da ide na ruku Netanjahuu, koji je ovakve situacije ranije koristio da podigne svoj poljuljani politički rejting
Drugi neobičan aspekt je taj što novi sukob dolazi u trenutku kada se premijer Benjamin Netanjahu bori za politički opstanak. Raketni napadi usledili su baš na dan kada su članovi Kneseta Naftali Benet i Jair Lapid pripremali da predsedniku Rauven Rivlinu predstave novu vladu.
U poslednjih nekoliko dana šest partija imalo je intenzivne pregovore kako bi se formirao takozvani blok za promene u cilju smene Netanjahua. Činilo se da je koalicija na korak do dogovora, ali su onda usledile sirene na ulicama Izraela praćene izraelskim borbenim avionima i Hamasovim raketama.
Ovakav razvoj događaja mogao bi da ide na ruku Netanjahuu, koji je ovakve situacije ranije koristio da podigne svoj poljuljani politički rejting. Pojedini posmatrači političkih prilika na Bliskom istoku smatraju da je Hamas sa svojima akcijama u mnogim prilikama bio upravo saveznik aktuelnoj vladi u Tel Avivu i da Izraelu nikada nije bilo u interesu da u potpunosti uništi ovaj radikalni pokret.
Poslednji veliki sukob sa Hamasom izbio je 2014. godine. Tadašnje procene izraelske obaveštajne službe bile su da Hamas ne želi eskalaciju sukoba, iako su na kraju borbe trajale 51 dan. Ovoga puta, ostaje da se vidi da li je na pomolu nova 2014. godina ili bi oružje moglo utihne u danima pred nama.