Skoro dva veka Odesa je bila krunski dragulj Ruskog carstva. Samo dve godine nakon što je veliki vojni trijumf cara nad Turskom proširio granice carske Rusije na jug do obale Crnog mora, grad je osnovan 1794. dekretom carice Katarine Velike.
Četiri decenije (1819-1859) Odesa je služila kao slobodna luka, privlačeći dinamičnu i raznoliku mešavinu preduzetnika na ruske obale. Do kraja 19. veka Odesa je bila četvrti po veličini grad čitavog Ruskog carstva, sa više od 50% Rusa, 37% Jevreja i samo 9% Ukrajinaca.
Vremenom je Odesa uspostavila bliske veze sa sovjetskom vlašću, delom kroz snažan otpor nacistima. Grad je odolevao žestokom nemačkom i rumunskom napadu više od dva meseca u leto 1941. i ostao nemiran tokom celog rata. Nacisti su ovde ubili oko 100.000 Jevreja, uključujući blizu 30.000 u zloglasnom masakru u Odesi u oktobru 1941.
Na kraju rata, Sovjetski Savez odajući počast žestokom otporu, Odesu proglašava herojem Sovjetskog Saveza, zajedno sa Staljingradom, Lenjingradom i Sevastopoljem na Krimu.
S obzirom na njenu istoriju, njenu prošlost kao dragulja ruske i sovjetske imperije zbog njenog strateškog značaja, Odesa je prirodno ostala nedosanjani san Vladimira Putina i današnje moderne Rusije. Odesa je sasvim sigurno bila jedna od postavljenih maksimalističkih ciljeva Moskve na početku invazije na Ukrajinu.
Kontrola nad južnom Ukrajinom i formiranje kopnenog mosta ka Krimu ukazuje da Rusija planira trajnu okupaciju ukrajinske teritorije zauzete u ratu. Međutim, Odesa uspeva i dalje da odoleva u ovom ratu, a da li će uspeti do kraja velika je zagonetka.
Rustam Minekajev, vršilac dužnosti komandanta Centralnog vojnog okruga rekao je članovima foruma odbrambene industrije u petak da će kontrola nad južnom Ukrajinom dati Rusiji pristup Pridnjestrovlju, proruskom otcepljenom regionu Moldavije.
Prema njegovoj izjavi to znači da bi Rusija nakon zauzimanja Donbasa mogla da krene zapadno od Krima na Odesu i tako u potpunosti odseče Ukrajinu od mora. Ako bi se to desilo Ukrajini bi se zadao težak udarac njenom izvoznom potencijalu i dugoročnim izgledima za ekonomsku nezavisnost.
Blokiranje pomorskog pristupa Ukrajine okupacijom Odese, u kontekstu stalnih međunarodnih sankcija protiv Rusije, imalo bi velike implikacije na globalna tržišta robe. U 2020. godini Ukrajina i Rusija su zajedno izvezle 28% pšenice, 26% ječma i 16% kukuruza koji se razmenjuju u međunarodnoj trgovini.
Odesa je bila jedna od najvećih izvoznih lokacija žitarica u svetu, posebno kukuruza i ječma. Prekid njenih izvoznih mogućnosti zbog rata u Ukrajini već je doveo do katastrofalne spirale cena žitarica, posebno pogađajući najsiromašnije zemlje širom Bliskog istoka, Afrike i južne Azije, koje su u velikoj meri zavisne od crnomorskog izvoza.
Ovakva izjava Minekajeva u suprotnosti je sa ranijim Putinovim tvrdnjama da Rusija neće trajno okupirati gradove, ali i do sada najdetaljnija izjava o ciljevima Rusije u „drugoj fazi“ vojne operacije. Neuspeh da se zauzme Kijev i celokupni sever zemlje primorao je Moskvu na promenu strategije.
„Od početka druge faze specijalne operacije… jedan od zadataka ruske vojske je da uspostavi punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom. Ovo će obezbediti kopneni koridor za Krim, kao i uticati na vitalne objekte ukrajinske privrede, crnomorske luke preko kojih se poljoprivredni i metalurški proizvodi isporučuju [drugim] zemljama“, rekao je Minekajev u petak na godišnjem sastanku Unije Preduzeća odbrambene industrije Sverdlovske oblasti Rusije.
Minekajev, vršilac dužnosti komandanta jednog od četiri ruska vojna okruga, takođe je rekao da će „kontrola nad južnom Ukrajinom dati još jednu tačku pristupa Pridnjestrovlju, gde su takođe primećeno ugnjetavanja stanovništva koji govori ruski“.
Uz rusku podršku, Pridnjestrovlje je vodilo rat protiv Moldavije 90-ih što je dovelo do de fakto nezavisnosti ove teritorije, gde se pored lokalnih snaga nalazi i ruski garnizon od 1.500 ruskih vojnika. Ova nepriznata država konstantno je isticala nostalgiju za Sovjetskim Savezom i njene bliske veze prema Rusiji.
Ruska kampanja na jugu Ukrajine bila je uspešnija od njenih pokušaja da se brzo zauzme Kijev sa severa, iako je i tu naišla na žestok otpor ukrajinskih trupa. Rusija je okupirala grad Herson i preuzela skoro potpunu kontrolu nad Mariupoljom.
Kremlj je u petak odbio da odgovori na pitanja o komentarima Minekajeva, rekavši da je rusko ministarstvo odbrane odgovorno za „specijalnu operaciju“.Nije jasno da li je Minekajev otkrivao detalje o zvaničnim planovima Rusije za ofanzivu ili je iznosio svoje lične stavove.
Zaključak
U trenutku kada se Moskva skoncentrisala na Donbas malo je verovatno očekivati rusku ofanzivu u pravcu Odese. Moskva će sada najpre gledati da za što kraće vreme u potpunosti stavi pod kontrolu čitav Donbas.
Borba na više frontova nije se pokazala najbolje za rusku vojsku i zato će njeni generali gledati da sve svoje napore sada usredsrede na istok Ukrajine. Olakšavajuća okolnost im je ta što su određene jedinice iz Mariupolja, koji je skoro u potpunosti osvojen, prebačene na sever kao pojačanje.
Ono što se postavlja kao pitanje jeste koliko je ofanziva na Odesu realna nakon osvajanja Donbasa. Ukoliko bi došlo do nje, to bi značilo da bi se rat produžio na neodređeno vreme i da bi Rusija u tom slučaju morala da računa na velike ljudske i materijalne gubitke. Osvajanje Odese bio bi najveći poduhvat od početka rata, imajući u vidu da je reč o trećem najnaseljenijem gradu u zemlji.
Još od prvih dana ruske invazije stanovnici i vojnici pravili su dodatna utvrđenja računajući da je ofanziva na grad pitanje dana. Nakon što je osvojila Zaporožje, ruska vojska krenula je severozapadno u pravcu Mikolajeva preko koga se stiže ka Odesi. Nadomak grada ukrajinska vojska izvela je kontranapad odbacivši ruske snage na početne položaje u Hersonu.
Čitava obala je ujedno minirala i postavljeni su dodatni blokovi kako bi se sprečio pristup ruskim brodovima koji bi pokušali da iskrcaju ruske marince. Ruski ratni brodovi odbačeni su dalje od ukrajinske obale nakon što je krstarica Moskva, ruski vodeći brod, potonula u Crnom moru prošle nedelje.
Rusija ima nedovoljan broj vojnika u Pridnjestrovlju da samostalno izvede napad na Odesu, tako da bi oni mogli da posluže više kao dodatno pojačanje trupama koji bi se desantirali sa mora i došli kopneno iz pravca Mikolajeva koji bi na tom putu prvi trebao da se osvoji. Sasvim sigurno i nakon Mikolajeva otpori bi bili sve žešći kako bi se približavali gradu duž koridora M14 kod Černomorskog i Južnija.
Rusija će se zato najverovatnije ograničiti na vazdušne napade u i oko Odese kako bi što je moguće više uništio privredni i vojni potencijal ovoga kraja.
Putin je zbog velikog otpora ukrajinske vojske, sve intenzivnije pomoći sa Zapada i nesnađenosti ruskih trupa u pojedinim momentima, posebno u logističkom pogledu, morao da promeni taktiku i prilagodi se realnoj situaciji na terenu. Gubitak sasvim sigurno preko 5000 vojnika, sedam generala i 3000 komada tehnike je nešto na šta Putin sigurno nije računao kada je polazio u rat.
Rusija je tako bila prinuđena da samnji prvobitne apetite (koji si sigurno uključivali i Odesu) i svoju maksimalističku strategiju zameni nekom srednjom ili minimalističkom. Zato je odlučeno da se čitav sever napusti i sve snage usmere na zauzimanje preostalog dela Donbasa.
Osvajanjem celokupnog Donbasa i na neki način anektiranjem već osvojene teritorije uz Azovsko more, koja je kopnena veza sa Krimom, Putin će proglasiti pobedu u ovom ratu.