U luksuznom katarskom hotelu Šeraton u Dohi sa kojeg se proteže neopisiv pogled na Zaliv potpisan je u subotu godinama iščekivani sporazum između SAD i Talibana. Verifikacijom ovog dokumenta otškrinuta su vrata koja bi mogla da vode ka okončanju najdužeg rata koji je Amerika vodila u svojoj istoriji. Od 11. septembra 2001. godine rat u Avganistanu za sobom je odneo na desetine hiljada života i ujedno za to vreme ispratio i dočekao tri predsednika u Beloj kući.

Američki izaslanik Zalmaj Halizad i predstavnik talibana mula Abdul Gani Baradar (foro:AFP)

Glavni šef pregovaračkog tima Zalmaja Halizard potpisao je u ime SAD sporazum o povlačenju američkih vojnika iz Avganistana, dok je sa strane Talibana svoj potpis na istorijski dokument ostavio Mullah Abdul Ghani Baradar, jedan od osnivača ovog radikalnog pokreta.

Ono što sporazum predviđa jeste povlačenje prvih 5000 vojnika u narednih 135 dana

Neposredno nakon što su se olovke ostavile po strani, usledilo je rukovanje između njih. Ovaj teatralni deo pratilo je i skandiranje jedne grupe iz redova Talibana, koji su uzvikivali „Allahu akbar (Bog je veliki)“, proslavljajući tako iz njihove perspektive izvojevanu pobedu nad jednom supersilom, kakve su SAD.

U istom momentu, skoro 1500 km dalje, sekretar za odbranu Mark T. Esper vodio je dug razgovor sa avganistanskim zvaničnicima u Kabulu, koji nisu bili deo ovih pregovora. Esperov dolazak u Kabul imao je za cilj da umiri vlast u toj zemlji, koja strahuje da bi američki sporazum sa Talibanima mogao samo dodatno da ohrabri njihove namere u svrgavanju vlasti. Esper je pokušao da objasni da će bilo koja prekršena stavka iz ugovora značiti anuliranje svega dogovorenog u Dohi.

Gosti kafića u Avganistanu gledaju na tv dogovor Talibana i SAD (foto: NYT)

Šta sporazum predviđa?

Ono što sporazum predviđa jeste povlačenje prvih 5000 vojnika u narednih 135 dana. Ostalih, oko 7000, trebalo bi da napusti Avganistan u narednih 14 meseci. Navodno, Talibani su za uzvrat obećali da će sprečiti prisustvo Al Kaide u toj zemlji, kao i da će raditi na otklanjanju drugih radikalnih skupina, koje predstavljaju pretnju po američke interese.

Pored povlačenja trupa u dogovorenom periodu, SAD bi trebale da izdejstvuju kod vlade u Kabulu puštanje na slobodu 5000 talibanskih zatvorenika. Na drugoj strani to bi do 10. marta trebali da urade i Talibani koji u svojim ćelijama po Avganistanu drže 1000 vladinih vojnika. Razmena zatvorenika mogla bi da bude uvertira za buduće pregovore između njih, koji bi odredili sudbinu te zemlje.

Potpisivanje ovog dokumenta trebalo bi da garantuje na neki način i prekid vatre između njih. Međutim, ono što ostaje nejasno, jeste da li će se Talibani uzdržati od napada na avganistanske snage sa kojima bi tek u budućnosti trebalo da se pregovara.

Sporazum koji javnosti nije poznat u potpunosti nosi sa sobom mnoge tajne, ali i nadu da bi ovo mogao da bude korak napred ka jednom sveobuhvatnom dogovoru u ovoj najsiromašnijoj zemlji na prostoru srednje Azije i šire.

Američki poraz u Avganistanu

Rat je od momenta kada su prve bombe i krstareće rakete pale na Avganistan tog 7. oktobra 2001. godine, koštao SAD 2 triliona dolara i oko 2,400 života. Svi pokušaji da se uspostavi jedna stabilna država propali su. Posle skoro 20 godina, stanovništvo i vlast opstaju zahvaljujući međunarodnoj pomoći. Sve vitalne institucije u potpunosti su nefunkcionalne i da stvar dodatno bude gora, zahvaćene ogromnom korpucijom na svim nivoima.

SAD su doživele apsolutni poraz u Avganistanu, u prilog tome najbolje govori činjenica da su Talibani danas najjači od trenutka dolaska američkih trupa u tu zemlju. Samo u poslednjem kvartalu 2019. godine izveli su 8,204 napada, što se smatra rekordom u poslednjih deset godina. Rekord su dostigle i SAD koje su tokom proteklih godinu dana u Avganistanu bacile 7,423 bombi i raketa.

Uprkos tome, toliki ubojiti teret nije uspeo da spreči dalje jačanje i osvajanje Talibana. Najviše što zabrinjava je neuspela reforma Oružanih snaga Avganistana. Samo u proteklih pet godina od posledica napada poginulo je više od 50 000 vojnika, dok je nekoliko desetina hiljada ranjeno. Posle svega, jasno je da Tramp želi po svaku cenu da izvuče svoju zemlju iz ovog „beskrajnog rata“.

SAD su doživele apsolutni poraz u Avganistanu, u prilog tome najbolje govori činjenica da su Talibani danas najjači od trenutka dolaska američkih trupa

Američko povlačenje sa jedne strane u marketinškom pogledu obezbeđuje Trampu vetar u leđa na predstojećim izborima, kao i zadovoljstvo američkog stanovništva koje odavno sa gorčinom gleda na taj rat.

Američki vojnici u avganistanskoj provinciji Paktija (foto:NYT)

Poslednji događaji u Avganistanu podsećaju na Niksonov mirovni sporazum sa Severnim Vijetnamom u zimu 1973. godine, koji je otvorio put u naredne dve godine ka potpunom povlačenju američkih vojnika, a ujedno označio početak kraja Južnog Vijetnama. Pola veka kasnije, neki segmenti iz tog perioda preslikavaju se na ovu ekonomski, politički i vojno urušenu zemlju.

Nova realnost na pomolu?

Odlaskom SAD iz Avganistana Talibanima se po prvi put od 2001. godine otvara mogućnost da u veoma kratkom roku savladaju regularne snage, isto onako kao što je pola veka ranije to učinio Severni Vijetnam. Vlast u Kabulu je svesna toga, zbog čega ujedno i leži nezadovoljstvo povodom američko-talibanskog sporazuma. SAD, makar u javnosti, izražavaju nadu da će u narednom periodu doći do nekakvog održivog sporazuma na relaciji Kabul-Talibani, koji bi se ogledao u nekom obliku podele vlasti.

Dogovor Kabula sa Talibanima dugoročno neodrživ

Takav dogovor i ukoliko bi se postigao, teško je održiv dugoročno gledano. Stoga, čini se da će odlazak američkih i ostalih trupa samo dodatno ohrabriti Talibane u ostvarivanju dugo iščekivanog cilja- preuzimanja vlasti pre ili kasnije.

Izvesno je da se SAD pa i mnoge druge zemlje dugoročno pripremaju za takav scenario. Administracija na čelu sa Trampom bila bi spremna da sarađuje sa novim (talibanskim) vlastima u Avganistanu, ako bi oni ispunjavali određene zahteve, posebno po pitanju sprečavanja Al Kaide i drugih terorističkih skupina da se ponovo ukorene u toj zemlji.

Administracija na čelu sa Trampom bila bi spremna da sarađuje sa novim (talibanskim) vlastima u Avganistanu

Novu realnost bila bi spremna da prihvati i Rusija za koju se već duže vreme govori da potajno naoružava Talibane. S obzirom da takozvana Islamska država svoje prisustvo ima u Avganistanu, jedina skupina koja je pokazala najveću volju i spremnost u njenom iskorenjivanju bili su Talibani. Otuda i navodi da Moskva potajno naoružava njih, kako bi se sprečio prodor miltanata Islamske države preko granica dalje ka Rusiji.

Regionalne zemlje poput Irana, jednako iz istog razloga održavaju tajne odnose sa njima koji za razliku od Islamske države nemaju teritorijalne pretenzije na zemlje u okruženju.

Uzimajući sve to u obzir, Talibani bi mogli da osvoje podršku bitnih zemalja, što bi mogao da im bude samo dodatan vetar u leđa u osvajanju Kabula, a sa njim i vlasti u čitavoj zemlji.

Kategorije:Sukobi u svetu

Komentari

Sporazum SAD i Talibana: Istorijski dogovor sa neizvesnim krajem

    1. Hvala puno Dražene što ste izdvojili vreme za naš tekst, kao i komentaru koji ste nam udelili. Srdačan pozdrav!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *