Avioni su bili spremni za poletanje. Čekala se samo konačna odluka predsednika. Ukoliko bi došlo do odobrenja, avioni bi svoj ubojiti teret po iranskim ciljevima mogli da izbace za svega pola sata od trenutka uzletanja.

U četvrtak uveče, Tramp je od svojih savetnika dobio niz opcija o tome kako odgovoriti na obaranje izviđačke bespilotne letelice RQ-4. Na stolu su bili ciljevi koje bi američki avioni bombardovali u znak odmazde. Uglavnom se radilo o baterijama protivvazdušnih sistema, kao i radarima.

Čini se da su prvih 24 sata nakon obaranja bili kobni ne samo za Trampa i njegove najbliže saradnike, već i za politički i vojni establišment Irana. Da su avioni poleteli ka Iranu, vrlo brzo bi došli do tačke gde bi bilo nemoguće vratiti ih i otkazati operaciju.

Nakon poslednjeg napada na dva tankera, Tramp je zahtevao široki spektar mišljenja od stručnjaka za Bliski istok, a posebno od savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. Za Boltona je obaranje bespilotne letelice bio dovoljan razlog za pokretanje vazdušnih napada. Takav stav ne čudi, ako se uzme u obzir njegov od ranije militaristički pristup prema Iranu.

Iako Tramp doživljava Iran kao najvećeg neprijatelja na Bliskom istoku i šire, on je itekako svestan da bi bilo kakav vojni sukob sa tom zemljom koja ima respektivne oružane snage, a i saveznike u vidu šiitskih milicija bio itekako neizvestan.

Predsednik SAD Donald Tramp (foto: Jim Lo Scalzo/EPA-EFE/Shutterstock)

Kada je sve izgledalo da će Tramp dati zeleno svetlo za bombardovanje, usledilo je njegov pitanje: koliko će ljudi poginuti u našim napadima? Tramp je ponovo bačen u razmišljanje kada mu je rečeno da bi moglo da strada oko 150 Iranaca.

Nakon jednog vida dramske pauze, usledio je njegov odgovor koji je glasio: Znate šta? Oborili su bespilotnu letelicu, avion, kako god da ga nazovete. Nakon pola sata od mog odobrenja ovde ćemo i dalje sedeti, ali sa 150 mrtvih. Mislim da to nije proporcionalno obaranju jedne letelice, reći će Tramp za njujoršku televiziju NBC.

Tako je u poslednjem momentu izbegnut sukob između SAD i Irana, koji bi mogao da razbukta ionako zapaljiv Bliski istok. Umesto direktnog vojnog susreta jedne svetske sa regionalnom silom, unutar Trampovog okruženja odlučeno je da se pokrene savremeni i nekonvencionalni vid odmazde, kroz sajber napade.

Sajber napad umesto vazdušnih udara

Takozvana Američka sajber komanda u koordinaciji sa Američkom centralnom komandom izvela je u četvrtak online napad na kompjuterske sisteme iranske obaveštajne agencije, koju SAD dovode u vezu sa napadom na tankere u Omanskom zalivu u poslednjih nekoliko nedelja. Navodno je ovaj vid udara planiran već nekoliko nedelja unazad, ali je obaranje bespilotne letelice RQ-4-čija se vrednost procenjuje na preko 100 miliona dolara-bio okidač.

Ostaci oborene bespilotne letelice RQ-4 (foto: iribnews)

Američki sajber napad izveden je navodno i na softvere iranski raketnih sistema, najverovatnije protivvazdušnih koji su pod komandom Iranske revolucionarne garde, koju SAD od aprila tretiraju kao terorističku organizaciju.

Teško je proceniti kakav je efekat imao upad u kompjutere ovih odbrambenih sistema. Da su američki avioni upućeni ka Iranu, bio bi to jedini način da se proveri koliko je ovaj sajber napad zapravo bio uspešan.

Iran je u poslednjih nekoliko godina aktivno vršio sajber napade na američke brodove odnosno navigacione sisteme u Persijskom zalivu. Nadmudrivanje između SAD i Irana ne treba da čudi, ako se uzme geostrateški položaj tesnaca Hormuz kroz koji se godišnje transportuje petina nafte. Iran je od 2014. godine koristio sajber metode kako bi ugrozio i američku industriju, uglavnom iz energetskog sektora.

Pored iranskog sajber ratovanja protiv SAD, online akcije aktivno su vršene i protiv Saudijske Arabije, najvećeg Teheranovog neprijatelja na Bliskom istoku. Virus u javnosti poznat kao Šamon 2012. godine napao je 30 000 umreženih računara saudijske državne naftne kompanije Aramco. U napadu su obrisani mnogi backup podaci, čime je u tom momentu bilo ugroženo poslovanje ovog giganta.

Kakav je učinak sajber ratovanja?

Pribegavanje sajber ratovanju može biti od koristi  u pogledu hakovanja određenih baza sa strogo poverljivim dokumentima unutar obaveštajnih agencija. Ukupno gledano, online napadi koji su sve češća pojava mogu samo trenutno da onesposobe softvere na različitim tipovima naoružanja, međutim uz pomoć IT eksperata za kratko vreme moguće je povratiti kontrolu nad njima i staviti ih ponovo u funkciju.

Sajber napada, ilustracija (foto:DW)

Poznato je da su SAD vršile sajber upade u Severnoj Koreji pokušavajući da osujete njihov raketni program. Tako postoji mogućnost da su upravo za neka neuspela severnokorejska raketna testiranja zaslužni američki sajber ratnici.

Međutim, i ukoliko se ta zasluga može pripisati njima, sasvim je sigurno da su Kimovi stručnjaci uveliko osposobili, a verovatno i unapredili napadnuti softver.

Ista je situacija i sa poslednjim slučajem u Iranu, gde je malo verovatno da su ti raketni sistemi onesposobljeni na duže vreme, ako su uopšte onesposobljeni.

Tagovi:
Kategorije:Sukobi u svetu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *