Američki departman za odbranu odlučio je 19. juna da uputi vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 250 miliona dolara. SAD će tako u narednom periodu Oružanim snagama Ukrajine isporučiti snajperske puške, bacače granata, radare za detektovanje neprijateljskih artiljerijskih položaja,opremu za noćno osmatranje, telekomunikaciona sredstva i medicinsku opremu. Pored lakog naoružanja i opreme, u pomenutih 250 miliona dolara spada i pružanje obuke za rukovanje ovim sredstvima.
Ova pomoć dolazi u momentu stupanja na dužnost novog predsednika Ukraine, Vladimira Zelenskog, koji je u više navrata nakon izbora izrazio oštar stav prema Rusiji. Usled kontinuiranih tenzija na istoku Ukrajine, on je pozvao Evropsku uniju da pooštri sankcije protiv Rusije.
Da će Zelenski nastaviti da vodi politiku svog prethodnika Petra Porošenka ukazuje i to da je za svoju prvu inostranu posetu odabrao upravo Brisel, sedište EU i NATO.
Od 2014. godine, nakon ruskog pripajanja Krima i krize u Donbasu, SAD su, uključujući i poslednju tranšu pomoći, Ukrajini poslale naoružanje i opremu u vrednosti od 1,4 milijarde dolara. Međutim, ono što se može primetiti, tek dolaskom Donalda Trampa za predsednika, Vašington se odlučio za pomoć i u vidu težeg naoružanja.
Mnogi parlamentarci za vreme predsednikovanja Baraka Obame kritikovali su njegovu administraciju zbog slabog odgovora na sve veće razbuktavanja građanskog rata u Ukrajini. Obama je sve vreme oklevao da Ukrajini pošalje protivoklopne vođene rakete Javelina.
Dolaskom Trampa, doneta je i odluka krajem 2017. godine da se Ukrajini ipak isporuči ovo sofisticirano naoružanje, koje je među nekim ukrajinskim vojnim krugovima viđeno kao rešenje za odvraćanje ruskih tenkova.
Isporuka Javelina usledila je 2018. godine, dok je u septembru iste američka obalska straža Ukrajini ustupila dva, iz službe povučena patrolna broda, Drummond (WPB-1323) i Cushing (WPB-1321) klase Island. Ova plovila planirana su da u Ukrajinu stignu na jesen ove godine.
Kao i prethodna,poslednja vojna pomoć usmerena je, takođe, na unapređenje ukrajinske mornarice. To je posebno došlo do izražaja nakon novembarskih tenzija 2018. godine u Crnom moru, kada je ruska obalska straža zarobila tri ukrajinska broda koja su pokušala prođu kroz tesnac Kerč u pravcu Azovskog mora.
Od početka krize u Ukrajini, posebno nakon ruskog pripajanja Krima, SAD i NATO vidno su pojačale prisustvo na istoku Evrope, što se moglo primetiti, kako kroz vojnu pomoć ukrajinskoj vojsci, tako i kroz inteziviranje vojnih vežbi i slanjem multinacionalnih trupa, veličine bataljona u Poljsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju.
Sredinom juna, Donald Tramp najavio je mogućnost relociranja 1000 američkih vojnika iz Nemačke (u kojoj je stacionirano 52 000 vojnika) u Poljsku. Takođe, spekuliše se o mogućnosti otvaranja stalne vojne baze u Poljskoj, blizu ruske Kaljinigradske oblasti gde se nalaze brojne ruske baze, kao i sedište Baltičke flote.
