Posle višenedeljnih žestokih borbi za Soledar, ruska vojska zauzela je većenski ovaj mali grad u regionu Donbasa. Iako se Ukrajina i Rusija spore oko toga ko kontroliše Soledar, jasno je da će on doći pre ili kasnije pod punu kontrolu Rusije.
Zauzimanje Soledara omogućava ruskim snagama da napadnu razrušeni Bahmut sa severa, koji se nalazi na svega 15 km odatle. Ruske trupe, njene milicije i plaćenici iz grupe Vagner, već mesecima pokušavaju da zauzmu ovaj grad koji Ukrajinci grčevito drže.
Počevši od sredine 2022. godine, vođa Vagnera Jevgenij Prigožin usredsredio se na zauzimanje Bahmuta kako bi pokazao Kremlju da je, za razliku od ruske vojske, koja se povlačila sa položaja, njegova privatna plaćenička vojska ostala sposobna da preuzme inicijativu i zauzme nove teritoriju na bojnom polju.
Do sada napadi na Bahmut su izvođeni iz pravca juga i istoka, ali se sada sa padom Soledara otvara prostor da se na grad krene i sa severa preko Krasne gore.
Strateški značaj Bahmuta nije možda toliko veliki da je vredan tolikih žrtvi, zato je realno očekivati da se Ukrajinska vojska u nekom momentu povuče iz Bahmuta
Sa pristizanjem dodatnih snaga Rusija je pojačala napade na Bahmut u poslednjih nekoliko nedelja. Koliko je situacija za ukrajinske branioce teška možda najbolje govori izjava Andrije Kriščenka, zamenika komandanta bataljona jedinice Nacionalne garde Ukrajine smeštene na jugu grada.
„Kada ubijemo pet od 10 njihovih vojnika odjednom, oni se ponovo popune na 10 tokom nekoliko sati. Iako jurišaju u malim grupama, ljudi se stalno popunjavaju, što im stvara priliku da vrlo često jurišaju na položaje – ponekad pet, šest, sedam puta tokom dana “, rekao je Kriščenko.
Zbog žestokih rovovskih borbi, teških vremenskih uslova u ovom periodu, u vidu rasputice i kratera od granata duž celog fronta, prizori bitke za Bahmut podsećaju na one iz Prvog svetskog rata. U prilog tome govore i crne slutnje da je na obe strane do sada poginulo na desetine hiljada vojnika.
Sudbina ukrajinske vojske u Bahmutu
U ovakvim okolnostima, postavlja se pitanje koliko Ukrajina može još da izdrži i da li je ovaj grad vredan tolikog žrtvovanja vojnika i materijalnih resursa.
Sada kada je jasno da im više nego ikada preti potpuno opkoljavanja, ukrajinski vojni vrh mora što pre doneti odluku da li će se uvući u jednu dugotrajnu i iscrpljujuću borbu i boriti za ovaj grad do poslednjeg čoveka i zadnjeg metka kao u Mariupolju ili će ovaj grad napustiti i tako spasiti mnogo života i naoružanja.
Pojedini analitičari smatraju da Ukrajina treba da drži Bahmut po svaku cenu i tako oslabi ruske snage u Donbasu. Takav potez bio bi za Ukrajinu poguban i Volodimir Zelenski je toga vrlo verovatno svestan.
Strateški značaj Bahmuta nije možda toliko veliki da je vredan tolikih žrtvi, zato je realno očekivati da se Ukrajinska vojska u nekom momentu povuče iz Bahmuta koridorom H32 prema Časov Jaru– pre nego što dođe do potpunog opkoljavanja.
Ukoliko bi Zelenski bacio većinu karata na Bahmut, potencijalne šanse za kontraofanzivu u narednih nekoliko meseci bi se umanjile
Iako je njegova strateška važnost diskutabilna Bahmut ima simboličan značaj za obe strane. Za Rusiju bi osvajanje Bahmuta bio najznačajniji uspeh u poslednjih nekoliko meseci, što bi dalo zamah za dalje ofanzivne operacije u Donbasu i šire, ali i pojačalo, sasvim sigurno, poljuljani moral kod vojnika, nakon talasa povlačenja i gubitka teritorija.
Sa druge strane za Ukrajinu, duga bitka i veliki gubici pretvorili su Bahmut u nacionalni simbol prkosa. Predsednik Zelenski je citirao grad u svom nastupu pred Kongresom SAD prošlog meseca, a predsednici Predstavničkog doma Nensi Pelosi poklonio je ukrajinsku zastavu koju su potpisali vojnici koji se bore u Bahmutu. Zbog svega toga, Zelenskom je teško da donese odluku o povlačenju iz „ukrajinske tvrđave“ zvane Bahmut
Ukrajinska vojska je ujedno pod pritiskom da započne novu kontraofanzivu u narednim mesecima. Ukrajina iščekuje priliv novih oklopnih vozila i tenkova koje su obećale SAD, Francuska, Nemačka i Velika Britanija. To ukazuje da se spremaju da pokrenu novu kontraofanzivu kako bi pokušali da povrate dodatne teritorije koje su izgubili.
Uspeh u toj kontraofanzivi bio bi od ključnog značaja za predsednika Vladimira Zelenskog da demonstrira dalji uspeh na bojnom polju i zadrži domaću i međunarodnu podršku u ratu koji je sada već u jedanaestom mesecu.
Ukoliko bi Zelenski bacio većinu karata na Bahmut, potencijalne šanse za kontraofanzivu u narednih nekoliko meseci bi se umanjile, a ako bi došlo do nje, uspeh bi u takvim okolnostima bio ograničen.
Zato će se Zelenski pod parolom zaštite ljudstva u jednom momentu odlučiti na „taktičko“ povlačenje iz Bahmuta, kako bi se stvorila nova i efikasnija linija odbrane.
Ukrajina mora da računa i na rusku ofanzivu, koja je isto tako realna u narednim mesecima, posebno na proleće.
Zelenski i njegov vojni vrh moraju imati na umu da bi žrtvovanje još nekoliko hiljada ljudi i mnogo tehnike dovučenih sa drugih bojišta u Bahmut moglo oslabiti odbranu zemlje – uključujući i glavni grad Kijev na koji bi ruska vojska mogla ponovo krenuti čim se za to stvore uslovi.