Dok se ruske trupe na severu i istoku Ukrajine suočavaju sa poteškoćama da zauzmu važna mesta, uključujući prestonicu Kijev, čini se da je njihovo napredovanje istočno i zapadno od Krima na jugu Ukrajine najuspešnije. 

Rusija vidi jug kao stratešku oblast gde se treba najviše posvetiti, kako zbog uspostavljanja kopnene veze anektiranog Krima sa Luganskom i Donjeckom, tako i zbog izlaska na Azovsko more istočno. Takođe i zapadno ka Crnom moru, eventualnim zauzimanjem Odese i spajanjem sa Transnistrijom, otcepljenim delom Moldavije, gde Rusija ima stacionirana tri mirovna bataljona. 

Image

Najvažniji grad u celom tom pojasu je nesumnjivo lučki grad Mariupolj koji je već dve nedelje pod ruskom opsadom i trpi nemilosrdna granatiranja, kako po vojnim, tako i po civilnim objektima. Pojedini satelitski snimci pokazuju koliko je grad devastiran od početka ruske invazije na Ukrajinu, koja je ušla u treću nedelju. 

Image

Gradu preti prava humanitarna katastrofa. Procenjuje se da je u Mariupolju do sada poginulo više od hiljadu ljudi. Mrtvih je svuda po ulicama. Zbog nedostatka mesta na gradskim grobljima, ljudi se pokopavaju u masovnim grobnicama. Gradu preti prava humanitarna katastrofa. Pijaće vode je na izmaku, sve je manje hrane, dok su struja i grejanje odsečeni.

Russian Airstrike Hits Ukrainian Maternity Hospital | Time

Rusija je prethodnih dana organizovala takozvane humanitarne koridore koji su omogućavali civilima da napuste grad. Kako trenutno stvari stoje, svakog dana u 10h biće organizovani ovakvi koridori.

U odbranu grada je pored vojske uključen i Puk Azov, radikalno desničaraska jedinica koja koristi neonacističke simbole i podređena je Ministarstvu unutrašnjih poslova. Kada je Putin pokretao akciju protiv Ukrajine pominjući “denacifikaciju”, mislio je upravo na ovu jedinicu koja sada broji oko 2500 boraca.

Međutim, ne možemo reći da ovi neonacisti čine većinu ukrajinske vojske, a još manje ukrajinskog stanovništva. Posebno ne na teritoriji istoka Ukrajine, gde je procentualno najviše etničkih Rusa, a koja je paradoksalno predmet ruske invazije.

Zašto baš Mariupolj?

Na svega 50 km od granice sa Ukrajinom, sa oko 450 000 stanovnika, i najvećom lukom na Azovskom moru, Mariupolj je od strateškog značaja. Odatle su se izvozile ne samo ukrajinske žitarice za čitavu Evropu, već i sve ono što bi Ukrajina proizvela. U Mariupolju je do pre rata postojalo oko 56 različtih preduzeća, koje su mahom bile iz oblasti teške industrije, kakve su čeličane, uključujući neke od globalnog značaja.

Tu je pored čeličana bila i hemijska industrija. Zbog svoje luke sva putna i železnička čvorišta ovde se ukrštaju. Udeo Mariupolja u ukupnom nacionalnom dohotku Ukrajine bio je najveći posle Zaporožja i Kijeva. Zanimljivo, upravo su ova tri mesta predmet najvećih napada ruskih snaga.

Mariupol Besieged, without Electricity as "Worst is Yet to Come"

Uzimajući sve ovo u obzir nije ni čudo što je ovaj grad ostao nedosanjani san za proruske separatiste iz Donjecka i Luganska još od 2014. godine. U maju 2014. godine izbila je bitka između dve strane nakon što je on nakratko došao pod kontrolu pobunjenika.

Vladine snage, mahom zahvaljujući neonacističkom bataljonu Azov su na kraju ponovo zauzele grad u junu 2014. Grad je ostao miran do kraja avgusta, kada je ofanziva proruskih snaga sa istoka došla na 16 kilometara od Mariupolja.

U septembru je dogovoreno primirje između dve strane, čime je ta ofanziva zaustavljena. Uprkos ovom prekidu vatre, manji okršaji su nastavljeni na periferiji Mariupolja u narednim mesecima. Da bi zaštitile grad, vladine snage su uspostavile tri odbrambene linije na njegovoj periferiji, rasporedile tešku artiljeriju i veliki broj vojnika.

Nakon Minskog sporazuma borbe su stale, uz povremena kršenja. Minski sporazum opstao je sve do ruskog proglašenja Luganska i Donjecka za republike 22. februara i napada na Ukrajinu dva dana kasnije.

Rusija već godinama kontroliše Azovsko more, jer kontroliše jedinu ulaznu tačku – Kerčki moreuz. Ona je u maju 2018. izgradila most preko Kerčkog moreuza, fizički povezujući poluostrvo Krim sa Rusijom i tako okružujući Azovsko more.

Crimean Bridge - Wikipedia

Moskva shvata da je zauzimanje samog Mariupolja, kontrola glavne luke, kao i važnih industrija od suštinskog značaja, jer će tako izvršiti ekonomski pritisak na ukrajinsku vladu.

Mariupolj je sa druge strane od ključnog značaja za ukrajinske vojne operacije duž bivše linije kontakta – linije fronta između ukrajinskih snaga i separatističkih milicija pre invazije. Ako grad bude zauzet, ukrajinske snage i čitava država izgubiće izlaz na Azovsko more.

Za Moskvu bi to značilo da može da ujedini pobunjenike koje podržava u istočnoj Ukrajini sa svojim trupama na Krimu. Sve su izgledi da će nakon završetka rata Mariupolj, a i čitav južni deo zemlje duž Azovskog mora ostati u rukama Rusije ili njenih satelita iz Luganska i Donjecka, što bi za Ukrajinu značilo ne samo fijasko u vojnom smislu, već u ekonomskom i geostrateškom.

Kategorije:Analize

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *