Ratno vazduhoplovstvo Malija svečano je primilo 11. jula četiri laka jurišna aviona EMB 314/A-29 Super Tucano nakon tri godine, koliko je prošlo od potpisivanja ugovora. Avioni su ceremonijalno dočekani u 101. vazduhoplovnoj bazi u Bamaku, gde su pored predsednika države Ibrahima Boubcara Keite prisustvovali ministri na čelu sa premijerom Maigom i komandantom ratnog vazduhoplovstva generalom Sulejmanom Bamba. Pre samog dolaska u Mali avioni su 7. jula uočeni u brazilskom gradu Resife tokom priprema za isporuku.
Od potpisivanja ugovora u maju 2015. godine postojale su određene poteškoće koje su odlagale isporuku. Jedna od glavnih prepreka bio je odabir pilota, kao i sam proces obuke. Prva testiranja Tucana zabeležena su u novembru 2016. u bazi Bakačeri na jugoistoku Brazila. Uprkos problemima prilikom obuke, ukupno je obučeno 10 pilota i 17 vazduhoplovnih tehničara.
Pored problema sa kojima se suočavalo samo vazduhoplovstvo, vlasti ove afričke zemlje morale su zbog finansijskih poteškoća da redukuju porudžbinu na četiri Tucana od ukupno šest, koliko je bilo predviđeno u momentu potpisivanja ugovora. Poslednja dva aviona bila su predviđena za izviđačke zadatke u pograničnim oblastima, ugradnjom neophodne opreme u te svrhe.
Isporučeni avioni opremljeni su sa mitraljezom 12, 7 mm, nevođenim raketama od 70 mm, bombama od 250 kg, a nabavljeni su i kontejneri sa topom od 20 mm.
Dolaskom Super Tucana, Mali se pridružio Angoli, Mauritaniji i Burkina Faso u Africi koji koriste ove avione. U poslednjih nekoliko godina Mali je ukupno nabavio blizu 10 vazduhoplova. U oktobru 2016. vazduhoplovstvo je od Airbus Helicopters primilo prvi helikopter H215 Super Puma. Dva meseca kasnije stigao je transportni avion C295W za potrebe prevoza trupa i logističku podršku.
U septembru 2017. Kina je isporučila dva laka transportna aviona Y-12E sa motorima Pratt & Whitney PT6A i nosivosti od 5700 kg. Iste godine, ruska kompanija Rosoboronexport potvrdila je isporuku dva jurišna helikoptera Mi-35M, a prema ugovoru iz 2016. još dva takva helikoptera trebala bi da budu uvedena u naoružanje do 2019. godine.
Reforma oružanih snaga kao odgovor na višedecenijske probleme sa militantima
Reforma oružanih snaga započela je 2015. sa ciljem da se najpre podigne broj vojnika na 20 000 do 2019. Pored obuke i modernizacije kopnenih snaga jedan od prioriteta je kako se može videti i jačanje vazduhoplovnih kapaciteta. Višedecenijski problem sa različitim militantnim grupama na prostoru Malija glavni je razlog ovih temeljitih reformi koje vlada u Bamaku pokušava da sprovede.
Još od neposrednog sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. novonastala Republika Mali suočila se sa pobunom plemena Tuareg, koji su težili otcepljenju severa zemlje. Neuspeli pokušaji da se formira zasebna država Azavad naveli su Tuarege da se nasele u okolnim državama, a glavno utočište pružio im je Muamer Gadafi u Libiji. Povratak Tuarega u Mali krajem 80-ih označio je početak novih sukoba sa vladinim snagama, koji su se uprkos nekoliko mirovnih sporazuma nastavili 90-ih i 2000-ih.
Sve veće bezvlašće na severu zemlje određene radikalne i terorističke grupe poput Al Kaide (AQIM), Ansar Dine i Pokreta za ujedinjenje i džihad u zapadnoj Africi iskoristile su za proširivanje svog uticaj u ovom delu afričkog kontinenta. U cilju zajedničke borbe protiv regularnih snaga 2012. došlo je do kratkog saveza ovih grupa zajedno sa Tuarezima, koji su okupljeni oko Pokreta za oslobođenje Azavada. Ipak, ovakav savez nije dugo potrajao pa je ubrzo došlo do međusobnog sukoba što je vlastima u Bamaku išlo na ruku.
Kako bi se sprečilo da se talas nasilja proširi i na zemlje u regionu i izazove sveopštu haos, Francuska je u aprilu 2013. pokrenula Operaciju Barkhane zajedno sa Malijem, Čadom, Burkina Fasom, Mauritanijom i Nigerom. Pored ovih snaga, u Maliju se nalazi i 13 000 mirovanjaka Ujedinjenih nacija, što je jedna od najriskantnijih misija ove organizacije, ako se gleda po broju napada na njihove trupe.
Najopasnija skupina u ovom malijskom vrtlogu je bez svake sumnje Al Kaide, koja je ovu zemlju videla kao utočište, i bazu za dalje širenje njenog uticaja i destabilizaciju regiona. Ujedno, Mali je postao glavna ruta za sve migrante iz zemalja zapadne Afrike koji pokušavaju da se preko Libije i Alžira dokopaju Evrope.