Na svečanoj ceremoniji uspostavljanja nove raketne jedinice na kojoj su prisustvovali mnogi državni zvaničnici, uključujući i predsednika Ilham Alijeva, po prvi put je otkriveno da je Belorusija isporučila Azerbejdžanu nove višeraketne sisteme dugog dometa V-200 Polonez. Pored njih, u okviru kruga kasarne, uočen je i izraelski raketni sistem LORA, čiji se domet procenjuje na čak 400 km.
Fotografije Poloneza koje je objavilo Ministarstvo odbrane otklonilo je višemesečne spekulacije o tome da li će Belorusija isporučiti ove sisteme Azerbejdžanu.
Nije poznato u kom periodu su tačno isporučeni, ali po svemu sudeći pošiljka je usledila početkom 2018. godine. U aprilu iste godine ruski list Komersant preneo je informaciju da su Baku i Minsk na pragu dogovora oko prodaje 10 Poloneza.
Uzimajući u obzir da se oni već sada uveliko nalaze u sastavu Oružanih snaga Azerbejdžana, može se zaključiti da su se oni u to vreme najverovatnije nalazili u ovoj državi na Kavkvazu.
Azerbejdžan je tako postao prva zemlja kojoj je Belorusija izvezvela ovaj raketni sistem baziran na kineskom A-200.
Polonez kao odgovor na ruske Iskandere
Prva pojava Poloneza u Belorusiji usledila je 2015, a iste godine najmanje dva sistema poslata su vojsci na ispitivanje koje je završeno 2016, nakon čega su krenuli da pristižu u naoružanje. Razvoj domaćeg višeraketnog sistema dometa do 200 km sa projektilima kalibra 300 mm, usledilo je nakon odlaganja Rusije da Belorusiji proda taktičke balističke rakete Iskander-E.
Uvođenje Poloneza ne predstavlja samo alternativu Iskanderu, već i kao zamena za sisteme Uragan, koje je Belorusija imala po podacima iz 2015. ukupno 72.
Prva jedinica koja je primila Poloneze bio je beloruski 77. odvojeni raketno-artiljerijski bataljon koji se nalazi u sastavu 33. retno-artiljerijske brigade. Njihovo javno korišćenje imali smo prilike da posmatramo u oktobru 2017. na rusko-beloruskoj strateškoj vojnoj vežbi Zapad-2017.
Iste godine, ista jedinica testirala je modernizovanu verziju Polonez-M sa raketama do 300 km koje se navode inercijalno sa GPS korekcijom.
Kada govorimo o Azerbjedžanu i njegovoj nabavci nije poznato za koje se rakete Minsk odlučio da proda. Bilo kako bilo, isporuka ovog savremenog raketnog sistema zatekla je Jermeniju koja je kao i Belorusija članica Ugovora o kolektivnoj bezbednosti. Uprkos nadanjima i čak u jednom momentu apsolutnom uverenju Jerevana da su uspeli da ubede Minsk da Poloneze ne proda Azerbejdžanu, ekonomski interesi i prilično bliski odnosi između dve države prevagnuli su u korist isporuke.
Glavni razlog težnje Azerbejdžana da kupi ovako sofisticirane rakete leži u jermenskoj nabavci Iskandera 2016. Iako možemo reći da dolazak Iskandera u Jermeniju nije realno promenio ravnotežu snaga između dva suparnika na Kavkazu, nekako se čini da je od tada Baku sve vreme radio na tome da nabavi slično oružje koje će činiti kontratežu.
Baku nije samo bio fokusiran samo ka Belorusiji. Od 2016. na stolu kod predsednika Alijeva nalazile su se različite ponude od pakistanskih sistema Hatf-4, turskog Kana, preko različitih kineskih raketa do francuskog ASTER-30 i ruskog Bal-E. Poseta azerbejdžanskog ministra odbrane Belorusiji u oktobru prošle godine i slikanje ispred Poloneza moglo je da nasluti u kom pravcu će ići nabavka.
Intezivna vojno-tehnička saradnja na relaciji Minsk-Baku
Zašto se Azerbjedžan odlučio baš za beloruske Polonez ne treba da čudi, ako se uzme obzir da je vojno-tehnička saradnja između ove dve zemlje godinama prilično intezivna. Samo 2016. Baku je kupio od Minska naoružanje u vrednosti od 170 miliona dolara. Sumnja se čak da su još tada u ovu sumu bili uključeni i Polonezi.
Azerbejdžan je ranije nabavljao znatan broj vojne tehnike iz Belorusije, koja je olako odobravala svaku transakciju. U periodu 2005-2011. kupljeno je 12 samohodnih haubica Pion, 150 tenkova T-72B, 60 oklopnih vozila točkaša BTR-70, preko 90 haubica D-30 i 11 jurišnika Su-25. Takođe su kupljena najmanje dva modernizovana protivvazdušna sistema srednjeg dometa 9K37M Buk-MB.
Ne samo da se kupovalo naoružanje, već su stručnjaci iz Minska učestvovali i u modernizaciji postojećih azerbejdžanskih sistema zemlja-vazduh.
Nestabilni odnosi između Belorusije i Jermenije
Kada govorimo o odnosima između Jermenije i Belorusije, može se reći da se oni mogu okarakterisati dobrim delom kao nestabilni, uprkos činjenici da su obe članice Ugovora o kolektivnoj bezbednosti. Glavni uzrok ne tako dobrih odnosa leži u tesnoj saradnji između Minska i Bakua, što se može videti kroz gore pomenuto naoružavanje.
Dodatno komplikuje i to što je Belorusija članica Grupe Minsk pri OEBS-u koja ima za cilj da iz neutralne pozicije reši pitanje oblasti Nagorno Karabah oko koje se spore Jermenija i Azerbejdžan.
Stav Belorusije po pitanju sporne teritorije počeo je lagano da se sa neutralne pozicije pomera ka Bakuu. To se značajno pokazalo posetom beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka Bakuu u novembru 2016. čime je ubrzana saradnja na ekonomskom planu, posebno u oblasti energetike. Iste godine, sukob na liniji Jerevan-Baku, pokazao je spremnost Minska da pre podrži teritorijalni integritet Azerbejdžana.
Održavanje ravnoteže snaga na Kavkazu prioritet
Uprkos svemu, Belorusija i Jermenija nastavile su da gaje bilateralne odnose u vojnom pogledu, uglavnom kroz održavanje vojnih vežbi.
Na kraju, čini se da su Belorusija i Rusija iskoristile konflikt u Južnom Kavkazu, kako bi ostvarili politički uticaj i kroz naoružavanje obezbedili dodatni profit.
Iako je naposletku utrka u naoružavanju između ove dve zemlje, zajedničko im je to što obe teže uspostavljanju ravnoteže snaga, sprečavajući tako da jedna od njih uz pomoć naoružanja uzme primat nad drugom.
