Sirijska arapska armija (SAA) osvojila je Dumu, poslednje uporište pobunjenika u Istočnoj Guti. Zauzimanje Dume dolazi svega pet dana nakon navodnog hemijskog napada koji se dogodio u tom mestu. Zapadne države za ovaj čin optužile su režim u Damasku, iako bez jasnih dokaza da SAA stoji iz ovog slučaja.
Ubrzo nakon što su se pobunjenici Žaiš Al Islam povukli iz grada, nastupio je ulazak ruske vojne policije koja ima za cilj da pomogne SAA kako bi se stavila pod kontrolom ova enklava. Preko 160 000 civila napustilo je Gutu u proteklom periodu. Pored civila u dogovoru sa vlastima u Damasku i Rusijom, za pobunjenike je stvoren koridor ka Idlibu, gde je prema nekim informacijama 13 000 militanata i njihovih porodica prebačeno u najveće pobunjeničko uporište na tlu Sirije.
Pad Istočne Gute za pobunjenike predstavlja najveći poraz koji su pretrpeli nakon gubitka Alepa 2016. godine, dok je za Bašara el Asada ovo najveća izvojevana bitka pored one protiv Islamske države u Deir ez Zoru.
Jedini džep koji drže pobunjenici je Jarmuk, Al Hažar al Aswad, kao i Babilu. Ova oblast podeljena je između militanata islamske države i takozvane Slobodne sirijske armije (FSA). Do sada, SAA nije dirala ovaj džep, zbog očigledno tajnog sporazuma sa njima. Međutim, postoji izvesna mogućnost da će se SAA usredsrediti na ovu enklavu i tako u potpunosti ukloniti FSA i Islamsku državu (ID) sa oboda Damaska.
Kada je reč o samoj operaciji u Istočnoj Guti, ona je pokrenuta početkom februara nakon što su propali mirovni pregovori. Glavna pobunjenička grupa bila je Žaiš al Islam koja je uglavnom držala Dumu. Druga po veličini, Fajlak Al Rahman bila je skoncentrisana u zapadnom delu, posebno u mestima Džobar, Ain Terma. Pored ovih grupa, delimično su neki delovi bili pod upravom Ahrar Al Šama i Tahrir Al Šam.
Opsežni vazdušni napad na ove grupe započeo je 18. februara, a cela operacija simbolično je nazvana Damaskov čelik. Nepunih dva dana kasnije u pomoć su pritekli i ruski borbeni avioni koji su od tada koordinisali u daljem toku operacije. Ujedinjene nacije pokušale su da uspostave prekid vatre na 30 dana, međutim, bezuspešno. Već sledeći dan započeo je kopneni napad SAA, čime je svaki prekid vatre pokopan. Ulazak 4. oklopne divizije u Harastu bio je prekretnica u osvajanju PVO baze Bašura.
Već 5. marta 35 % Istočne Gute bio je u rukama SAA koji su tada bili na oko 2 km od Dume. Da je poraz FSA neizbežan bilo je jasno 10. marta kada je Guta presečena na tri dela. Svaki pokušaj kontranapada bio je osuđen na propast.
Čišćenje podeljenih džepova usledilo je 14. marta kada je napadnut Hamurijah koji je držao Fajlak Al Rahman. Narednog dana 20 000 civila napustilo je ovo mesto i prešlo u Ajn Termu, koja je 20. marta bila sledeća meta SAA. Ajn Terma pala je u ruku SAA 23. marta, a dok je u Harasti sa Ahrar Al Šamom dogovoreno da se napravi koridor kako bi prešli na teritoriju Idliba. Istog dana, Fajlak Al Rahman predao je Erbin, Zamalku, Džobar, a pobunjenicima je dozvoljeno da napuste teritoriju i ponesu sa sobom lako naoružanje.
Poslednja oblast koja je ostala pod kontrolom pobunjenika, konkretno Žaiš Al Islama bila je Duma. I dok su unutar ove grupe postojale ozbiljne podele oko toga da li nastaviti sa otporom jedan deo njih, koji su se smatrali umerenijom strujom, krenuli su da se povlače. Navodni hemijski napad koji se dogodio u Dumi nije zaustavio povlačenje pobunjenika, čak se čini, naprotiv, da je taj proces od tada bio ubrzaniji. Pritisak Zapada i sve oštrije pretnje vazdušnim napadom nisu zaustavile SAA u zauzimanju preostalog džepa, što je 12. aprila ovekovečeno simboličnim podizanjem zastave na zgradu u Dumi.