Na sajmu naoružanja „Eghtedar 40″ u Teheranu Iran je 2. februara zvanično predstavio novu krstareću raketu dugog dometa, u javnosti poznata kao Hovejzeh. Raketu je razvila iranska Vazduhoplovna industrijska organizacija (AIO) koja je podređena takozvanom Ministarstvu odbrane i oružanim logističkim snagama (MODAFL).

Na sajmu koji je organizovan povodom 40 godina od iranske revolucije, pored izložene rakete predstavljen je i video snimak na kojem se vidi njeno testiranje sa mobilnog lansera.

Raketa, novodno visoke preciznosti, testirana je uspešno na daljini od 1200 km. Do lansiranja je došlo na neidentifikovanoj lokaciji u pustinjskoj oblasti, što se može videti i na samom snimku u trajanju od 37 sekundi.

Pojedine detalje izneo je ministar odbrane Amir Hatami koji je rekao da je osnova Hovejzeha bazirana na raketi Sumar koja je prvi put oktrivena u martu 2015. godine

Hovejzeh prema rečima Hatamija ima domet 1350 km i može da leti u prilično niskom letu, kako bi se izbegla detekcija od strane neprijateljskog radara.

Krstareća raketa Hovejzeh prilikom svečanog predstavljanja na sajmu naoružanja u Teheranu (foto: Islamic Republic News Agency)
Krstareća raketa Hovejzeh prilikom svečanog predstavljanja na sajmu naoružanja u Teheranu (foto: Islamic Republic News Agency)

Kao što je gore pomenuto, Hovejzeh predstavlja dalji razvoj rakete Sumar. Sumar predstavlja kopiju sovjetske vazduhoplovne krstareće rakete H-55, koja u svojoj osnovi ima mogućnost da nosi nuklearnu bojevu glavu.

Ukrajinske vazduhoplovne krstareće rakete H-55 kao osnova

Kako je Iran došao do H-55 otkriveno je 2005. godine. Ukrajinski zvaničnici priznali su tada da su pojedinci iz njihove zemlje ilegalno prodali Kini i Iranu ukupno 12 H-55. Kini je isporučeno šest H-55 početkom 2000-ih, dok je Iranu šest raketa istog tipa prodato u periodu maj-jun 2001. godine.

Nakon raspada SSSR, u Ukrajini je ostao značajan nuklearni arsenal. Međutim, Kijev je ubrzo potpisao Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja, pa je već 1996. godine jedan deo nuklearnog arsenala uništen pod nadzorom i uz asistenciju SAD, dok je ostatak vraćen u Rusiju.

Veliki deo uništenog i vraćenog naoružanja činile su rakete H-55, sposobne da nose nuklearne bojeve glave. S obzirom da je uprkos otpisivanju krajem 90-ih ostao nezanemarljiv broj H-55, 1999. godine vlasti u Kijevu dogovorile su sa Rusijom da se preda još 582 primeraka i uništi dodatnih 483. Uprkos svemu tome, jedan deo raketa je ostao, što su pojedini trgovci naoružanja iskoristili za izvoz u pojedine zemlje, među kojima su se našle Kina i Iran.

Raketa Sumar na svečanom predstavljanju (foto: IRNA)
Raketa Sumar na svečanom predstavljanju (foto: IRNA)

Ključna razlika između Hovejzeha i Sumara sa H-55 je ta što prve dve predstavljaju zemlja-zemlja varijantu, lansiranjem sa mobilnih lansera, dok se H-55 lansira uglavnom sa strateških bombardera, koje Iran u ovom momentu ne poseduje. Takođe, obe iranske rakete poseduju bustere koji se pokreću na čvrsto gorivo. Motori su tako konstruisani da neposredno nakon lansiranja ostaju fiksirani za telo rakete.

Ostaje nepoznato kolika je maksimalna nosivost bojeve glave na raketi Hovejzeh, kao i to da li je u stanju da ponese nuklearne bojeve glave. Nije sa sigurnošću poznato da li je i koliko kod Hovejzeha povećan domet u odnosu na raketu Sumar. Tokom predstavljanja Hovejzeha rečeno je po prvi put da Sumar ima maksimalni domet 700 km, što je znatno manje nego kod rakete H-55 koja ima oko 2500 km.

Vazduhoplovna krstareća raketa H-55 u muzeju Vazduhoplovnih snaga Ukrajine (foto: Wikipedia)
Vazduhoplovna krstareća raketa H-55 u muzeju Vazduhoplovnih snaga Ukrajine (foto: Wikipedia)

Razvoj i proizvodnja krstarećih raketa prioritet u budućnosti

Postoji mogućnost da je Iran sa namerom prikazao manji domet nego što zapravo jeste, kako bi se u javnosti prikazalo da je ta zemlja zainteresovana za razvoj isključivo taktičkih raketa do 2000 km.

Iran je svestan da bi isticanjem razvoja strategijskih raketa mogao izazove međunarodnu javnost, koja bi mogla da nametne dodatne sankcije. Sa druge strane, ne treba isključiti i mogućnost da je stvaran domet zaista 700 km, zbog poteškoća u razvoju turbofan motora.

Nije slučajno zašto je baš sada raketa Hovejzeh otkrivena. Godinama unazad, Iran je imao tendenciju da na značajne datume u svojoj istoriji predstavlja novitete u pogledu naoružanja. Ne samo da su naoružanja prikazivana na značajne datume, već su i njihova imena data po mestima gde su se vodile velike bitke. Tako je raketa Horamšahr dobila ime po iranskom gradu u blizini granice sa Irakom, gde su vođene velike borbe u Iračko-iranskom ratu. Ovaj grad oslobođen je od strane Irana 1982. godine.

Isto je i sa raketom Hovejzeh, koja je dobila naziv po iranskom gradu u provinciji Huzestan i istoimenim močvarama u Iraku. Za obe oblasti vođene su ogorčene borbe tokom Iračko-iranskog rata u periodu 1980-1988.

Za Iran godinama unazad razvoj raketa odnosno raketne tehnologije predstavlja ključni stub u odbrambenoj strategiji. One su viđene kao najefikasnije sredstvo ne samo za odvraćanje protivnika, već i za vođenje ofanzivne strategije u regionu.

Čini se da je Iran najveću pažnju skoncentrisao na usavršavanje tehnologije razvoja krstarećih raketa, radije nego balističkih. Jedan od mogućih razlog je taj što krstareće zahtevaju daleko manju logističku podršku i infrastrukturu za razliku od balističkih projektila.

Takva strategija nastaviće se i u budućnosti što potvrđuje i izjava komandanta Vazduhoplovno-kosmičkih snaga iranske Islamske revolucionarne garde, koji je nedavno izjavio da će glavni fokus od sada biti proizvodnja preciznih krstarećih raketa i protivvazdušnih raketnih sistema.

Kategorije:Odbrana

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *