Dodatne trupe i protivvazdušne raketne sisteme SAD poslaće u Saudijsku Arabiju i UAE, kao odgovor na bombardovanje naftnih postrojenja. Ovim činom isključena je mogućnost bilo kakve vojne intervencije protiv Irana, s obzirom da će dodatne snage biti isključivo korišćene u odbrambene svrhe od eventualnih napada u nekom budućem periodu. 

Uključujući i nove sankcije protiv centralne banke Irana, ovo je prvi korak koji je Trampova administracija povukla nakon napada na naftnu žilu kucavicu u Huraisu i Abkaiku, koji dnevno proizvode 5% od ukupne svetske nafte. SAD i Saudijska Arabija optužile su Iran za sponzorisanje ovih napada, praveći i dalje otklon od toga da ga direktno optuže za lansiranje projektila i bespilotnih letelica.

Grad u dimu nakon napada na Aramkova postrojenja (foto: AP)

Koliko će to američkih vojnika biti poslato u ovom momentu ostaje nepoznanica. Ono što je sigurno, najverovatnije se radi o broju od nekoliko stotina koji će u te zemlje doći zajedno sa sistemima Patriot. Kao što nije poznat broj vojnika, nije poznat ni broj Patriota, a ni njegova verzija. Logika nalaže da će to biti MIM-104 PAC-3, koji se smatra kao najefikasnija verzija za obaranje balističkih raketa jer poseduje sofisticiranije rakete koje deluju po principu hit-kill.

PVO sistemi i ukupni personal bi pre trebao da bude raspoređen na severu zemlje, jer je najveći broj saudijskih baterija vezan na jugu zemlje zbog čestih raketnih napada Huta. Američke baterije mogle bi biti locirane u blizini ključnih naftnih i gasnih infrastrukturnih postrojenja, koje su očito bile slabo branjene do sada.  

Slanje skromnog broja vojnika na Bliski istok maksimalan je odgovor koje su SAD mogle da pruže. Ovo je drugi put u poslednjih nekoliko meseci da su SAD odustale od vojne intervencije protiv Irana. U junu, nakon iranskog obaranja američke izviđačke bespilotne letelice RQ-4, Vašington je zapratio vojnim odgovorom, ali se u poslednjem momentu odustalo, navodno Trampovom odlukom, jer bi bombardovanje rezultiralo na desetine ljudskih žrtava.

Nosač aviona Abraham Lincoln krajem avgusta (foto: NYT)

Tramp je svestan da bi bilo kakav vojni odgovor protiv Irana doveo do sveopšteg rata koji bi zapalio čitav region, bez izgleda da bi se razbuktala vatra ugasila u kratkom roku. To bi nesumnjivo uticalo i na nagli skok cene nafte u svetu koja bi mogla da dostigne i do 100 dolara po barelu. Takav konflikt iziskivao bi razmeštanje na hiljade vojnika, u razmeri sličnoj onoj za vreme i neposredno posle intervencije u Iraku 2003. godine.

To bi dalje rezultiralo smanjivanju američkog prisustva na Pacifiku, regionu koji je za Trampa od daleko većeg strateškog značaja nego Bliski istok. Ujedno, Tramp je svestan da bi otvaranje novog fronta sa tolikim brojem ljudskih i materijalnih resursa sasvim sigurno onemogućio drugi mandat na predsedničkim izborima.

Tagovi:
Kategorije:Sukobi u svetu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *