Ukrajinski konglomerat iz oblasti namenske industrije Ukroboronprom objavio je zvanično početak serijske proizvodnje višecevnih artiljerijskih raketnih sistema Verba kalibra 122 mm i Vilha kalibra 300 mm.
Prema rečima ove kompanija, očekuje se da će Ukrajinska vojska prve primerke primiti do kraja godina.
Višecevni raketni sistem Verba dizajniran je kako bi zamenio starije BM-21 Grad još iz perioda Sovjetskog Saveza. Iako je Verba najvećim delom bazirana na BM-21, izvršene su određene modifikacije koje bi je makar u teoriji činile efikasnijom.
Nosilac projekta je Morozov mašinski konstruktivni biro iz Harkova, koji je deo Ukroboronprom-a. Prvi put Verba je javnosti prikazana krajem 2015. godine. Modernizovani raketni lanser montiran je na kamionu 6×6 KrAZ sa kabinom namenjom za petoro vojnika.
Zbog automatizacije, prvenstveno sistema za upravljanje vatrom, obezbeđeno je da se ciljanje i lansiranje raketa vrši iz kabine. Nakon izvršenja zadatka, vozilo težine 20 t može vrlo brzo napustiti vatreni položaj i kretati se pri maksimalnoj brzini do 85 km/h.
Sa druge strane, Vilha predstavlja daleko ambiciozniji projekat ukoliko se uzme u obzir sam koncept sisema čiji je razvoj započeo u januaru 2016. godine. Ovaj višeraketni sistem baziran je na sovjetskom Smerču, a dizajniran je od strane kompanije Luč sa sedištem u Kijevu. Vilha poseduje rakete kalibra 300 mm i smatra se jednom od najsofisticiranijih sistema u toj klasi.
Navođene rakete poseduju motor na čvrsto gorivo a i mogu poneti razne vrste bojevih glava. Maksimalan domet procenjen je na 300 km. Svi projektili lansiraju se sa mobilnog lansera 9K58 Smerč.
Na poslednjem ispitivanju u aprilu 2018, koje je bilo u prisustvu ukrajinskog sekretara za nacionalnu bezbednost Oleksandra Turčinova, testiran je maksimalan domet. Turčinov je nakon završenog prikazivanja trenutnih mogućnosti rakete rekao da je meta uspešno pogođena. U više navrata bilo je reči da Vilha po svojim karakteristikama nadmašuje Smerč.
Rakete u prvom planu
Od 2014. godine Ukrajina ulaže daleko veća budžetska sredstva za odbranu, a glavni razlog za toliku militarizaciju jeste građanski rat na istoku zemlje. Do izbijanja sukoba, Ukrajina nije pridavala značaju razvijanja raketnog programa. Aneksija Krima i izbijanje oružanih sukoba u Donbasu, navelo je vlasti u Ukrajini da redefinišu svoju odbrambenu politiku, gde je proizvodnja raketa viđena kao jedan od prioriteta.
Pored pomenute Vilhe i Verbe Ukrajina je posvetila pažnju i razvoju balističkih raketa kratkog dometa kao što je Grom-2 čiji se maksimalni domet procenjuje na 280 km. Nosilac istraživanja i razvoja je Državni konstruktorski biro Pivdene. Grom-2 viđen je kao zamena za balističke rakete Točka i kao konkurent ruskom Iskanderu.
Od starta, 2015. godine, kada je razvoj započeo, bilo je jasno da je ovako ambiciozni projekat pokrenut zahvaljujući finansiranju iz inostranstva. Ubrzo se saznalo da je glavni finansijer Saudijska Arabija koja je uložila oko 40 miliona dolara. Očekuje se da bi prvo testiranje moglo da usledi sredinom ove godine.
Ne treba zaboraviti ni protivbrodsku krstareću raketu Neptun koja je prikazana na sajmu naoružanja IDEX-2019 u Abu Dabiju. Neptun prema taktičko-tehničkim karakteristikama ima domet do 280 km, i može potopiti brod težine 5000 tona sa raketom težine 670 kg i bojevom glavom od 145 kg. Pored napada na pomorske, raketa može da pogađa i ciljeve na zemlji.
Osnova prilikom razvijanja je očigledno bila sovjetska protivbrodska raketa H-35, samo što se Neptun lansira sa mobilne platforme kakva je kamionska šasija KrAZ-7634. Ukrajina vidi Neptun kao neko svoje buduće oružje koje bi moglo da obezbedi priobalnu zaštitu Azovske obale, odnosno Crnog mora.
