Nakon nekoliko dana uzastopnih negiranja, Iran je rano jutros priznao da je greškom oborio ukrajinski putnički avion Boeing 737-800 u kojem je poginulo svih 176 putnika, većinom iz Irana.
Avion na letu PS752 za Kijev, koji je pripadao ukrajinskoj avio-kompaniji srušio se 8. januara u ranim jutarnjim časovima po lokalnom vremenu, svega dva minuta nakon poletanja sa aerodroma „Imam Homeini“ u Teheranu.
Ovaj događaj usledio je četiri sata nakon što je Iran lansirao balističke rakete ka američkim bazama u Iraku, kao čin osvete zbog ubistva generala Islamske revolucionarne garde (IRGC) Kasema Sulejmanija. Teheran je do sada negirao da je putnički avion oboren, ističući da je avion pao iz tehničkih razlog.
Međutim, veliki pritisak država čiji su državljani poginuli, kao i video snimci na društvenim mrežama „prisilili“ su vlast da prizna ovu fatalnu grešku. Dodatno ih je navelo i to što su eksperti iz Ukrajine, Kanade, SAD i Francuske već uveliko pristizali u Iran kako bi istražili uzrok nesreće. Bilo je jasno da će tim na olupini Boeinga jasno uočiti tragove šrapnela od rakete, što je vojni i politički vrh praktično „sateralo u čošak“, bez mogućnosti da se uzrok tragedije prikrije.
S obzirom da pronađenu „crnu kutiju“ Iran nije u mogućnosti da pročita, generalni direktor Direktorata za nesreće pri Agenciji za civilno vazduhoplovstvo Irana Hasan Rizajifer potvrdio je da će ona biti poslata u Francusku.
Komandant vazduhoplovno-kosmičkih snaga general Amir Ali Hažizadeh preuzeo je potpunu odgovornost za obaranje aviona. General kaže da je „poželeo da bude mrtav“ u trenutku nakon saznanja da je greškom oboren putnički avion. Razlog za aktiviranje PVO je pomisao da se radi američkoj krstarećoj raketi ispaljenoj kao odgovor na nekoliko sati raniji iranski raketni napad.
Operateri na sistemu imali su svega 10 sekundi da odluče da li da lansiraju raketu ili ne. General je u svom izlaganju istakao i to da članovi posade civilnog aviona nisu učinili ništa pogrešno prilikom upravljanja, već da su grešku isključivo napravili vojnici na sistemu.
Avion je prema dosadašnjim pokazateljima oboren sa mobilnim protivvazdušnim sistemom kratkog dometa 9K331 Tor-M1. Iran je 2005. godine sklopio ugovor o nabavci 29 Tor-M1, koji su isporučeni do 2006. godine. Reč je o sistemu koji zajedno sa integrisanim radarom može da ponese osam raketa u cilju zaštite trupa na terenu od krstarećih raketa, bespilotnih letelica, helikoptera i borbenih aviona na malim visinama.
Da je Boeing 737-800 oboren, postalo je izvesno nakon što je ugledni list The New York Times objavio snimak na kojem se vidi let lansirane rakete i njena eksplozija u blizini aviona iznad mesta Parand. Avion je još nekoliko minuta nastavio da leti, nakon čega se okrenuo u pravcu aerodroma sa kojeg je poleteo. Autentičnost snimka potvrđena je uporednom analizom sa satelitskim snimcima iznad oblasti gde je video načinjen.
Propusti u kadrovskom i tehničkom pogledu
Iako su vlasti u Teheranu tri dana oklevali da priznaju umešanost u pad aviona, svakako je pozitvno što su na kraju odlučili da preuzmu odgovornost. Ono što ostaje nejasno jeste zbog čega pre iranskog raketnog napada na američke baze u Iraku nije zatvoren vazdušni prostor, nego se nastavilo sa redovnim letovima.
Posebno zabrinjava to što je Iran u prvih nekoliko sati očekivao američki odgovor. U takvim okolnostima PVO i ratno vazduhoplovstvo nalaze se u punoj pripravnosti, čime se otvara put za mnogo brže, ali nesmotreno delovanje prilikom prve pojave bilo kakve letelice u vazduhu.
Ono što, takođe, nije jasno jeste kako su operateri uprkos prilično velikom radarskom odrazu Boeinga 737, mogli uopšte da zaključe da se radi o krstarećoj raketi neuporedivno manjih dimenzija.
Nejasno zbog čega pre iranskog raketnog napada na američke baze u Iraku nije zatvoren vazdušni prostor, nego se nastavilo sa redovnim letovima.
Pored toga, avion je oboren svega nekoliko kilometara od aerodroma, pa ako je već posada znala da vazdušni saobraćaj funkcioniše i da je za poslednja četiri sata poletelo ili sletelo 27 aviona, nije baš najjasnije kako se tako olako okrenula paničnom aktiviranju rakete. Posada, ali i čitava komanda trebali bi da znaju i to da u ratnim uslovima, prilikom prvog napada nikada ne ide jedna, već talas krstarećih raketa.
Spominje se i to da je navodno došlo do gubitka veze sa komandom u momentima pre dejstva. Nema sumnje da je ova tragedija pokazala niz propusta u kadrovskom i tehničkom pogledu. Svi su izgledi da komunikacija između posada i komandnih centara ne funkcioniše kako treba. Pored toga, pokazuje se i slaba umreženost PVO sistema.
Propust je i na relaciji civilne vazduhoplovne vlasti i vojne vlasti. Civilna vazduhoplovna vlast trebala je tog dana da preda vojnom rukovodstvu manifest sa svim planiram rutama. U tom slučaju, posada bi možda znala da se ne radi o neprijateljskom cilju, već putničkom avionu.
Nema sumnje da je ova tragedija pokazala niz propusta u kadrovskom i tehničkom pogledu
U narednom periodu realno je očekivati određene smene u komandi, a prvi na udaru biće najverovatnije komandant vazduhoplovno-kosmičkih snaga IRGC Amir Ali Hažizadeh. Smene zbog propusta mogu da se očekuju i u civilnom vazduhoplovstvu. Takođe, ovaj tragičan događaj mogao bi ujedno da bude i lekcija za Iran da se u budućnosti pozabavi rešavanju tehničkih anomalija unutar PVO.
Civilna vazduhoplovna vlast trebala je tog dana da preda vojnom rukovodstvu manifest sa svim planiram rutama
S obzirom da su najveće žrtve u padu aviona bili državljani Irana, realno je u narednom periodu ponovo očekivati proteste na ulicama protiv aktuelne vlasti. Američki atentat na generala Kasema Sulejmanija na kratko je ujedinio narod, ali se čini da će ih nesmotreno obaranje Boeinga ponovo pretvoriti u podeljeno društvo.
