U trenutku dok su oči celoga sveta uprte u bitku sa pandemijom korona virusa (Covid-19), na severnom delu Korejskog poluostrva užurbano se sprovode raketna testiranja. Od početka godine izvedena su četiri testiranja, odnosno osam lansiranja.

Momenat obrušavanja rakete sa sistema KN-24 na pusto ostrvo u Japanskom moru (foto: KCNA)

Prva dva meseca iz nekog razloga bila su mirna po tom pitanju, a onda, u martu, usledio je talas lansiranja, praktično po dva svake nedelje. Pjongjang je, slučajno ili ne, izabrao momenat kada se čitava Evropa i deo SAD bori sa pandemijom, koja na dnevnom nivou sa sobom nosi na stotine života.

Pored raznih cevnih artiljerijskih oruđa koji su korišćeni u okviru tradicionalnih zimskih vežbi, ispitivana su i ona nova koja bi u narednom periodu mogla da uđu u serijsku proizvodnju, odnosno operativnu službu.

Za očekivati, poseban naglasak stavljen je na višecevne raketne sisteme velikog kalibra i dometa KN-24 i KN-25. O KN-25 Global Defence bavio se neposredno nakon lansiranja njegovih raketa 9. marta. Tada je primećeno da su servnokorejski stručnjaci uspeli u međuvremenu da otklone određene anomalije na sistemu.

KN-24 (foto:Rodong)

To je pomoglo da vremenska razlika između lansiranih projektila sada bude svega 20 sekundi. Reč je o velikom pomaku, jer je kod prethodnih prototipskih verzija razlika između lansiranih projektila bila oko 20 minuta.

KN-24 na korak do službe

Ipak, čini se da je najveću pažnju privuklo ono lansiranje koje se odigralo 21. marta. U ranim jutarnjim časovima oko 6:45 po lokalnom vremenu, sa lokacije u blizini grada Sončon poletele su dve rakete koje su letele na maksimalnoj visini od 50 km. Najmanje jedna pala je na malo nenaseljeno ostrvo u Japanskom moru na daljini od oko 410 km. Nekoliko sati kasnije ustanovljeno je da se radi o sistemu KN-24, čije je ovo peto odnosno šesto lansiranje do sada.

Svoje prvo debitovanje pred liderom Severne Koreje, Kim Džong Unom, KN-24 imao je u avgustu prošle godine

Svoje prvo debitovanje pred liderom Severne Koreje, Kim Džong Unom, imao je u avgustu prošle godine kada se i prvi put otkrilo njegovo postojanje. Prve fotografije ukazivale su tada da je u pitanju tip balističke rakete kratkog dometa, lansirane sa guseničarskog transportno-lansirnog vozila. Posebno interesantno je to što raketa i sam lanser u dobrom delu podsećaju na američki taktički raketni sistem ATACMS MGM-140, samo što korejska verzija očito ima rakete većeg kalibra.

Američki ATCMS (foto: Wiki)

Kao na KN-25, i u slučaju sa KN-24 primećeno je unapređenje kada je reč o brzini lansiranja rakete. Prvi testovi iz avgusta (9. i 15. lansirane su po dve rakete)  prošle godine pokazivali su da je razlika između lansiranih projektila velikog kalibra iznosila oko 15 minuta. Zahvaljujući sprovedenim modifikacijama, rakete jedna za drugom poletele su u rasponu od pet minuta.

Po svemu sudeći, rađena su i određena aerodinamička unapređenja, u cilju što bolje stabilizacije prilikom leta, kao i njene preciznosti. U tu svrhu, pored inercijalnog navođenja, ugrađen je satelitski navigacioni sistem koji pruža određen vid korekcije putanje. Međutim, najverovatnije ne i optički senzor ili radar koji bi mogao preciznije da navodi raketu na konkretan cilj. Odsustvom ovih komponenti, procenjuje se da kružna greška iznosi oko 100 metara.

Zahvaljujući sprovedenim modifikacijama, rakete jedna za drugom poletele su u rasponu od pet minuta

Nije poznato, kako je Severna Koreja uspela da razvije ovakav tip sistema koji dosta podseća na američki ATACMS.  Jasno je da Pjongjang nije mogao da dođe u posed ovakvom oružju, jer SAD ne izvoze rakete čiji domet iznosi više od 300 km sa bojevom glavom težine oko 500 kg. Nosivost rakete sa KN-24 sudeći prema fotografijama i pojedinim izvorima iznosi vrlo verovatno oko 500 kg. 

Poređene raketa KN-24 i ATCMS

Postoji verovatnoća da je sistem razvijen na osnovu KN-02 Toksa, severnokorejske varijante sovjetske taktičke balističke rakete OTR-21 Točka. Oba sistema, samo sa drugačijim vidom lansiranja, koriste motore na čvrsto govori. Isto tako, prečnik rakete bliži je Toksi, nego američkom ATCMS koji iznosi 610 mm. On je očigledno veći, a koliko nije moguće tačno ustanoviti. Neke su procene da bi mogao da iznosi između 700 do 850 mm, što je u tom slučaju veće i od Tokse.

Postoji verovatnoća da je sistem razvijen na osnovu KN-02 Toksa

Ono što je ključno, jeste kako su severnokorejski inžinjeri uspeli u svom razvoju da dosegnu domet od 410 km, ako je korišćena modifikacija Toksine rakete. Odgovor možda leži u tome da je u određenom stepenu unapređen postojeći motor, a za potrebe testiranja ugrađena lakša bojeva glava, uprkos velikom prečniku rakete.

Sudeći po onome što smo do sada videli, čini se da je testiranje KN-24, kao i KN-25 u završnoj fazi i da se u narednom periodu može očekivati njegovo uvođenje u oružane snage. Ostaje pitanje, kako će tačno KN-24 biti klasifikovan: kao strateško ili taktičko naoružanje.

Vojnici Severne Koreje nakon jednog od testiranja (foto: Rodong)

U slučaju strateškog, njegova raketa bi trebala  da bude sposobna za nošenje nuklearne bojeve glave. Raketa bi mogla da ponese ovaj ubojiti teret, ukoliko njen prečnik iznosi minimum 700 mm. Ako su severnokorejski inžinjeri razvili projektil u ovim proporcijama, onda je jasno da je neki dugoročni cilj nuklearna sposobnost ovih raketa.

Ipak, dok se ne utvrde neki detalji, realnije je KN-24 tretirati kao taktičko naoružanje sa kalibrom većim od američkog ATCMS.

Kategorije:Odbrana

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *