Nakon više od tri godine, koliko je prošlo od prvog pojavljivanja novog tenka T-14 Armata na Crvenom trgu, Ruska Federacija napustila je plan o masovnoj proizvodnji ovog revolucionarnog tenka. Ovu informaciju ekskluzivno je otkrio zamenik premijera Jurij Borisov, koji je naglasio da je glavni razlog odustajanja od masovne proizvodnje visoka cena. Umesto toga, Rusija će se u narednom periodu osloniti na modernizaciju postojećih tenkova T-72, T-80 i T-90, čija je cena daleko manja u poređenju sa Armatom.
Ovakav plan potvrdio je i Borisov, koji smatra da je preplavljivanje oklopnih jedinica tenkovima T-14 potpuno bespotrebno, ako se uzme u obzir da se modernizovani postojeći mogu nositi sa savremenim zapadnim tenkovima poput Abramsa, Leclerca ili Leoparda 2. Tako bi u budućnosti okosnicu ruskih oklopnih snaga trebalo da čine tenkovi T-72B3/B3M, T-80BVM i T-90M.
Iako je, kako trenutno stvari stoje, Rusija odustala od masovne proizvodnje T-14, njene oklopne snage dobiće do 2020. godine 100 komada ovih tenkova, prema ranije potpisanom ugovoru sa Uralvagonzavodom. U ovu brojku najverovatnije je uključeno postojećih 20-ak tenkova koji se trenutno nalaze na ispitivanju u okviru oružanih snaga.
Armate bi trebao da primi Prvi gardijski tenkovski puk, koji je u sastavu Druge gardijske tamanske motorizovane divizije sa sedištem u Moskvi, odnosno takozvanom Ruskom zapadnom vojnom okrugu. Takođe, deo tenkova trebao bi da bude pridodat i Južnom vojnom okrugu.
Masovna proizvodnja od početka bila nerealna
Još od samog početka masovna proizvodnja T-14 izgledala je malo verovatna. Neposredno nakon vojne parade u Moskvi 2015, kada je i ekskluzivno predstavljena šasija Armata, uključujući i T-14, tadašnji direktor Uralvagonzavoda Oleg Sinkov rekao je da će Rusija do 2020. godine proizvesti čak 2300 tenkova, što je, može se slobodno reći, bila prevelika cifra za proizvodnju tako kompleksnog i skupog tenka, čija se vrednost procenjuje na minimum 4 miliona dolara po komadu. Stoga, nekoliko stotina primeraka moglo je jedino doći u obzir.
Loša ekonomska situacija na prostoru Rusije mogla bi se uzeti kao glavni razlog odustajanja od ovog prvobitno prilično ambicioznog plana. Značajnu ulogu imaju i sankcije koje su uvedene Rusiji zbog rata u Ukrajini. Sve to dovelo je do smanjivanja vojnog budžeta za 20 % u odnosu na prošlu godinu. Tako je vojni budžet Rusije u odnosu na NATO manji za čak 10 %. Ovaj podatak Borisov je iskoristio da pokaže kako uprkos toliko manjem budžetu Rusija i dalje uspeva da po vojnoj snazi parira zemljama članicama NATO saveza.
Još u januaru prošle godine se naslućivalo da bi Rusija mogla da odustane od masovne proizvodnje kada je najavljena modernizacija postojećih tenkova. Posebno je bilo interesantna najava da će u okvir modernizacije ući i T-80 koji bi se digao na standard BVM. Početkom te godine potpisan je ugovor vredan 417 miliona dolara, koji je pored T-80 uključivao i T-90, koji treba da se unapredi na standard T-90M.
Tenkovi T-72B3, T-80BVM i T-90M buduća okosnica oklopnih snaga
T-80BVM predstavlja unapređenu verziju T-80BV koja je premijerno prikazana 2017. Dugo godina ovi tenkovi bili su u rezervi, najpre zbog velike cene njihovog održavanja. U jednom momentu postojao je plan da se do 2015.godine T-80 u potpunosti povuče iz upotrebe i da prednost tenkovima T-72,T-90, kao i Armati, koja je tada planirana da se masovno proizvodi.
Kako je postajalo sve izglednije da Armata po kvantitetu ne može ozbiljnije da zaživi, Rusija je, može se reći, bila primorana da posveti više pažnje tenkovima T-80, kojih prema podacima Međunarodnog instituta za bezbednosne studije Rusija ima oko 450. Tako je novi model dobio bolji oklop, ugradnjom eksplozivno-reaktivnog oklopa Relikt, koji pruža značajnu zaštitu od tandem kumulativnih bojevih glava. Pridodat je i rešetkasti deo na zadnjem delu šasije i kupole, u cilju zaštite od kumulativnih projektila. Unapređen je i sistem za upravljanje vatrom, ali je zadržan postojeći top od 125 mm, kao i motor sa gasnom turbinom GTD-1250TF.
Po kvantitetu gledano, stub oklopnih snaga činiće tenkovi T-72B3, koji poseduju novi sistem za upravljanje vatrom, nišansku spravu, novi motor, kao i još neka unapređenja. Još 2012. godine pokrenut je program modernizacije T-72 kojih prema pojedinim podacima Rusija ima oko 8000. Do 2016. najmanje 600 tenkova dovedeno je na standard T-72B3, a cifra se iz godine u godinu stalno povećava. Ovi tenkovi korišćeni su na istoku Ukrajine 2014. i 2015. godine, a neki od njih bili su uništeni u sukobima sa vladinim snagama. Pored Ukrajine, T-72B3 uočen je i na ratištu u Siriji.
Za razliku od T-80BVM, tenk T-72B3 opremljen je sa slabijim dodatnim eksplozivno-reaktivnim oklopom Kontakt-5, a kako bi se unapredila zaštita, na novijoj verziji T-72B3M pridodat je rešetkasti deo namenjen za odbranu od kumulativnih projektila. Značajno unapređenje pored ugradnje novog balističkog računara je termalna nišanska sprava Sosna-U, koja može da se koristi danju i noću, uključujući sve vremenske prilike. Ugrađen je i motor V-92S2F, jačine 1130 konjskih snaga.
Problemi sa Armatom naterali su na neki način ruske inžinjere da stepen modernizacije T-90 podignu na viši nivo pa je tako 2017. otkriven T-90M, koji bi po kvalitetu trebao da parira unapređenim verzijama zapadnih tenkova, a ujedno da bude odgovarajuća zamena za Armatu. Velika pažnja posvećena je oklopu pa je tako umesto Kontakt-5 stavljen daleko sofisticiraniji Relikt. Ugrađena je i čelična mreža na prelazu između tela i kupole, kako bi se zaštitio jedan on najranjivijih delova tenka. Instaliran je i novi top 2A46M-4, koji koristi grante većeg dometa, dok je preciznost topa veća za nekih 15-20 % u odnosu na 2A46M, montiran na starijim verzijama T-90.
Možemo reći da je Rusija u proteklih nekoliko godina uložila velike napore kako bi se modernizovali postojeći tenkovi. Savim je sigurno da do njih ne bi došlo u ovolikom obimu da je plan o masovnoj proizvodnji Armate zaživeo.
Pored finansijskih razloga koji su ranije istaknuti, Rusija je verovatno izvukla i pouke iz rata u Siriji, gde se pokazalo da i stariji tenkovi uz određene modifikacije mogu biti prilično uspešni u asimetričnom ratu koji će biti sve zastupljeniji u budućnosti. Prema tome, visoko sofisticirani tenkovi u takvim sukobi ne mogu izvući prevagu na bojištu, već samo mogu biti laka meta za neprijatelja.