Parlament na istoku Libije usvojio je juče predlog kojim se odobrava eventualna vojna intervencija Egipta kako bi se zaustavilo dalje napredovanje snaga međunarodno priznate Vlade nacionalnog sporazuma (GNA) potpomognutih od strane Turske. Poziv dolazi u momentu kada Haftarove jedinice (koje pripadaju vladi na istoku) pokušavaju da zadrže mediteranski grad Sirt i južno oblast Džufru.
U poslednjih nekoliko meseci Haftarova takozvana Libijska nacionalna armija (LNA) pretrpela je seriju poraza na zapadu Libije, koja je 14 meseci većim delom bila pod njenom kontrolom. Tripoli je bio nadomak njihove ruke, ali je sve intenzivnija intervencija Turske potpuno preokrenula sliku na terenu, makar kada je reč o zapadnom delu zemlje.
Inicijativa vlade (takozvanog Predstavničkog doma) na istoku Libije usledila je mesec dana nakon što je predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi zapretio da će direktno intervenisati u Libiji ako Turska i GNA pređu „crvenu liniju“. Ta linija za Sisija je osvajanje Sirta i strateški važne vazduhoplovne baze Al Džufra, gde su ranije viđeni ruski borbeni avioni MiG-29.
Poziv na egipatsku intervenciju otvara mogućnost direktnog sukoba sa Turskom u Libiji sa kojom Kairo ima loše odnose od dolaska Sisija na vlast 2013. godine
Formalno gledano Turska je na strani GNA intervenisala legalno nakon poziva vlade u Tripoliju. Sada to isto sa Egiptom pokušava da učini Haftar i njegova vlada na istoku. Egipat je do sada pomagao Haftaru, kako ranije u borbi protiv islamističkih grupa, tako i od aprila prošle godine u svom pohodu na Tripoli. Međutim, Kairo je do sada oklevao da direktno interveniše u korist LNA.
Poziv na egipatsku intervenciju otvara mogućnost direktnog sukoba sa Turskom u Libiji sa kojom Kairo ima loše odnose od dolaska Sisija na vlast 2013. godine. Nedavnom demonstracijom sile na granici sa Libijom, kroz veliku vojnu vežbu pod nazivom „Decisive 2020“ Egipat je želeo da pokaže spremnost svojih snage da u svakom trenutku intervenišu sa kopna, mora i iz vazduha – ukoliko bude bilo potrebe.
Turska je odlučna da zauzme Sirt i Džufru i u ovom mometu deluje da neće odustati od tog cilja, kao što do sada nije odustajala od slamanja Haftarovih trupa od Tripolija do predgrađa Sirta. Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu rekao je da vlada u Tripoliju nema nameru da sedne za pregovarački sto sve dok se LNA ne povuče iz Sirta i Džufre.
Vojna intervencija malo verovatna
Intervencija Egipta u ovom slučaju mogla bi da uspori dalje napredovanje GNA, međutim postavlja se pitanje koliko je Egipat spreman da se odvaži na tako veliki poduhvat. Sirt se geografski nalazi na čak 900 km od egipatske granice, što znači da bi za takvu misiju bile potrebne značajne kopnene i vazduhoplovne snage, a sa njima i opsežna logistička podrška.
To bi ujedno izazvalo Tursku da se još ozbiljne uključi u taj sukob čime bi došlo do direktne konfrontacije ove dve regionalne sile, koje su do sada vodile međusobni sukob preko posrednika.
Direktno uključivanje Egipta bio bi nesumnjivo riskantan poduhvat sa neizvesnim ishodom. Sa taktičke strane gledano postavlja se pitanje da li je vojska u stanju da u potpunosti iznese taj zadatak, ako uzmemo u obzir činjenicu da ona već godinama ne može da se izbori sa nekoliko stotina militanata na Sinajskom poluostrvu, koji su ovaj deo teritorije pretvorili u državu unutar države. Kairo je isto tako svestan da bi odvlačenje velikog broja vojnika u Libiju islamisti iskoristili da se još jače učvrste na Sinaju.
Direktno uključivanje Egipta bio bi riskantan poduhvat sa neizvesnim ishodom
Neizvesna je i podrška zemalja u regionu i svetu. UAE, najveći saveznik Haftara sve glasnije zagovaraju uspostavljanje prekida vatre, pre nego dalje produbljivanje sukoba. Stoga vrlo verovatno ova zemlja ne bi blagonaklono gledala na egipatsku intervenciju.
Ista je situacija sa Francuskom i Rusijom koje takođe podržavaju Haftarovu LNA. Obe zemlje deluje više zainteresovano za diplomatsko rešavanje ovog problema koji datira još od 2014. godine, kada je došlo do formiranja dve vlade u Libiji – jedne u Tripoliju, druge u Tobruku.
Ni sa ekonomske strane nije mnogo drugačije. Vojna intervencija bi zahtevala velike izdatke koje Egipat ne bi lako podneo, s obzirom na veoma tešku ekonomsku sitiuaciju u zemlji.
Umesto sveobuhvatne kopnene ofanzive, Egipat bi mogao kroz vazdušne napade da proba da zadrži Sirt i Džufru
Uzimajući sve u obzir malo je verovatno da će se Egipat odvažiti na jedan takav poduhvat podržavajući Haftara, koji je kod mnogih saveznika izgubio značajno poverenje nakon niza poraza koje je pretrpeo na zapadu Libije.
Umesto sveobuhvatne kopnene ofanzive, Egipat bi mogao kroz vazdušne napade da proba da zadrži Sirt i Džufru. Egiptu to ne bi bio prvi put da deluje u vazdušnom prostoru Libije, s obzriom da je ranije svoje borbene avione podizao protiv takozvane Islamske države na istoku zemlje.
Međutim, kao i tada, to bi i sada pre bilo simbolične prirode, nego što bi značajno promenilo stanje na terenu.