U ranim jutarnjim časovima u utorak, lider palestinskog Islamskog džihada, Baha Abu al Ata i njegova žena ubijeni su na spavanju u izraelskom vazdušnom napadu u Pojasu Gazu.
U istom momentu, kilometrima dalje, izraelski borbeni avioni poleteli su ka Damasku, lansirajući tri vazduhoplovne rakete na kuću Akrama al Adžurija, jednog od čelnika Islamskog džihada u egzilu. Za razliku od Al Ate koji je ubijen na licu mesta, Adžurije je uspeo da izbegne isti scenario, međutim, ne i njegov sin i unuka.
Ovaj atentat odobren je 10 dana ranije, ali se čekala pogodna prilika za njegovo izvršenje, kako bi se izbegle civilne žrtve. Ujedno i osiguralo uspešno izvršenje postavljenog zadatka. Izrael Al Atu i njegove saborce iz Al Kuds brigade, vojnog ogranka Islamskog džihada, vidi kao najodgovornije za seriju raketnih napada koji su se događali u poslednje vreme.
Al Ata je godinama uspevao da izbegne pokušaje atentata, uključujući i onaj iz 2012. godine kada je u jednom od njih bio ranjen. Tokom sedmonedeljne izraelske operacije Zaštitna ivica 2014. godine u Gazi, Izrael je ponovo pokušao da izvrši atentat na Atu, tada zamenika komandanta Kuds brigade. Ata tada jeste izbegao atentat, ali ne i njegov pretpostavljeni, vrhovni komandant Kuds brigade Daniel Mansur, koji je ubijen u avgustu iste godine.
Al Ata je godinama uspevao da izbegne pokušaje atentata
Vazdušni napad odobren je u veoma osetljivom momentu za premijera Netanjahua koji se bori za svoj opstanak na vlasti nakon nedavnih izbora, ali i sa optužbama za korupciju. Nakon neuspeha da sklopi parlamentarnu koaliciju posle septembarskih izbora, njegov politički rival Beni Ganc sada pokušava isto.
Izraelski atentat pokrenuo talas sukoba između Izraela i ove organizacije, koja se smatra daleko radikalnijom strujom od Hamasa. Od početka sukoba, salve raketa lansirane su iz Gaze prema Izraelu. Procenju je se da je do sada ka izraelskim mestima, uključujući i Tel Aviv poletelo preko 220 raketa.
Najveća uloga u odbrani od njih pripala je protivvazdušnim sistemima Iron Dome, koji su navodno uspeli da obore 90 % raketa. Pored PVO sistema, borbeni avioni redovno nadleću Pojas Gaze izbacujući svoj smrtonosni tovar po položajima Islamskog džihada. Do sada je u bombardovanjima poginulo oko 34 militanata.
Hamas, vodeći pokret u Gazi, do sada nije bio meta izraelskih aviona, jer ne postoje dokazi da iza jedne lansirane rakete stoji ova organizacije. Hamas nesumnjivu već neko vreme želi da ostane po strani u ovom obračunu, težeći pre da se kroz političke mehanizme dođe do dogovora sa Izraelom.
Ko je Islamski džihad?
Po brojnosti gledano, Islamski džihad nakon Hamasa zauzima drugo mesto na prostoru Gaze. Još od osnivanja 1981. godine, njegova ideja bazirana je na uspostavljanju Islamske Palestinske države koja će zahvatati teritorije Zapadne obale, Pojasa Gaze i današnjeg Izraela.
Po brojnosti gledano, Islamski džihad nakon Hamasa zauzima drugom mesto na prostoru Gaze
Islamski džihad smatra se najradikalnijom organizacijom na prostoru ne samo Gaze, već i u ostalim palestinskim delovima. SAD, EU i mnoge druge vlade označile su ovaj pokret kao teroristički, što je Izraelu dodatno dalo povoda da se smelije obračuna sa njegovim članovima.
Islamski džihad smatra Hamas kao organizaciju koja zastupa umereniju politiku prema Izraelu i generalno po pitanju rešavanja palestinskog pitanja. Otuda postoje konstantna neslaganja između njih što često dovodi do podrivanja vlasti u Gazi na čijem čelu se nalazi Hamas od 2007. godine.
Islamski džihad svoje pojstojanje dobrim delom duguje spoljnom faktoru. Kao što to čini u Siriji i Libanu, Iran godinama potpomaže i ovaj pokret u Gazi. Smatra se da pomoć najviše dolazi kroz novčanu podršku, obuke i vojno-politička savetovanja.
Kao što to čini u Siriji i Libanu, Iran godinama potpomaže i ovaj pokret u Gazi
Što se samog naoružanje tiče, dobar deo raketa pokret proizvodi samostalno i uglavnom je reč o istim tipovima koje i Hamas poseduje. Pored onih kratkog dometa, u arsenalu se nalaze i rakete dužeg dometa, koje su u stanju da dosegnu i do Tel Aviva. Takve projektile Islamski džihad koristio je ovih dana, što se moglo videti na pojedinim snimcima.
Sponzorisanjem ovog radikalnog pokreta, Iran tako pokušava da izvrši dodatni pritisak na Izrael, koji na svojim granicama ima Hamas (iako nešto umereniji u poslednje vreme) u Gazi, Hezbolah u Libanu i Siriji. Čini se da je prisustvo iranskog proksi saveznika Hezbolaha u Siriji u poslednje vreme manje, nego što je to nešto ranije bilo. Otuda, dodatno potpomaganje Islamskog džihada u Gazi i Hezbolaha u Libanu deluje kao logičan potez.
Likvidacija Al Ate u korist i Hamasu
Prvi put od povlačenja izraleskih vojnika iz Pojasa Gaze 2005. godine čini se da su Izrael I Hamas na istoj strani. Više od 30 sati od početka sukoba Hamas nije lansirao nijednu raketu prema Izraelu, a verovatno će tako i ostati. Političko vođstvo želi da ostane po strani u ovom konfliktu, pre svega zbog duževremenog neslaganja sa Islamskim džihadom.
Abu Al Ata nije bio samo problem za Izrael, već i za Hamas koji je u Gazi važio kao destabilizujući faktor, odnosno teško kontrolisan element. Hamas želi da ojača svoju poziciju u Gazi, a u poslednje vreme u ostvarivanju tih ciljeva više mu pravi problem Atin pokret, nego sam Izrael. Sa druge strane, Izrael prvi put ne doživljava Hamas kao glavnu pretnju u Gazi, već upravo Islamski džihad.
Prvi put od povlačenja izraleskih vojnika iz Pojasa Gaze 2005. godine čini se da su Izrael i Hamas na istoj strani
Stoga, čini se da je Netanjahu zaboravio davno predizborno obećanje iz 2009. godine da će jednog dana kada bude postao premijer uništiti Hamasov režim u Gazi. Umesto uništenja, Hamas bi u budućnosti mogao da postane izraelski partner u borbi protiv radikalnih grupa i sprečavanju daljeg širenja iranskog uticaja u Gazi.