U nedelju, nešto posle 20h u direktnom obraćanju naciji,  predsednik  Aleksandar Vučić proglasio je vanredno stanje na čitavoj teritoriji Republike Srbije zbog sve intenzivnijeg širenja korona-virusa. To znači da se ukidaju sve sportske manifestacije, zatvaraju se fakulteti, škole, pozorišta, bioskopi, a izbegava se i okupljanje u zatvorenom prostoru za više od 50 osoba.

Vojska Srbije patroliraće ulicama grada posebno oko bolnica u kojima se nalaze zaraženi korona virusom (COVID-19). A ukoliko trenutne mere ne donesu rezultate, u narednih 72 sata razmotriće se čak i uvođenje potpune zabrane kretanja.

Sva naša vanredna stanja

Ovo je treće po redu vanredno stanje u poslednjih 20 godina. Sticajem okolnosti sva tri posebna stanja  proglašavana su upravo u martu. Svega dan uoči početka NATO bombardovanja, 23. marta  1999. godine Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) proglasila je neposrednu ratnu opasnost. Narednog dana, kada su NATO avioni počeli da bombarduju ciljeve na čitavoj teritoriji uvedeno je ratno stanje.

Članak iz novina Danas o proglašenju neposredne ratne opasnosti (foto: Danas)

Ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Đinđića zateklo je tog 12. marta 2003. godine čitav narod. Istog dana u svom obraćanju javnosti, tadašnja predsednica Skupštine Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje.  Bio je to uvod u četrdesetdvodnevni obračun sa organizovanim kriminalom, sa ciljem da se svi osumnjičeni privedu pravdi. Nakon malo više od mesec dana, 22. aprila, vanredno stanje ukinuto je, a ishod je bio 11 665 privedenih osoba.

Sticajem okolnosti sva tri posebna stanja  proglašavana su upravo u martu

Sedamnaest godina kasnije, po treći put suočavamo se sa vanrednim stanjem, ovoga puta ne zbog vojne agresije ili ubistva visokog državnika, već zbog globalne pandemije virusa korona koji je u svetu do sada odneo preko 6500 nedužnih života. Srbija vanredno stanje proglašava u momentu kada se epicentar zaraze iz daleke Kine (odakle je virus potekao) rapidno seli na tlo Evrope.

Najviše pogođena zemlja u ovom momentu je Italija, gde je broj preminulih u samo 24 sata porastao za 19,3 %, što znači da je za to vreme vreme živote izgubile 349 ljudi. Time se ukupan broj preminulih popeo na 2 158.

Pored Italije, na pomolu su nova žarišta poput Španije i Francuske. Sa velikim strahom i neizvesnošću se gleda i na nove krizne tačke u Evropi, koje će, kako se čini uslediti pre ili kasnije.  U Srbiji broj zaraženih u ovom momentu iznosi 57. Cilj je da se uvođenjem vanrednog stanja na čitavoj teritoriji praktično spreči dalje širenje ovog globalnog virusa.   

 Vanredno stanje po Ustavu Srbije

Vanredno stanje definiše član 200 Ustava Srbije, koji kaže da se on uvodi kada se dovodi u pitanje opstanak države ili građana. Takvu meru može proglasiti Narodna skupština, ali ako ona ne može da se sastane, isto to može da uradi predsednik države, predsednik skupštine, kao i predsednik Vlade.

U ovom slučaju odluku je doneo predsednik države jer je okupljanje u zatvorenom prostoru zabranjeno za više od 50 osoba.

Uvođenjem vanrednog stanja u trajanju maksimalnom od 90 dana dozvoljena su određena odstupanja manjinskih i ljudskih prava koja se garantuju Ustavom.  Ukoliko se proceni da rizik i dalje postoji  moguće je obnoviti pod istim uslovima.

Pripadnici vojne policije Vojske Srbije na ulicama Beograda (foto: N1)

U slučaju korona virusa, umesto proglašenog vanrednog stanja, postojala je mogućnost uvođenja blažeg oblika, takozvane vanredne situacije. Ona se uglavnom uvodi u slučaju kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi. Najbolji primer za to su poplave u Srbiji 2014. godine.

Treća misija Vojske Srbije

Pored odbrane zemlje i uključivanja u mirovne operacije, Vojska Srbije može biti angažovana u cilju pružanja podrške civilnim strukturama. Upravo je to takozvana treća misija, pored prve dve: odbrane zemlje i angažovanja u mirovnim operacijama širom sveta.

Pod trećom misijom podrazumeva se pomoć civilnim organima vlasti u odbrani od terorizma, organizovanog krimanala ili bilo kog vida unutrašnjeg ugrožavanja, među kojima se nalazi i borba od pandemije. Pre uvođenja vanrednog stanja Ministarstvo odbrane, sprovelo je procenu rizika na osnovu kojeg je predsedniku države predloženo uvođenje restriktivnih mera.

Vojska Srbije najveću pomoć može pružiti stavljanjem na raspolaganje svojih ljudskih i materijalnih resursa u okviru vojnog zdravstva. Njihovi lekari stekli su veliko iskustvo prilikom mirovnih misija na afričkom kontinentu, gde su se susreli sa raznim oblicima tropskih bolesti. Vojska ima i kapaciteta da za kratko vreme preuredi svoje objekte u bolnice koje bi mogle da posluže za lečenje stanovništva od korona virusa.

Od velike pomoći mogu biti i jedinice ABHO (atomsko-biološko-hemijskeodbrane), koje su se izvanredno pokazale tokom saniranja posledica poplava 2014. godine. U tom segmentu pomoć civilnim organima  u sprečavanju daljeg širenja korone mogla bi da bude jedna od ključnih.

Helikopteri Mi-17 i H145M (foto: MO RS)

Nikako ne treba zaboraviti i aktivno uključivanje helikopterskih jedinica u cilju transporta obolelih. U poslednje tri godine urađeno je dosta da se obnove vazduhoplovne snage Srbije. Posebno su bitna ulaganja u helikopterske jedinice koje su bile slabo opremljene, sa zastarelom tehnikom niskog procenta ispravnosti. Vojska Srbije nabavila je pet helikoptera H145M i pet helikoptera Mi-17, što ju je dovelo u daleko bolji položaj nego 2014. godine prilikom poplava.

Kategorije:Odbrana

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *