Negde u decembru 2018. godine, već sada odlazeći predsednik SAD Donald Tramp, pompezno je objavio pobedu nad takozvanom Islamskom državom (ID). Kasnije osvajanje Bahuza u dolini Eufrata u Siriji, poslednjeg uporišta ove terorističke organizacije, trebalo je da označi i njen poraz u vojnom i organizacionom smislu. Ipak, dve godine kasnije ispostaviće se da je takva poruka za čitav svet bila preuranjena, što se danas najbolje može videti na prostoru Sirije.
Vojno gledano, ID jeste poražena, ona je praktično izgubila skoro sve teritorije koje je držala, ali je u organizacionom smislu nastavila da postoji. Njene ćelije u ruralnim područjima nastavile su da funkcionišu i da se u pogodnim oblastima proširuju.
Istok Sirije – glavno uporište militanata
Glavno uporište još od nastanka ID je nesumnjivu pustinja Badia. Nakon poraza u Bahuzu ostatak militanata ID odlučio je da se prebaci preko reke Eufrat u ovu oblast, gde su još od ranije pripremljena infrastruktura i skrovišta. Takođe, značajan broj stanovnika iz ovih krajeva pristupio je ID, što im je pomoglo u obezbeđivanju dodatnog ljudstva i generalno podrške. Još od kraja 2017. godine nakon poraza u predgrađu Deir Ez Zora i Alepa ID je počela da se utvrđuje na ovom terenu, mahom u teško pristupačnoj planinskoj regiji. Peščane oluje koje su ovde veoma česte, omogućile su im da lakše izvode napade i da se zatim povlače sa minornim gubicima.
Da je ID veoma aktivna u Siriji i da je daleko od poraza možda najbolje ilustruje podatak da je od marta 2019 – kada su kurdske Sirijske demokratske snage (SDF) uz pomoć koalicije predvođene SAD osvojile Bahuz – u obračunima poginulo 1020 ljudi, uključujući dva ruska vojnika. Izveštaji, takođe, pominju da je na strani militanata poginulo njih 562.
Svi napadi ID ogledaju se u taktici „udari i beži“, odnosno kroz zasede, atentate i niz bombaških napada. Takav pristup karakterističan je kod gerilskog tipa ratovanja, koje oružane formacije primenjuju u početnim fazama borbe ili nakon pretrpljenih poraza u frontalnom sukobu sa neprijateljem. Na početku svog postojanja ID se upravo služila gerilskim metodama, a kako su njeni uspesi bili sve veći ID je praktično prerasla u vojsku, a njena teritorija – u jednom momentu veličine Velike Britanije – u paradržavu.
Danas kada su militanti svedeni samo na džepove, i razgrante ćelije, borbe su uglavnom koncentrisane na potezima Alepo-Hama-Raka i pustinjskim krajevima provincije Deir Ez Zor. Predmet napada militanata ID često su komandni centri SDF ili njihovi borci, koji su uz pomoć SAD i njene koalicije uspeli da osvoje značajan deo teritorije koja je nekada bila u rukama ID.
Povećan broj napada ID u Siriji koincidira sa istom situacijom koja dešava u Iraku
Na meti nisu samo Kurdi, već i konvoji Asadovih snaga, kao i šiitskih milicija koji godinama unazad čine okosnicu podrške Sirijskoj arapskoj armiji (SAA). Posledice bombaških napada i zaseda na putevima koji vode kroz pustinjsku oblast zapadno od Eufrata nisu nikako zanemarljivi. Pored SAA i šiitskih milicija, žrtve napada bili su i viši oficiri unutar milicija Liva al Kuds i Nacionalnih odbrambenih snaga (NDF). Akcije nisu usmerene samo na konvoje, već i pojedine vojne objekte koji su smešteni u blizini naftnih postrojenja.
Povećan broj napada ID u Siriji koincidira sa istom situacijom koja se dešava u Iraku. U borbi protiv vladinih snaga militanti i u toj zemlji prlično uspešno primenjuju gerilsku strategiju. U obe zemlje posledice ovakvih koordinisanih akcija nisu nikako zanemarljive. U mnogim slučajevima čini se da su militanti u prednosti, jer im geriliski pristup borbe omogućava da iz skrivenih položaja detaljno isplaniraju i koristivši se faktorom iznenađenja izvedu uspešno zasedu.
Česti su slučajevi da prorežimske snage, ali i SDF nisu u mogućnosti da otkriju napadače, kako zbog prirode terena koji pruža brojna skrovišta, ali i dobro isplaniranih akcija koje su izvedene od strane nekolicine. Kada se govori o sirijskoj pustinji treba imati u vidu da nije reč o brisanom terenu, već da je ona na nekim delovima istočno od Palmire izrazito planinska, sa dolinama koje su idealno mesto za stvaranje ćelija i koordinisanje aktivnosti.
Uprkos ubistvu lidera Al Bagdadija, ova organizacija uspela je da održi koheziju i organizacionu strukturu
Posebno je interesantno primetiti da se ćelije ID ne nalaze samo na istoku Sirije. One se prostiru od Deir ez Zora i Palmire preko Alepa na severu, zatim u blizini Salamijaha u provinciji Hama na zapadu Sirije, pa čak do Homsa.
ID očito pokušava da razvije svoje prisustvo duž čitave Sirije uključujući Damask i granicu sa Libanom, gde su nekada držali bitne teritorije. Razlog za njihovu rasprostranjenost može se naći i u kontrolisanju pojedinih puteva koje spajaju istočni i severni deo zemlje, što im ujedno obezbeđuje transfer lakog pešadijskog naoružanja i ljudstva.
Uprkos ubistvu lidera Al Bagdadija, ova organizacija uspela je da održi koheziju i organizacionu strukturu. Novo rukovodstvo imalo je za cilj decentralizaciju ID, koja je bila neophodna zbog prelaska iz frontalnog u geriliski tip borbe. Čini se da se u tom delu uspelo uzimajući u obzir i dalje njihovu postojanost i priličnu mobilnost.
Razlozi opstanka Islamske Države
Nekoliko je razloga koji su doprineli opstanku ID u Siriji. Pre svega to je onaj koji se tiče i dalje prilično komplikovane situacije uzimajući u obzir građanski rat koji traje skoro punih 10 godina. Nedostatak političkog rešenja ide upravo u korist ekstremističkim grupama koje najčešće kapitalizuju u takvim situacijama. Ne treba izgubiti iz vida i Tursku intervenciju na severu Sirije koja je pospešila slabljenju kurdskih snaga, koje su bile okosnica u vojnom porazu ID.
Korupcija unutar SAA igrala je isto ulogu u opstanku i jačanju ID. Pojedine informacije ukazuju da su neki pripadnici bezbednosnog aparata pomogli pojedinim militantima da pobegnu iz zatvora i vrate se među svoje svoje redove. Zabeležena je i prodaja naoružanja, hrane i opreme SAA i njenih milicija ovoj organizaciji.
Možda jedan od glavnih razloga je promena prioriteta SAA i njenih saveznika na terenu. Nakon osvajanja provincije Deir ez Zor zapadno od Eufrata, SAA i Rusija usredsredile su se na zapad i slamanje takozvanih pobunjenika u Idlibu. Da bi to sproveli u delo, sa istoka je povučen veliki broj snaga, uprkos svesnosti da su mnoga uporišta ID u pustinji Badia ostala netaknuta.
Na drugoj strani SAD i njena koalicija odjednom su prepoznale šiitske milicije i Iran kao veću pretnju od ID. To se najbolje moglo videti kroz ubistvo iranskog generala Sulejmanija i razmene vatre sa šiitskim grupama u Iraku, što je dovelo do preusmeravanja resursa.
Kome ide u prilog jačanje Islamske države?
Novo jačanje ID u Siriji za pojedini faktore predstavljaće problem u bliskoj budućnosti, dok bi neki drugi to mogli da iskoriste kao priliku. S obzirom da su akcije ID istočno od Eufrata usmerene protiv Kurda, to bi Turska mogla da iskoristi da ojača svoje prisustvo u Siriji i tako kapitalizuje na daljem slabljenju njenih snaga unutar koalicije SDF.
Iran bi pojačanu aktivnost ID mogao da iskoristi kao izgovor za dalje ostajanje na istoku Sirije
Iran bi konkretno pojačanu aktivnost ID mogao da iskoristi kao izgovor za dalje ostajanje na istoku Sirije gde se nalaze značajne rezerve nafte, gasa i fosfata. Iako je saradnja sa Rusijom zvanično gledano dobra, ona ne gleda blagonaklono na njihovo prisustvo u tom regionu. Posebno Iranske revolucionarne garde (IRGC) koja svoje snage ima i na granici sa Irakom, gde se ujedno nalazi jedini koridor koji povezuje istočni deo zemlje sa Damaskom.
Radikalne grupe na zapadu Sirije u Idlibu, poput Hajat Tahrir al Šama, Huras al Dina i drugih mogle bi iskoristiti priliku za kontranapad u nekom momentu, ukoliko bi SAA zajedno sa Rusijom bila primorana da svoje snage ponovo prebacuje na istok kako bi ugušile aktivnosti militanata.
Uteha za SAA i ruske snage je ta što je zahvaljujući operacijama iz prethodnih godina makar za neko vreme osujećen pokušaj ID da zagospodari urbanijim područijima Sirije
Još od avgusta u centralnom delu Sirije ruske snage pokrenule su operaciju „Bela pustinja“ kako bi se porazili militanti u tom delu. U ovoj akciji zajedno sa njima učestvuju ruski kontraktori iz grupe Vagner, Al Kuds brigada i takozvana 25. Divizija. Do sada na terenu nije učinjen veći napredak, a u jednoj od akcija poginuo je ruski general major Vjačeslav Gladkih.
Rusija je svesna da se ID ne može u potpunosti poraziti samo dejstvom iz vazduha, a veliko je pitanje koliko je SAA u stanju da na zemlji izvede jednu takvu zahtevnu operaciju, imajući u vidu njenu priličnu iscrpljenost u desetogodišnjem građanskom ratu. Uteha za SAA i ruske snage je ta što je zahvaljujući operacijama iz prethodnih godina makar za neko vreme osujećen pokušaj ID da zagospodari urbanijim područjima Sirije.